U ČEMU JE PROBLEM SA BIOGRAFIJOM IVE ANDRIĆA "U POŽARU SVETOVA" nemačkog publiciste Mihaela Martensa?

U članku "Martens slabo poznaje srpsku literaturu" ("Večernje novosti", 5. jun 2020), autor Milivoj Nenin čitaoce dovodi u zabludu, nekorektno ih navodeći na zaključak da je izdavač knjige Mihaela Martensa "U požaru svetova" ("Laguna", Beograd, 2020), rukopis prevoda poslao u štampu bez prethodnog proveravanja.

Intervju Mihaela Martensa: Ivo Andrić 1939. predložio vladi Milana Stojadinovića da Kraljevina Jugoslavija okupira Albaniju

"Ključni problem ove knjige je što knjigu niko nije pročitao još jednom pre puštanja u štampu", piše profesor Nenin, i malo kasnije, majeutički: "Zašto čitati završenu knjigu još jednom? Pa da se uklone očigledne kontradiktornosti i isprave greške." Kao jedan od ilustrativnih dokaza za svoju tvrdnju profesor navodi kako "u pismu Tugomiru Alaupoviću Andrić (?) za teču kaže da je stric! Zar tu grešku niko nije video?"

Samo na osnovu navedenih afronterija, koje su predmet ovog reagovanja, postavlja se pitanje da li je dr Milivoj Nenin, profesor srpske i južnoslovenskih književnosti na Odseku za književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pažljivo pročitao Martensovu knjigu. Jer da "greške" zapravo nema profesor se mogao uveriti da je "još jednom" konsultovao bilo koje izdanje Andrićevih pisama, među kojima su i pisma Tugomiru Alaupoviću. Kao urednik Martensove knjige preporučujem mu, recimo, izdanje Andrićevih "Sabranih dela u 20 knjiga", gde su objavljena i Andrićeva pisma (Ivo Andrić, "Pisma 1911-1973", knjiga XIX, "Štampar Makarije", Beograd - "Nova knjiga", Podgorica, 2011, prir. Radovan Vučković, Žaneta Đukić Perišić i Biljana Đorđević Mironja): tamo na strani 328. profesor može da pročita kako Andrić u pismu Tugomiru Alaupoviću piše (a kako je doslovce preneto u Martensovoj knjizi): "Moja mama živi kod strica mi i tetke u Višegradu." Za divno čudo, da je pažljivo pročitao knjigu, profesor je mogao da ustanovi da na svim ostalim mestima u knjizi "U požaru svetova" (str. 26-28, 33, 34 i 95), gde Martens imenuje a prevodilac prenosi na srpski vrstu Andrićevog srodstva sa svojim staraocem i dobročiniteljem, vahtmajstor Jan Matkovčik naziva se isključivo "tečom".

I sad, pod pretpostavkom da je profesor makar i ovlašno pročitao knjigu koju prikazuje, zašto prethodno nije "još jednom" proverio Andrićevu prepisku i navedeno pismo Tugomiru Alaupoviću, gde Andrić (!) za teču kaže da je stric? A zašto da čita pročitanu knjigu još jednom? Pa da ne ispadne švindler. Doduše, možda pod teško razumljivim iskazom "Martens je preuzeo i grešku" stručnjak za srpsku i južnoslovenske književnosti, pa dakle i za Andrića, smatra da su "grešku" načinili navedeni priređivači pomenutog izdanja Andrićeve prepiske, a prema prvobitnom priređivaču Andrićevih pisama Miroslavu Karaulcu, tako što su preneli Andrićevo pismo diplomatički, bez intervencija? Pri čemu svi priređivači redom ukazuju na to da Matkovčika "Andrić u pismima naziva stricem, tečom i poočimom" (najpre Karaulac u knjizi Ivo Andrić, "Pisma 1912-1973", Matica srpska, Novi Sad, 2000, str. 282)? A možda se profesor drži stanovišta da je "neko" (priređivači pisama? Martens? prevodilac? urednik?) pre puštanja u štampu izdanja "U požaru svetova", navodeći pomenuto Andrićevo pismo svom nekadašnjem učitelju, trebalo da ispravi tu "grešku", tj. da lektoriše Andrića, i da doda fusnotu u smislu valjda mi bolje od Andrića znamo šta mu dođe tetkin muž?

Osim toga, profesoru Neninu smeta što je izdavač na korici najavio knjigu kao "prvu sveobuhvatnu biografiju našeg nobelovca", uz komentar: "niti je prva niti je sveobuhvatna". Da je prva niko nije ni tvrdio, profesor je učitao zarez kao što je učitao i teču. Ali pošto smatra da nije ni "prva sveobuhvatna" knjiga u žanru klasične biografije, sva je prilika da se ovom formulacijom našao pogođen zbog nesumnjivo značajne knjige Žanete Đukić Perišić "Pisac i priča", Andrićeve "stvaralačke biografije", kako stoji u njenom podnaslovu, i čije je nastajanje profesor podržavao. Nenin, međutim, iz svog akademskog vidokruga odnekud učitava i to da je izdavač Martensove knjige svojom najavom na koricama osporio doprinos ove ekstenzivne studije, koja je inače primer biografskog metoda u tumačenju književnog dela, pritom prenebregavajući činjenicu da je "Pisac i priča" zapravo za širu publiku prilagođena doktorska disertacija, odbranjena pod naslovom "Tematsko-motivski, idejni i poetički aspekti Andrićevog stvaralaštva u biografskom i istorijskom kontekstu", koji bi samo uz mnogo mašte mogao da nagovesti jednu klasičnu biografiju.

espreso.co.rs/novosti.rs

Bonus video: