SINIŠA MALI NAJAVIO NOVI PAKET MERA! Evo šta nas očekuje POSLE JULA

Ministar finansija Siniša Mali istakao je u intervjuu za "Blic" da će nakon poslednje isplate minimalne zaraze ministarstvo sprovesti novi paket mera koji će biti usmeren na podstivanje zapošljavanja, te da postoji više od 20 mera koje su u razmatranju.

U julu će država isplatiti poslednji minimalac. Šta posle? Mnogi privrednici tek tada očekuju probleme.

- U uslovima kada imate najveću ekonomsku krizu u svetu, 40 miliona nezaposlenih u Americi i desetine miliona po Evropi, mi smo najgori scenario izbegli. Sačuvali smo radna mesta i proizvodne pogone. Iz tog ugla mogu da kažem da je ono najteže i najgore iza nas. Vanredno stanje je trajalo oko mesec i po dana, a državna podrška privredi tri meseca i to se pokazalo kao dobar potez. Juče smo uplatili drugu minimalnu zaradu, ukupno 31 milijardu dinara za više od milion zaposlenih, u julu ide isplata trećeg minimalaca, a nakon toga i novi paket mera. On će biti usmeren na podsticanje zapošljavanja. I to je prava stvar u pravom trenutku. Sada veliki broj zemalja još razmišlja o virusu i o zatvaranju fabrika, a mi razmišljamo kako da zaposlimo ljude koji su izgubili posao ili se vratili iz inostranstva. S tim u vezi, imamo preko dvadeset mera koje razmatramo. Izabraćemo najefikasnije. Pitanje da li će to da bude oslobađanje ili smanjenje poreza i doprinosa za svakog novozaposlenog, direktna subvencija ili nešto između. Takođe, razmišljamo o novim kreditima i podsticajima za pokretanje novog biznisa i to bi sa EBRD trebalo da uradimo do kraja godine.

Hoće li biti novih sektorskih mera? Turizam nije zadovoljan.

- Prihvatamo da su turizam i saobraćaj dva najugroženija sektora. Imali smo intenzivne razgovore i nisam siguran da nisu zadovoljni, a i ne vidim razlog da ne budu. Svi oni koriste državne mere, tri minimalca, neplaćanje poreza i doprinosa na zarade i imaju pristup jeftinim kreditima. Od njih sam čuo da će im ova godina biti loša, mada ja očekujem da će leto biti dosta dobro, i rekli su mi da bi sledeće godine trebalo polako da se vrate na staro. I zato smo im dali jeftin novac sa grejs periodom od dve godine taman da pokriju ovu i sledeću godinu, i sve to sa jedan odsto kamate. To je praktično besplatan novac i odgovor na njihovo pitanje kako da obezbede likvidnost.

Kada očekujete da se najveći deo privrede vrati na staro?

- Predviđanja Ministarstva finansija govore da će nam stopa rasta za treći kvartal biti oko nule, a da bi četvrti kvartal ove godine trebalo da bude u plusu. Jedini faktor koji je nepoznanica je globalno trižište, ali tu već sada vidim dobar paket mera za oporavak privreda zemalja EU koji se već primenjuje. Sve to znači da vraćanje na staro treba očekivati do kraja godine. Ako nam ekonomija ove godine ne padne i ako je prebrodimo na pravi način, bićemo najveći pobednici.

Ali teško da nećemo završiti u minusu?

- Napravili smo konzervativnu projekciju. U januaru smo imali rast od 6,5 odsto, u februaru 5,6 odsto, martu 5,1 a bio bi 6,2 da nije bilo korone. April jeste pao, ali već smo krenuli da radimo u maju, posebno u junu. Znači biće pad, ali ne veliki, jer treba imati u vidu da je građevinarstvo radilo i tokom korone. Takođe, 821 milion evra stranih investicija privukli smo u prvom kvartalu. Važno je znati da su svi strani investitori potvrdili da ostaju pri tome da dođu. Mi smo 273 miliona evra izdvojili za podršku njihovim investicijama i to je pravi pokazatelj. Srbija se pokazala kao dobar i pouzdan partner i to potvrđuju naše evroobveznice za kojima je postojala velika tražnja na međunarodnom tržištu.

A da li je populistička najava da će do 2025. prosečna plata biti 900 evra, a penzija 400?

- Kada smo krajem prošle godine radili projekciju naših finansija, došli smo do tih rezultata, pod uslovom da država sa jakim investicionim planom doprinese i da bude pokretač i privatnih i stranih investicija. Zato smo i program Srbija 2020-2025. definisali kao kičmu razvoja srpske ekonomije u narednih pet godina gde ćemo 14 milijardi evra uložiti u infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, turizam... I projekcija o kojoj govorite - kada pogledate prosečnu stopu rasta naših zarada u prethodnom periodu, vidite da je to realno. Nama je osnovni cilj podizanje standarda građana i on je potpuno ostvariv. Da, prosečna plata biće 900 evra do kraja 2025. a penzija preko 400 evra, a da li će biti lako, neće.

Polako ali sigurno stižemo zemlje u regionu, ali i EU

Stiv Hanke, jedan od uticajnijih ekonomista sveta, kaže da Srbiju muče isti problemi koji su mučili SFRJ 1990. Kaže da je prihod po glavi stanovnika Srbije, koji je bio iznad bugarskog 1990, sada oko 80 odsto bugarskog.

- Ja na to kažem da je bio još gori u godinama iza nas. Po stopama rasta polako ali sigurno sustižemo sve zemlje u regionu, ali i u EU. U prvom kvartalu ove godine smo imali rekordno nisku stopu nezaposlenosti od 9,7 odsto, a u istom periodu lane 12,1 odsto.

Jeste li se prijavili za 100 evra?

- Nisam se prijavio. Smatram da to treba da uzmu ljudi kojima više treba. Nekako bi mi bio i konflikt interesa da sam napravio meru koju sam na neki način i sam iskoristio. A ne ide to jedno sa drugim. Mislim da je to sjajna mera, za novac se prijavilo više od šest miliona ljudi i to govori dovoljno o tome koliko smo pogodili. Sto evra nije veliki novac za pojedinca, ali za porodicu jeste. Potrošiće oni 300-400 evra da obiđu Srbiju ili da kupe nešto, a to će podstaći i potrošnju i proizvodnju. Druga, važnija stvar jeste psihološki trenutak koji se često zanemaruje. U ekonomiji imate i psihologiju i optimizam i upravo smo to želeli da podelimo sa građanima, da znaju da je država sigurna, da imamo zdrave finansije i jaku osnovu za dalji rast.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)