spoj matematike i istorije
JOŠ 2010. GODINE JE PREDVIDEO NEMIRE U AMERICI: Ovaj genijalac ima TEORIJU kojom se može predvideti svaki događaj!
Pre 10 godina objavio je manifest u naučnom časopisu Nature, u kojem tvrdi da je proučavanjem istorije moguće predvideti budućnost
Istorija se ponavlja u ciklusima.
Svakih 50 godina dolazi do revolucije praćene nasilnim konfliktima, a zavisno od preklapanja s dužim ciklusom koji se ponavlja svaka dva do tri veka, to nasilje može biti značajno jače ili slabije.
Protesti i nemiri koji se trenutno događaju u SAD-u zbog ubistva Džordža Flojda rezultat su društveno-političke nestabilnosti koja u američkom društvu raste od početka 21. veka i koja se mogla predvideti.
Ovo je tvrdnja rusko-američkog biologa, ekologa i matematičara Pitera Turčina, koji se u krizi srednjih godina rastao od svoje prve ljubavi biologije i oženio istorijom. Pre 10 godina objavio je manifest u naučnom časopisu Nature, u kojem tvrdi da je proučavanjem istorije moguće predvideti budućnost.
Iako zvuči kao pseudonauka, Tučinov matematički model kojim želi da dokaže da su velika i kompleksna društva predvidljiva ustvari se temelji na principu “big data”, kojim je uz pomoć upoređivanja velikih količina podataka moguće proceniti šta će se dogoditi u budućnosti.
Turčin je ovo područje kvantitativnog istraživanja istorije nazvao kliodinamika. Radi boljeg organizovanja podataka, Turčin je s kolegama osnovao Seshat, bazu podataka istorijskih i arheoloških podataka, a ubrzo je pokrenuo i “Cliodynamics: zbornik kvantitativne istorije i kulture evolucije”.
Kad je 2010. godine objavio članak u časopisu Nature, u kojem piše da će u sledećoj deceniji zbog povećane političke i društvene nestabilnosti u SAD-u doći do konflikta koji će biti veći od onih tokom 1970-ih, nije mogao sa sigurnošću znati da će ove godine doći do pandemije koronavirusa i masovnih protesta zbog socijalne i rasne nejednakosti.
Proučavajući podatke video je da u SAD-u postoji sve veći jaz između siromašnih i bogatih, plaće stagniraju ili padaju, velik broj mladih ima visoku stručnu spremu, a javni dug je rastegnut do pucanja. Ovi naočigled različiti pokazatelji zapravo su međusobno dinamički povezani, a prekretnicu su doživeli 1970-ih tokom pokreta za građanska prava.
Pedeset godina ranije, 1920-ih godina, rasne napetosti i radničko buđenje doveli su do porasta nasilja u zemlji, a pola veka ranije, 1870-ih, trajala je velika borba Severa i Juga u Građanskom ratu.
Duži ciklusi univerzalna su obeležja kompleksnih društva, objasnio je za Live Science Tučin. Od Rimskog carstva do Francuske revolucije u pravilu postoji 100-150 godina mira, nakon kojeg sledi 100-150 godina konflikata. No, samo neka društva imaju kraći 50-godišnji ciklus. Tučin tvrdi da je taj ciklus imalo Rimsko carstvo i da ga ima SAD.
Ciklus počinje eksplozivno, slično kao potres ili požar. Kao i potres, revolucija razlikuje “pritiske” (strukturalni uslovi koji se polako razvijaju) od “pokretača” (iznenadni događaji koji neposredno prethode erupciji). Specifične pokretače je teško precizno predvideti, objašnjava Turčin, ali pritiske u američkom društvu je primetio još početkom 2000-ih godina. Gubitak vere u institucije, fragmentacija političkih klasa, nejednakost i polarizacija društva samo su neki od pritisaka.
Turčin ih je potom “preveo” u nešto što je matematičar Džek Goldston nazvao indeks političkih stresova (PSI), a rezultat je merenja potencijalne masovne mobilizacije, elitnog nadmetanja i državne solventnosti. Proračun krivulje PSI u 2010. pokazao je da će u narednoj deceniji doći do povećane sociopolitičke nestabilnosti.
Nakon završetka konflikta građani traže mir i pretpostavlja se da u jednoj generaciji više neće doći do novog velikog konflikta. No, ako na vlasti ostanu isti moćnici koji su doveli do nestabilnosti, tada će se konflikt ponoviti za 50 godina.
Kritičari Turčinov model predviđanja budućnosti nazivaju previše pojednostavljenim i naivnim pogledom na istoriju. Tvrde kako je zabeležena istorija prekratka da bi mogla pružiti dokaze za njegove hipoteze. No, profesor rane moderne istorije na Univerzitetu Mančester Daniel Szeči smatra da bi kliodinamika možda mogla da funkcioniše.
- Možda ćemo za 500 godina imati dovoljno podataka i dovoljnu brojčanu snagu za stvarno korištenje podataka koje ćemo prikupiti i pohraniti u ogromnim količinama od približno 1900. godine - rekao je Szechi.
Ali, pita se bi li to uistinu bila dobra ideja.
Proročanstva nasilja predstavljaju opasnost da postanu samoispunjavajuća. S druge strane, vlade i vodeće institucije mogle bi iskoristiti to znanje i pokrenuti preventivne mere koje možda ne bi išle u korist građana. Ostaje pitanje hoće li društva napredovati do te mere da moć predviđanja budućnosti ne koriste u sebične svrhe, već da, kao što je bila Turčinova namera, iskoriste tu spoznaju za dobrobit svih.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Jutarnji)