LEGENDA
DA LI STE ZNALI? Najlepšu grčku ljubavnu pesmu napisao je srpski vojnik jednoj Grkinji odlazeći na Solunski front
Pesma je pretrpela male izmene, pa je verziju koju je zapisala Eftihia Papagiannopoulos čuo i poznati grčki kompozitor Dimitris Kougioumtzis
Najlepša grčka ljubavna pesma, prema legendi nastala je na Krfu, a napisao ju je srpski vojnik kada je polazio na Solunski front i odvajao se od svoje Grkinje.
“Nakon povlačenja srpske vojske sa Krfa i prebacivanja na Solunski front, krećući ka konačnom oslobođenju svoje Srbije, srpski vojnik je poklonio ove reči krfljanki Hondrojanis Haru, koja ih je kasnije, uz malu promenu pretvorila u pesmu.
Pesma je pretrpela male izmene, pa je verziju koju je zapisala Eftihia Papagiannopoulos (Ευτυχία Παπαγιαννοπούλου) čuo i poznati grčki kompozitor Dimitris Kougioumtzis (Κουγιουμτζής Δημήτριος) koji je obradio i napisao muziku, a jednu od najlepših izvedbi je upravo izveo pevač Jorgos Dalaras (Georgio Dalaras).
Ostrvo Krf postalo je poznato utočište srpske vojske u Prvom svetskom ratu kada je izmučena vojska pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ovo grčko ostrvo.
O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama. Vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.
Među onima koji su svoju ljubav pronašli na Krfu bio je i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković koji se zagledao u Krfljanku Idaliju. Ipak, nisu sve ljubavi bile srećne. Upravo jedna takva romansa – velika, a fatalna, opevana je divnoj grčakoj pesmi “Ne ljuti se na mene, oko moje“ (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”).
U tim vremenima stradanja i nesreće rodila se ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika. Njihova osećanja bila su jaka, ali njegova dužnost prema otadžbini bila je jača i ona ga je odvojila od voljene žene. On je napušta i kreće na Solunski front svestan da se možda nikada neće vratiti. U jednom pismu vojnik svojoj devojci piše da će joj se sigurno vratiti. Čak i ako pogine, doći će u obliku ptice, a ona neka otvori prozor da joj samo poželi laku noć.
Devojka je reči svog voljenog preradila i pretočila u stihove. Od tada su je pevali mnogi, a pesma je danas simbol neraskidivih veza koje postoje između Krfljana i Srba, a uzeta je i kao himna grčko-srpskog prijateljstva.
“Ne ljuti se na mene, oko moje,
Ne ljuti se na mene, oko moje
Ne ljuti se na mene, oko moje što u tuđinu odlazim,
ptica ću postati i ponovo ću tebi doći.
Otvori prozor plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom poželi mi laku noć.
Ne ljuti se na mene, oko moje
što ću te sada napustiti i dođi na kratko,
da te vidim, da se od tebe oprostim.
Otvori prozor plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom poželi mi laku noć”.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Kurir.rs)