DOKTORKA KOJA SE UBILA JE TOKOM KORONE PRIČALA O BUDUĆNOSTI: Jezivo je šta je rekla 2 meseca pre samoubistva

Nakon prvog talasa pandemije, Srbija je polako ublažava mere - otvarali su se teretane, frizerski i kozmetički saloni. Kako će se COVID-19 reflektovati na estetsku plastičnu hirurgiju nakon pandemije Ispričala je Violeta Skorobać Ašanin, koja je prošlog vikenda izvršila samoubistvo.

Ona je inače bila specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, predsednicom Udruženja estetskih plastičnih hirurga Srbije SRBSAPS, i do skora predsedavajućom Evropskim komitetom za bezbednost pacijenata EASAPS, a evo šta je u aprilu ispričala za portal Srbija danas.

Kriza je skoro svuda ista, pa se postavlja pitanje kako prevazići pandemiju i šta posle nje da li će estetska plastična hirurgija biti ista nakon pandemije COVID – 19?

Nova pandemija korone - virusne bolesti koja se brzo širi, uzrokovana teškim akutnim respiratornim sindromom, dovela je do uvođenja do sada neviđenih mera za njeno suzbijanje i prevazilaženje. Dosadašnja nastojanja brojnih udruženja, među kojima i Udruženja estetskih plastičnih hirurga Srbije - SRBSAPS, je razvoj koncepta bezbednosti pacijenata - “Patient safety”, posebno danas dobija na značaju.

Pružanja kvalitetne usluge pacijentima, izbor prave procedure, izbor sertifikovanog i edukovanog estetskog plastičnog hirurga, kao i pažljv odabir pacijenta za određenu hiruršku proceduru, su osnovni postulati koncepta “Sigurnosti pacijanata”. Ukazivanje na značaj ovog koncepta radi zaštite zdravlja populacije dobilo je svoj epilog sa pojavom pandemije, koja je zaustavila planetu za sve elektivne hirurgije, uključujući i plastičnu.

Očigledno je da su eksperti u oblasti plastične hirurgije išli u korak sa vremenom kada je u pitanju bezbednost pacijenata, šta činite u toku pandemije COVID-19?

U svetlu svih ovih osnovnih pretpostavki i nesigurnosti, neophodno je dodatno osmisliti i primeniti klinički relevantne algoritme zasnovane na bezbednosti, kako nas lekara, tako i pacijenata, usmerenih na donošenje odluka i pravljenje novih protokola za odgovarajuće hirurške i nehirurške procedure. Očuvanje kvalifikovane radne snage u zdravstvu je glavni prioritet bilo koje zajednice pa i zdravstvenog sistema jednog društva. Imajući u vidu iskustva zdrastvenih sistema u Aziji i Evropi koja potvrđuju značaj lične zaštitne opreme, ne samo za smanjivanja rizika od izloženosti infekciji zdravstvenih radnika već i za povećan nivo sigurnosti pacijenta, neophodna je njena implementacija.

U skladu sa tim ISAPS, kao najveće međunarodno udruženje estetskih plastičnih hirurga, organizovao je 7. aprila online seminar – Webinar, na kome su diskutovala tri predsednika: Dirk Richter, sadašnji predsednik, Renato Saltz, bivši predsednik,, Nasim Cerkes, budući predsednik, o budućnosti hirurških i nehirurških estetskih procedura nakon pandemije.

Činjenice govore da bilo koje hirurške procedure slabe imunitet pacijenta, da li je povećan rizik operacija u toku i nakon pandemije?

Tačno je da bilo koja hirurška procedura utiče na smanjenje imuniteta. Potrebno je da preoperativno imunitet bude dobar da bi se pacijent brzo oporavio i zacelio nakon operativnog zahvata. Na primer, samo saznanje da virus Covid-19 povlači sa sobom gvožđe iz hemoglobina i stavlja ga u slobodnu cirkulaciju, otvara brojna pitanja, kao što su postoperativna anemija sa jedne strane, a sa druge strane slobodno prisustvo gvožđa u cirkulaciji povećava nivo njegovog toksičnog dejstva na unutrašnje organe.

Imunitet pacijenta će svakako biti prioritet u trijaži pacijenata i odabiru hirurške intervencije. Kako su trenutno u čitavom svetu plastična estetska hirurgija i invazivne nehirurške metode zaustavljene, postepeno uvođenje i pokretanje ove grane medicine biće neminovno.

Kakvi će biti postupci i vremenske odrednice u obnavljanju funkcionisanja rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse u oblasti estetske plastične hirurgiju u novim okolnostim koje je nametnula pandemija COVID-19?

Prvi korak je testiranje osoblja pri povratku na posao, a nakon toga i pacijenata koji se pripremaju za ovu vrstu operacija. Preoperativno testiranje, kao i ubacivanje podatka o Covid-19 u informativne pristanke, biće početna stanica za uvod ovih pacijenta u procedure. Po mišljenju eksperta za septorinoplastiku dr Nazim Cerkesa, hirurgija koja je vezana za disajne puteve, poput operacije nosa i sinusa, spadaće u red visoko rizičnih operacija. Široka dostupnost testiranja pacijenta kao i mogućnost lažno negativnih rezultata, uključiće obavezu ponovnog testiranja u određenim vremenskim intervalima. Za sada je to kod nas nakon nedelju dana, dok se u pojedinim zemljama kao što je Turska preporučuje na svaka tri dana kao i neposredno pred hirurgiju brzim testovima za utvrđivanje postojanja virusa u organizmu.

Sve ovo će produžiti vremenski tok pružanja usluga u plastičnoj hirurgiji, od preoperativne pripreme, same intervencije do postoperativne brige o pacijentu. Široka dostupnost PCR testova kao njihova pristupačna cena pomogla bi da se na ovaj način brže i sigurnije pristupi hirurškim procedurama. Pitanje je kako će farmaceutska industrija odgovoriti na sve ove izazove, i na koji način će se sa finansijske strane učiniti dostupni ovi farmaceutski proizvodi.

Neophodnost aktivnog uključivanja imunologa i virusologa pomoći će da se jasnije i sigurnije definišu preoperativni protokoli, kao i mogućnosti lečenja u skladu sa negativnim ishodom.

Hoće li se uopšte raditi estetske operacije?

Mišljenje učesnika Webinara je da će biti neophodno postupno uvođenje estetskih procedura, najpre kod imunološki zdravih mlađih pacijenta, i to hirurgije grudi i tela. Nakon toga će se uključivati operacije na licu, a na kraju endonazalna i endoskopska hirurgija. Za sada se ne zna mnogo o virusu COVID-19, ali se pretpostavlja da će biti nemoguće da on u potpunosti bude eliminisan. Očigledno je da ćemo morati da nađemo način kako da se borimo sa virusom, kako bi zaštitili pacijente i sebe. Na primer, serološki testovi koji nam daju rezultat da je pacijent IgG pozitivan, a IgM negativan, daće nam mogućnost da takvog pacijenta operišemo.

U svim operacijama ključna je koordinacija sa anesteziološkim timom. Date su preporuke za rad anesteziološkog i hirurškog tima od proceduralnih, tehničko-tehnoloških do nošenja lične zaštitne opreme, sterilizacije, razmene vazduha u operacionoj sali ili slično.

Ali kako obezbediti socijalnu distancu u vašem poslu?

Ipak bih napravila razliku, socijalni odnos se treba očuvati a zadržati fizičku distancu u toku pandemije. Panelisti su postavili pitanje bliskosti pacijenta i lekara pri konsultacijama, ili kada su u pitanju anti-ageing procedure. Jasnih preporuka nema jer je svaka zemlja donela svoje mere i uputstva rada lekarske prakse u toku pandemije. Generalno, preporuka je da se preduzmu sve mere lične zaštite, načina neposrednog pregleda pacijenata i uzimanje anamneze. Testiranje pacijenata za manje hirurške intervencije i procedure anti-ageing-a.

Nije prvi put da se nauka i medicina susreću sa izazovima i teškim vremenima i da će se naći rešenja koju će ovu zaraznu bolest staviti pod kontrolu. Ono što svi zajedno možemo uvek učiniti za sebe je da ojačamo naš imuni sistem; više zdravog života, više kretanja i fizičkih aktivnosti, unošenja vitamina i minerala poput selena, vitamina D, E i drugih, pomoćiće da se odupremo virusima i infekcijama kojih će uvek biti.

Iz Vaše dosadašnje hirurške prakse koja bi bila vaša poruka za prevazilaženja krize i uspostavljanje normalnog rada u oblasti estetske plastične hirurgije nakon pandemije?

