Foto: Viktor Savić

istorija kulture

Nepoznata srpska prošlost: Putokazi u rukopisima monaha sa Sinaja

U delu "Srpska književna reč u svojim prvim stolećima" oživljava Srbina iz Zvečana koji je krajem 11. veka napravio prepisivačku školu. Piše: Boris Subašić / Večernje novosti

Objavljeno: 23.06.2020. 09:49h > 10:38h

Politički korektna nauka nije nauka, već instrument za podupiranje dogme, neizbežan je utisak posle čitanja knjige "Srpska književna reč u svojim prvim stolećima", dr Viktora Savića, naučnog saradnika Staroslovenističkog odseka Instituta za srpski jezik SANU i docenta Katedre za srpski jezik s južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu. Njegovo delo upoznaje nas sa najstarijim srpskim rukopisima pisanim glagoljicom i ćirilicom koji su decenijama skrivani iza neodređenog termina "staroslovenski".

foto: Viktor Savić

- Do pre dvadesetak godina u srpskoj nauci kao da nije bilo smelosti da se glasnije izrekne misao da je Marijino četvorjevanđelje spomenik sa srpskoga područja, a time bi se odlučnije zakoračilo u prošlost stariju od 12. stoleća. Ostajalo se na tvrđenju da je to "staroslovenski spomenik" možda "srpske provenijencije". Takvim stavom ostvarivana je "objektivnost" a zapravo ništa više do "naučna korektnost" ograničena na kulturnu ranotežu među narodima u kontekstu nekadašnje Jugoslavije - kaže dr Savić.

Njegova analiza najstarijih spomenika srpske književnosti otkriva nam nepoznatu sliku vremena i prostora na kome su ova dela nastala. Kao i prvog poznatog srpskog književnika, monaha Dimitrija i njegovu školu koju je osnovao u centru bliskoistočnog hrišćanstva, u Manastiru Svete Katarine na Sinaju, krajem 11. veka.

U manastirskim skrivnicama otkriveno je više od 20 srpskih rukopisa. Prvi među njima poznati su još od polovine 19. stoleća, a poslednji su pronađeni 1975. godine. Njima su se tokom celog 20. veka bavili ruski, grčki, američki, češki, bugarski, austrijski i drugi naučnici. Svi odreda su ih svrstali u srpsku književnost. Samo je u Jugoslaviji srpska baština lebdela u sferi mitova i legendi, a zbog političke korektnosti nazivana je staroslovenskom.

Takav odnos je posle raspada Jugoslavije dao priliku novokomponovanim državama i nacijama da prisvajaju najstariju srpsku baštinu. Tome se tek u 21. veku suprotstavio dr Savić i na međunarodnoj naučnoj sceni uspešno odbranio srpski identitet Grešnog Dimitrija sa Sinaja. Dr Savić sada u knjizi pokazuje kako je naučnim instrumentima iz drevnih rukopisa moguće oživeti pisca koji je krajem 11. veka iz Srbije stigao do Sinaja. Njegov dijalekt skriven u drevnoj glagoljici otkriva da Dimitrije potiče iz okoline Zvečana, a da se podvižavao i obrazovao u monaškim pustinjama geografske oblasti Makedonije. Kada su krstaši krenuli u prvi pohod u Svetu zemlju Dimitrije im se priključio, noseći knjige pisane na srpskom i pribor za pisanje. Nekim neverovatnim i opasnim putevima stigao podno Sinajske gore i ostavio nam neprocenjivu baštinu. Dimitrije Sinait je samo jedna od tema knjige koja pokazuje da nauka nije nezanimljiva i da mogu da je razumeju laici. Dr Savić nam je, dajući široku sliku početaka srpske pismenosti, otvorio nova pitanja koja daleko prevazilaze filologiju.

MOLITVA PROTIV VUKOVA

GLAGOLjSKI rukopisi sa Sinaja koje je preveo dr Savić otkrivaju nam i probleme koje su mučile srednjovekovnog čoveka, koji je tražio pomoć od Boga specifičnim molitvama:

- Molitva o vuku da ne ulazi u košaru: Gospode Isuse Hriste, Bože naš.... Bože, koji si zapečatio lavova usta za proroka Danila i za Teklu. Zapečati i usta vučja i divljih pasa da ne ulaze u košaru, niti da iskasape brava ovoga Tvojega sluge... Pomiluj, Gospode, ove domove i njihovu stoku i dan i noć... Nište i hrome sačuvaj i njihov imetak, molimo te, Gospode, i decu...

Bonus video: