Klasici sa prednjih i zadnjih sedišta auta: Predlozi za repertoar drive-in bioskopa kod nas (prvi deo)

Ako postizborne kiše to ikada dopuste, kanda će uskoro krenuti i rad prvog postkoronskog drive-in bioskopa na otvorenom kod nas; kako nas pesma uči da je svet lep (barem) kad sanjamo, a kako, s druge strana, generalno upadljivo slabo stojimo sa poštovanjem prema (inače) sasvim solidnoj i bogatoj filmskoj baštini vlastite zemlje, tiha sugestija bi mogla da glasi i ovako – repertoare drive-in bioskopa, kojih će možda biti još, „osvežite“ ovdašnjim klasicima, ali onima u duhu prekookeanskog poimanja tog koncepta. Dakle, evo sasvim lično intoniranog odabira žanrovski jasno profilisanih filmskih evergrin ostvarenja koji bi fino išli uz iznuđeno i nenadano povampirenje tog drevnog koncepta distribucije filmova. Idemo...

Ubistvo na svirep i podmukao način i iz niskih pobuda (1969)

Zlatni i nezaboravni klasik zaslužnog velikana Živorada Žike Mitrovića je kao dušu dao za novu gledalačku šansu na otvorenom sa prednjih ili, pak, možda zadnjih sedišta auta. Ovaj film nastao nastao po scenariju Milana Milićevića-Langa i na današnja gledanja je odličan whodunit triler, gde su holivudske i francuske žanrovske stileme virtuozno spojene i isprepletane sa ovdašnjim društvenim i egzistencijalnim kontekstom, uz uvek prisutno visoku filmsku kulturu nepogrešivog Mitrovića. U filmu su igrali Mihajlo Janketić, Irena Prosen, Petar Kralj, Aleksandar Gavrić, Marko Todorović, Mija Aleksić..., a priča o ubistvu uvažavanog beogradskog lekara za šta je optužen, kako veruju neki, potpuno nevin čovek, puna je uzbuđenja i preokreta, dok je Mitrovićevo znalačko razumevanje zakonitosti žanra i ovde evidentno.

Nož (1967)

Gde je Ubistvo na svirep i podmukao način..., tu je neizostavno i njegova izvrsna prethodnica – takođe Mitrovićev Nož od samo dve godine ranije (uostalom, drive-in bioskopi u svom kanonskom obliku su nudili upravo to- double-bill ponudu, odnosno, dva filma u paketu, jedan za drugim); Nož, premda donekle skrajnut, je možda i zanimljiviji i osobeniji Mitrovićev rad u tom žanrovskom smislu. Naime, misterija prati ubistvo pop/šlager-pevača u vidnom usponu, što je otvorilo prostor i za živopisan prikaz stasavanja popularne kulture i svesti o njoj i njenom značaju, a u nekoliko navrata (u „privatnim“ snimcima sa prestoničkih žureva) Mitrović uvodi i dan danas prilično zahtevnu i retku tehniku POV (point-of-view, snimanje iz prvog lica jednine, nalik onom što se često zatiče u savremenijim video-igrama). Ako dosad navedeno nije dovoljnan argument, podsetimo da u Nožu glume: Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Rade Marković, Dara Čalenić. Vera Čukić, Petar Slavenski, Vesna Krajina, Mija Aleksić, Janez Vrhovec...

Pošalji čoveka u pola dva (1967)

Iz iste godine je i ovaj izrazito neobičan žanrovski biser u režiji cenjenog i traženog scenografa, Dragoljuba Ivkova; autor scenarija je Milan Nikolić, praktično, rodonačelnik jugoslovenskih krimića i neosporni majstor svog zanata. Priča prati mladog zgubidana koji upadne u kovitlac švercovanja deviza na potezu Trst-Jugoslavija. Ivkovljev film krasi lakoća izraza i konsekventnost znana iz američkih B filmova, uz brzu i ekonomičnu naraciju, zanimljiva scenografska rešenja i atraktivnu glumačku podelu (Dušan Janičijević, Velimir Bata Živojinović, Dušica Žergarac, Slobodan Cica Perović, Relja Bašić...). U malenoj ulozi u ovom filmu pojavljuje se i pominjani Milan Nikolić.

Pozorišna veza (1980)

Pregršt uzbuđenja ali u primetno živopisnijem pakovanju srećemo i u ovom filmu Milorada Lekovića od pre punih 40 godina. I Lekovićeva Pozorišna veza, sa pričom o, kako su isticali, delimično istinitim događajima o pokušaju međunarodne grupe opasnih kriminalaca da oljačkaju Narodno pozorište u Beogradu, donosi tu žanrovsku ekspeditivnost i preciznost, kao i osetno zlokobnu atmosferu. Glumački ansambl čine: Vojislav Voja Brajović, V.B. Živojinović, Neda Arnerić, Rastislav Jović, Svetlana Bojković, Božidar Pavićević-Longa, Pavle Vuisić, Stole Aranđelović, Miodrag Miki Krstović...), a posebno intrigira utisak da ova priča anticipa pojavusada već svetski poznate lopovske grupe Ružičasti panteri.

Neka druga žena (1981)

Svetlana Bojković i Dušica Žegarac zajedno su zaigrale i u ovom klasiku koji je stigao samo godinu dana kasnije: reditelj Miomir Miki Stamenković, inače, jedan od ovdašnjih autora koji se naiistrajnije i najuspešnije žanrovskim filmom, ovde se mudro i znalački držao konvencija whodunit podžnra. Ova filmska povest o ubistvu čuvenog ginekologa sa poviše osumnjičenih gleedaocima je dala priliku i da uvide kako to žive predstavnici, nazovimo to tako, ekonomski relaksiranije klase u tom trenutku u tom trenutku . Mimo toga, Neka druga žena i dan danas stoji kao primer veštog prilagođavanja (belo)svetskog kodeksa žanra lokalnom okviru i pratećim okolnostima. U filmu su krupnije uloge ostvarili i: Merima Isaković, Dragan Nikolić, Ljubiša Samardžić, Petar Kralj, Vojislav Mirić, Dragomir Felba, Ivan Klemenc, Miroljub Lešo...

(Espreso.co.rs)