Po mom mišljenju, doći će do promena u delu zdravstvenih procedura pre svega vezane za izbegavanje stresa na relaciji hirurg – pacijent i uspostavljanje međusobnog poverenja. Suštinsko poverenje koje pacijent polaže u hirurga donošenjem odluke da pristupi određenoj intervenciji, mora biti praćeno transparentnom posvećenošću svim merama prevencije i zaštite zdravlja pacijenta kao i smanjenja rizika od potencijalnih komplikacija.

Neophodna je socijalna i profesionalna odgovornost radi sprečavanja brze trasmisije ovog virusa među populacijom. Definitivno će doći do mnogih promena kako u životu pojedinca, tako i globalno u ekonomiji, medicini, nauci, politici. Sa stvaranjem socijalne distance, prepostavlja se da će se razviti i drugačiji životni stil među ljudima.

Skoro pa nema oblasti rada i društvenog života gde pandemija COVID-19 nije izazvala ozbiljne implikacije i zaustavila rad u mnogim delatnostima. Kako se ona odražava na vaš rad?

Implikacije su vidljive u mnogim sferama. Predviđanja su da će edukacije koje su okupljale veliki broj hirurga na jednom mestu zameniti telemedicina i webinari tako da je i veliko pitanje šta će biti sa kongresnim turizmom. Takođe, trenutno ne postoje predviđanja šta će u budućnosti biti sa medicinskim turizmom, imajući u vidu aktuelna zatvaranja državnih granica, finansijske probleme mnogih avio kompanija i prevoznika, kao i druge odluke država i vlada u cilju sprečavanja širenja virusa. Da vas podsetim, poslednjih nekoliko godina došlo je do povećanja broja usluga koje smo pružali pacijentima iz inostranstva, a uz podršku Ministarstva zdravlja plan je bio da se taj broj u narednim godinama značajno uveća kao jedan od potencijala ekonomskog razvoja Srbije.

Kakva će biti situacija u budućnosti teško je sada proceniti, ali da će doći do usporavanja razvoja medicinskog turizma ne samo kod nas već i u svetu gotovo da je sigurno. Izazovi sa kojima se suočavamo u vreme globalne pandemije zahtevaju izuzetne napore da bi se izbegao kolaps naše lekarske prakse. Svi delimo istu poziciju koju nam je pandemija donela. Poštovali smo preporuke Kriznog štaba da se u vreme vandrednog stanja i u uslovima pandemije obustavi elektivna hirurgija, kojoj pripada i plastična.

Ovih dana je najavljeno i popuštanje mera za sprečavanje širenja pandemije i očekivanja, ne samo moja već i mojih kolega su da se što pre stvore uslovi za normalne aktivnosti i rad u okviru naše profesije. Mi smo kao Udruženje estetskih plastičnih hirurga Srbije – SRBSAPS, preuzeli inicijativu da se shodno situaciji uvedu novi protokoli u rad privatnih zdrastvenih ustanova i lekarske prakse, da bi se pružila maksimalna bezbednost kako pacijentima tako i zdrastvenim radnicima u okviru naše delatnosti.

Da li će se najavljena recesija i ekonomska kriza odraziti na pružanje zdrastvenih usluga?

Govoreći iz aspekta estetske plastične hirurgije, sva naša očekivanja su da što pre prevaziđemo trenutnu krizu, sačuvamo našu profesiju i zdravlje naših pacijenata. Put do toga je dug i neizvestan i sigurno, za sada, nemamo odgovore na mnoga pitanja. Svedoci smo da svaki novi dan ili nedelja donosi nova pravila kojima moramo svi da se prilagođavamo. Sigurno je da će ekonomske mere državnih organa Srbije za suzbijanje ekonomskih posledica za vreme pandemije COVID-19 pomoći da se prevaziđu neka od gorućih pitanja.

Recesija i ekonomska kriza koja se sada čini daleko, jer je trenutno najvažnija borba za zdravlje svih, deluju neizbežno, pitanje je kako će svakog od nas i u kojoj meri pogoditi. U svim kriznim situacijama i različitim aspektima društva i delatnosti, krucijalno je važno da se jedinstveno suočimo sa ovim izazovima i damo svoj doprinos u zajedničkom prevazilaženju nastale situacije.

I vaša poruka na kraju…

Kraj pandemije će predstavljati novi početak.

(Espreso.co.rsb / Srbija danas)