Albreht Direr: Četiri jahača apokalipse, Foto: Albreht Direr

JEZIK

KOJE JE PRAVO ZNAČENJE REČI APOKALIPSA

Reč apokalipsa često srećemo u govoru i pisanim tekstovima u delimično ili sasvim pogrešnom kontekstu.

Objavljeno: 01.07.2020. 15:00h > 11:18h

Najčešće je koriste ambiciozniji novinari kada žele figurativno da dočaraju smak sveta. Takođe, celi jedan podžanr naučne fantastike zove se postapokalipsa, što označava pripovedačke forme - književnost, film, stripove i kompjuterske igre čija radnja je smeštena u svet nakon nuklearnog rata ili neke druge katastrofe koja je uništila civilizaciju kakvu danas poznajemo, gde se apokalipsom naziva katastrofa koja je zadesila planetu i ljudski rod.

Reč apokalipsa je poreklom grčka - αποκάλυψη (apokalipsi) i znači otkrovenje, u smislu saopštenja koje Bog saopštava čoveku u formi proročanstva.

Otkrovenje Jovanovo (eng Apocalypse of Saint John, fr. L'Apocalypse de Saint Jean) ili punim imenom Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova je zagonetna završna knjiga Biblije koju je napisao sveti apostol Jovan Bogoslov, najdugovečniji apostol rođen 6. godine H.E u Jerusalimu, umro 100. godine u Efesu, za vreme svog progonstva na Sredozemno ostrvo Patmos, gde ga je proterao rimski car Domicijan.

Ova apokalipsa od koje su dobile ime sve druge je mistična knjiga koja je dobila bezbroj tumačenja tokom istorije, ali jedno je sigurno: u njoj se ne govori o smaku sveta niti o uništenju ljudskog roda, već o kraju istorije, nakon čega treba da nastupi preporod ljudskog roda - nešto poput moralnog remonta čovečanstva. Otkrovenje Jovanovo govori o dolasku Antihrista na vlast nad celim čovečanstvom, o tome kako će se velika većina ljudi prikloniti njegovoj vlasti, nakon čega će Bog pokrenuti niz katastrofičnih događaja, koji počinju kada anđeli otvore sedam tajanstvenih pečata i uporedo sa tim zasviraju u trube, nakon čega priroda planete trpi sve teže uništenje a ljudi sve teže muke i bolesti zbog moralne i duhovne iskvarenosti ljudskog roda. Knjiga Otkrovenja sadrži još neke važne simbolične događaje koji su vremenom postali zasebni simboli prisutni u jeziku i književnim delima: Armagedon, odnosno Armagedonsku bitku, kao konačni okršaj vojske dobra i vojske zla koja je smeštena na polje nedaleko od brda Megido/Armagedon u Palestini, zatim opšte vaskrsenje svih ljudi koji su ikada živeli, Strašni sud, kraj istorije i nastanak Novog Jerusalima koji simbolizuje preporođeni ljudski rod i planetu Zemlju sa obnovljenom prirodom.

Zbog katastrofičnih događaja predskazanih u Otkrovenju, svaka prirodna katastrofa većih razmera, svako masovno uništenje života ljudi, životinja i biljaka danas se naziva "apokalipsom", što zapravo treba da ima značenje "apokalipsa/otkrovenje Jovanovo počinje da se ostvaruje". Bezbrojni tumači tokom istorije pokušavali su da raspoznaju aktuelne katastrofe u svetu kao znake da je otvoren neki od pečata iz Otkrovenja Jovanovog. Bilo je i velikih naučnika koji su tražili naučne dokaze i pravili proračune da saznaju kada će se ostvariti događaji opisani u Otkrovenju, poput Isaka Njutna.

Jedno je sigurno - bolje je izbegavati upotrebu reči apokalipsa i u doslovnom i u prenesenom smislu.

Uništenje velikog dela prirode već je na delu - od 1970. godine do danas uništeno je 3/4 svih živih bića na planeti osim čoveka (!) ali to nije doneo nikakav pečat ni truba anđela, već ljudska pohlepa i nemar.

Kada govorimo i pišemo o velikim katastrofama i mogućem smaku sveta, bolje ih je nazvati tako: velika katastrofa ili smak sveta, nego apokalipsa.

Bonus video: