praistorijska kultura srbije
UPOZNAJTE NERAZJAŠNJENU TAJNU VINČANSKE FIGURINE - Izložba u niškom Narodnom muzeju
Vinčanska figurina je jedna od najintrigantnijih tema za sve arheologe. Same antropomorfne figurine predstavljaju arheološke nalaze koji daleko prevazilaze lokalni značaj. One svedoče o izuzetno bogatoj i razvijenoj neolitskoj kulturi na našim prostorima. Piše: Violeta Milićević / Niške vesti
Ove figure su veoma raznovrsne u stilizaciji i načinu predstavljanja i žena i muškaraca, koji ide od realističnog do apstraktnijeg. Imale su mnoge funkcije, za tačnom arheolozi još uvek tragaju, ali jedna od njih je svakako ta da su plastične figurine bile predstavljene sa maskom.
„One su mogle imati funkciju kulta mrtvih, odnosno da je ta maska služila da sakrije lice i da duša pokojnika uđe u figuralnu predstavu određeno vreme, kao i u hrišćanskoj religiji u kojoj duša luta 40 dana, za praistoriju zaista ne znamo do kog vrmena se nalazi na ovom svetu, ali nakon toga figuralna plastika se razbija i duša odlazi u kosmos šaljući nam neku kosmičku energiju“, objašnjava kustos Narodnog muzeja Niš, Tatjana Trajković Filipović.
Najveći broj figurina pronađen je na Arheološkom nalazištu na Pločniku, u Nišu u Aleksandrovcu, Aleksincu.
Vinčanski čovek bio je miroljubiv, sve figurine imaju raširene ruke u znak dobrodošlice, kaže Tatjana Trajković Filipović.
Po mišljenju jednog od najvećih srpskih arheologa svih vremena, akademiku Dragoslavu Srejoviću, ove figurine mogu da se povežu sa razvojem umetnosti u praistoriji.
„Figurine su na početku imale stubastu formu, kako je vreme prolazilo oni su se učili da vajaju pa su tu formu raščlanjivali i prelazeći iz stila u stil razvijali figuralnu plastiku. Onda smo došli do petougaonog lica, sa bradom, očima. Vinčanci su bili miroljubiv narod. Uvek su se predstavljali sa raširenim rukama, što znači dobrodošlicu“, objašnjava Trajković Filipović.
Retko se dešava da se ovako veliki broj figurina nađe na jednom mestu. Zahvaljujući naporu Muzeja iz Aleksandrovca, Prokuplja, Aleksinca i nosioca projekta Narodnog muzeja Niš one su prikazane na izložbi „Vinčanska žena – mit, boginja, majka“ u galeriji „Sinagoga“. Na žalost zbog pandemije koronavirusom mnoge grupne posete i radionice su otkazane, ali je mistika vinčanske kulture ipak uspela da zagolica maštu velikog broja posetilaca.
Bonus video:
espreso.co.rs/niskevesti.rs