OVO MOŽE DA BUDE OPASNIJE OD VIRUSA: SZO ovo vidi kao veliku pretnju!

Očigledno je da „izlaznu strategiju“, način ukidanja ograničenja i vraćanja društva u normalu, nije pronašla još nijedna država. U međuvremenu, zašto su mnogi pametni ljudi širom sveta pali na opasne laži koje se šire o novom korona virusu i – kako se zaštititi od dezinformacija.

Mesta, nekad proključala od života, postala su staništa duhova, sa strogim zabranama, od blokada gradova, preko zatvaranja škola, do ograničavanja putovanja i onemogućavanja masovnih okupljanja. Do sada, neviđena globalna reakcija na neku bolest. Moglo bi proći prilično dugo vremena dok se plima ne povuče, možda čak i čitava godina.

"Možda ćemo čekati da se situacija smiri čak i godinu dana"

Prisustvujemo novoj poplavi lažnih vesti, ovaj put oko pandemije korona virusa. Od „Fejsbuka“ do „Tvitera“ često deljene dezinformacije podrazumevaju sve, od toga šta je izazvalo širenje zaraze, do toga kako je možete sprečiti. U najgorem slučaju, same ideje su štetne; prema skorašnjem izveštaju iz jedne pokrajine u Iranu, više ljudi umrlo je nakon što je popilo industrijski alkohol, inspirisani lažnom tvrdnjom kako vas može zaštiti od Kovida-19.

U međuvremenu, opovrgnuto je nekoliko dezinformacija o tome kako sunčeva svetlost, topla voda, ozoniranje i ispijanje veće količine vode mogu uticati na korona virus. Fantastične teorije se svakodnevno proveravaju, a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) redovno osvežava stranicu gde ruši ove konfabulacije.

Jedna anketa, sproveli su je „JuGov“ i „Ekonomist“ u martu 2020. godine, pokazala je da 13 odsto Amerikanaca veruje da je kriza oko Kovida-19 prevara, dok je neverovatnih 49 odsto verovalo kako je epidemiju izazvao čovek.

Gordon Penikok, vodeći istraživač psihologije dezinformacija na Univerzitetu u Ređini (Kanada), zamolio je učesnike studije da pogledaju mešavinu istinitih i lažnih naslova o epidemiji korona virusa. Kad je od njih konkretno zatražena ocena verodostojnosti tih izjava, učesnici su lažne vesti proglasili istinitim u oko 25 odsto slučajeva.

"Učesnici jedne studije, čak 25% njih, poverovalo je u lažne vesti."

Istraživači poput Penikoka koriste alat po imenu „kognitivni test refleksije“ (CRT) kako bi izmerili ovu sklonost. Da biste došli do tačnog rešenja, morate zastati i premostite prvobitnu instiktivnu reakciju, odgovor na „prvu loptu“. Iz tog razloga, CRT pitanja nisu toliko test sirove inteligencije, koliko test nečije sposobnosti da upotrebi inteligenciju promišljajući stvari na razmotren, analitički način, umesto predavanja prvobitnom instinktu i reakciji „od prve“. Ljude koji to ne rade psiholozi često zovu „kognitivne cicije”, jer, možda, poseduju značajne mentalne rezerve, ali ih ne „troše”.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernje Novosti)