MOM DETETU DUGUJEM ISTINU: Potresna ispovest majke nastradale Katarine koja je tragično izgubila život!

"Poslednju poruku sam mom detetu poslala u pola jedan. Napisala sam joj da ne ostaje do kasno jer je trebalo ujutru da idemo na kontrolu. Ona mi je napisala: "Lezi, ja ću još malo". Nikada ranije nisam legala dok ona ne dođe kući, ali tu noć sam zaspala. A onda su mi u pola tri javili da je poginula..."

Ovim rečima počinje ispovest Maja Ivanković, majka Katarine Ivanković, studentkinje Rudarsko-geološkog fakulteta, jedne od četvoro stradalih u jezivom udesu koji se dogodio u avgustu prošle godine kod mesta Županjac, kada se u "dačiju", koja se kretala iz pravca Bogovađe i uključivala na Ibarsku magistralu kod Županjca, zakucao BMW kojim je upravljao dvadesetsedmogodišnji Nikola Mihailović (27).

U automobilu kojim je upravljao Nikola bila je i Katarina Ivanković.

U toj strašnoj nesreći poginula su trojica mladića iz "dačije" - vozač Aleksandar Savatić (22), Đorđe Belušević (22) i Đorđe Subotić (19), svi iz Valjeva, dok je Stefan Stevanović (17) teško povređen.

- Nesreća se dogodila u 15 do 1, a meni su javili u pola 3, kada je došla i Hitna pomoć. Prvo su javili sinu. Mog anđela lepog, najmilijeg je ubio... Taj monstrum... Uništio je živote. Ja znam da ništa ne može da vrati moje dete, ali kao majka imam potrebu da javno ispričam istinu, sve što mi je na srcu. Makar toliko dugujem svojoj ćerki - jedva izgovara Katarinina majka.

Pred Višim sudom u Beogradu pre nekoliko dana počelo je suđenje Nikoli Mihailoviću, na kom je prvi put progovorio nakon nesreće, budući da se do sada branio ćutanjem. Ono što je Mihailović tada ispričalo duboko je povredilo Katarinine bližnje.

- Kriv sam što sam te noći vozio pod dejstvom alkohola i nisam se pridržavao ograničenja brzine. Izjavljujem saučešće porodicama poginulih i jako mi je žao zbog svega što se desilo - rekao je Mihailović.

Tužilac je naveo da je Mihailović te noći vozio sa 1,36 miligrama alkohola u krvi i brzinom od najmanje 117 kilometara na čas i to na deonici gde je ograničenje 50 kilometara na čas.

Nakon priznanja krivice, ispričao je da su te večeri sedeli u kafani i svi su pili pivo, osim Katarine. Kada su krenuli kući on je seo za volan BMW-a Stefana Matovića da ih razveze, jer je kako kaže bolje poznavao sporedne puteve kojima je hteo da ide. Samog udarca se, tvrdi, ne seća, ali kaže da je svestan da je vozio brže nego što je trebalo.

Njegova odbrana zatražila je puštanje iz pritvora, obrazloživši to njegovim lošim stanjem jer Mihailović navodno ne spava dobro, ima veliki osećaj krivice te da je dobio terapiju od psihijatra, čemu se usprotivio tužilac, a sud to odbio.

Kako Katarinina majka objašnjava, njena ćerka se kobne noći sastala sa prijateljicom koju nije videla duže vreme i svi zajedno su otišli na piće u kafanu u Čitbukovici. Tu su im se pridružili Nikola, vozač BMW, i njihovi drugari. Oni nisu bili društvo sa kojim je Katarina obično izlazila i sastajala se, već su spletom okolnosti kobne noći završili zajedno.

U jednom trenutku, nešto pole ponoći, krenuli su kućama sa nekoliko automobila, a Katarina je sela u BMW kojim je upravljao Mihailović, ne sluteći da će se samo nekoliko trenutaka kasnije dogoditi užasna tragedija.

- Taj mladić je poznat po nasilničkoj vožnji, trkama i divljanju na putu. Čuli smo te noći da se trkao sa drugim automobilima, što je na licu mesta potvrdio i Mihailovićev prijatelj, mladić kog zovu Z. i sa kojim su bili te noći u kafani. Taj Z. je ispričao da je vozio 170 kilometara na sat i da nije video BMW ispred sebe, onda možete da zamislite kojom su brzinom išli. Mihailović je pokušao da pobegne sa lica mesta, u sanitetu je pričao da je vozio 60, 70 kilometara na sat, a onda je rekao i da "svakome može da se dogodi" - priča Maja Ivaković.

I Katarinina prijateljica Kristina Vasiljević (23) koja se takođe našla u BMW-u je povređena, kao i Stefan Matović (27), koji je i vlasnik automobila i Stefan Ivanović (20). Nikola Mihailović je zadobio lakše povrede, a njegovi prijatelji danas tvrde da se uopšte ne sećaju ni kako je došlo do nesreće, niti trenutka kada je došlo do sudara BMW-a i "dačije".

- Odmah posle nesreće smo saznali da je imao 2,2 promila alkohola u krvi, da je vozio 220 kilometara na sat i da je bio pod uticajem narkotika. Međutim danas više niko ne spominje te narkotike, njegovog lekarskog nalaza nema, a stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta su utvrdili veštačenjem da je ipak vozio 117 kilometara na sat, kao i da ima manje alkohola u krvi nego što je to rečeno u prvom trenutku. Šta se tu dogodilo, kako je moguće da su sada podaci potpuno drugačiji ja ne znam, ali osećam moralnu dužnost, kao majka, prema svom detetu, da postavim to pitanje. Znam da mi je ništa neće vratiti, ja moram da nastavim da živim kako moram, ali ne mogu da žmurim na nepravdu - kaže Maja Ivanković.

Na suđenju Mihailoviću nije bila, jer kako kaže, ne može da podnese da pogleda u oči nekoga ko joj je ubio dete. Ne bi to mogla da izdrži. Boli je, kaže i to što je Katarinin telefon nedelju dana nakon nesreće bio kod Mihailovićevih roditelja, pošto su ga uzeli iz BMW.

- Dva dana posle nesreće moji deveri su otišli u policijsku stanicu po njena dokumenta. Vratili su nam ranac sa svim njenim stvarima, ali je nedostajao telefon. Danima smo ga tražili, odlazili na mesto nesreće da vidimo da nije negde ispao pošto je BMW nosio "dačiju" čak 70 metara, nigde ga nije bilo. Tada smo preko policije pokušali da se raspitamo kako možemo da ga lociramo i čuvši da se raspitujemo, kod nas je ponovo došao taj drugar Z. koji nam odjednom donosi Katarinin telefon. Ispostavilo se da je on sve vreme bio kod Mihailovićevih roditelja i da su ga oni uzeli sa lica mesta, a to nisu smeli da urade - priča Maja Ivanković.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)