SRBIJA ODAVNO NIJE DOBILA OVAKVU POHVALU: I to sa najvišeg mogućeg mesta!

Srbija je u krizu Kovid-19 ušla sa snažnom fiskalnom pozicijom, zahvaljujući naporima fiskalne konsolidacije poslednjih godina i rano je reagovala donošenjem mera za smanjenje uticaja pandemije na ekonomiju i društvo, ocenjuje Svetska banka.

U najnovijim analitičkim beleškama, kojima je dopunjen Redovan ekonomski izveštaj o Zapadnom Balkanu, SB ocenjuje da su niska inflacija i zdrav bankarski sektor čvrst temelj za odgovor na pandemiju.

Ističe se da su Vlada Srbije i NBS rano uveli nekoliko mera za ublažavanje ekonomskog i socijalnog uticaja pandemije i da je država donela paket mera za podršku privredi I građanima vreans pet milijardi evra.

Detaljno se navode preduzete mere, uključujući jednokratnu isplatu pomoći penzionerima (oko 34 evra po osobi) u apilu, povećanje plata zaposlenima u zdravstvu za 10 procenata, moratorijum na otpatu kredita, odlagnje plaćanja poreskih obaveza, da NBS obezbeđuje putem svojih instrumenata dodatnu likvidnost finansijskom sistemu… U dokumentu se podseća da je privredni rast Srbije prošle godine iznosio 4,2 posto, da je budžetski deficit bio malih 0,2 procenta BDP-a, da je javni dug oboren na 52,9 odsto BDP, da se tržište rada značajno poboljšalo, ali se upozorava istovremeno da pandemija preti da 2020. gurne zemlju u recesiju. Prema osnovnom scenariju Svetske banke, srpski BDP će se smanjiti za 2,5 procenata u 2020. godini, a polazna osnova za takvu procenu je pretpostavka da će epidemija korona virusa u Evropi dovoljno usporiti i da bi mere ograničenja mogle da budu potpuno ukinute do kraja juna.

Oporavak bi, kako se napominje, trebalo da počne u drugoj polovini godine, ali po mišljenju SB on neće biti dovoljan da neutrališe gubitke uzrokovane pandemijom u prvoj polovini godine.

Najteže će biti pogođeni industrijska proizvodnja, gde se predviđa pad za prvo polugodište od 9,0 procenata, i sektor usluga - prvenstveno saobraćaj i turizam - koji će zabeležiti smanjenje od 1,0 posto za prvih šest meseci.

SB navodi da će se kretanja u realnom sektoru odraziti na spoljnotrgovinski i fiskalni bilans. pri čemu bi budžetski deficit mogao da se produbi na 7,3 procenta BDP-a, usled smanjenja prihoda, dok bi deficit bilansa tekućih plaćanja, usled poremećaja u mogao da dostigne 7,0 posto BDP-a.

Takođe upozorava da bi u slučaju da se pandemija produži i na treći kvartal, privredni pad mogao da bude i veći.

Ova međunarodna finansijska institucija preporučuje Srbiji da se fokusira na, kako navodi, dugogodišnje strukturne problem, kako bi ubrzala ekonomski oporavak od Kovida-19 i održala visok rast srednjoročno Upravljanje državnim preduzećima, posebno komunalnim, kao i nivo izvršenja javnih ulaganja SB vidi kao glavna uska grla za vladu.

Usvajanjem već utvrđenih mera moglo bi dalje da se unapredi poslovno okruženje, obezbedi veća konkurencije na tržištu, bolje upravljanje državnom pomoći i efikasnije administriranje plaćanja poreza i olakša trgovina, piše u preporukama.

Na kraju, potrebna je sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema da bi se odgovorilo na rastući nedostatak kadrova, zaključuje SB u poglavlju posvećenom Srbiji.

Kad je reč o Zapadnom Balkanu, SB procenjuje da bi, u odsustvu reakcije vlada, više od 400.000 građana u regionu moglo da zapadne u siromaštvo, dok bi srednja klasa mogla značjno da se smanji.

Upozorava da mnogi od onih kojima preti nemaština trenutno nisu obuhvaćeni mehanizmima socijalne zaštite.

Naročito su ugroženi neprijavljeni radnici bez pristupa osiguranju za slučaj nezaposlenosti i drugim vidovima podrške, navodi se u saopštenju Kancelarije Svetske banke u Beogradu.

U poređenju sa prosekom EU, niska i neefikasna potrošnja za zdravstvo po glavi stanovnika iz perioda pre izbijanja krize čini ovaj region posebno osetljivim kako na ovu, tako i na buduće epidemije.

Pored toga, nužno zatvaranje škola u cilju rasterećenja zdravstvenog sistema dovešće do ozbiljnog gubitka znanja od koga će društvima možda biti potrebne godine da se oporave. Procenjuje se da bi udeo građana bez osnovne čitalačke pismenosti mogao da poraste sa 53 na 61 odsto, piše u analitičkim beleškama Svetske banke.

U najnovijim analitičkim beleškama, kojima je dopunjen Redovan ekonomski izveštaj o Zapadnom Balkanu, SB ocenjuje da su niska inflacija i zdrav bankarski sektor čvrst temelj za odgovor na pandemiju.

Ističe se da su Vlada Srbije i NBS rano uveli nekoliko mera za ublažavanje ekonomskog i socijalnog uticaja pandemije i da je država donela paket mera za podršku privredi I građanima vreans pet milijardi evra.

Detaljno se navode preduzete mere, uključujući jednokratnu isplatu pomoći penzionerima (oko 34 evra po osobi) u apilu, povećanje plata zaposlenima u zdravstvu za 10 procenata, moratorijum na otpatu kredita, odlagnje plaćanja poreskih obaveza, da NBS obezbeđuje putem svojih instrumenata dodatnu likvidnost finansijskom sistemu… U dokumentu se podseća da je privredni rast Srbije prošle godine iznosio 4,2 posto, da je budžetski deficit bio malih 0,2 procenta BDP-a, da je javni dug oboren na 52,9 odsto BDP, da se tržište rada značajno poboljšalo, ali se upozorava istovremeno da pandemija preti da 2020. gurne zemlju u recesiju. Prema osnovnom scenariju Svetske banke, srpski BDP će se smanjiti za 2,5 procenata u 2020. godini, a polazna osnova za takvu procenu je pretpostavka da će epidemija korona virusa u Evropi dovoljno usporiti i da bi mere ograničenja mogle da budu potpuno ukinute do kraja juna.

Oporavak bi, kako se napominje, trebalo da počne u drugoj polovini godine, ali po mišljenju SB on neće biti dovoljan da neutrališe gubitke uzrokovane pandemijom u prvoj polovini godine.

Najteže će biti pogođeni industrijska proizvodnja, gde se predviđa pad za prvo polugodište od 9,0 procenata, i sektor usluga - prvenstveno saobraćaj i turizam - koji će zabeležiti smanjenje od 1,0 posto za prvih šest meseci.

SB navodi da će se kretanja u realnom sektoru odraziti na spoljnotrgovinski i fiskalni bilans. pri čemu bi budžetski deficit mogao da se produbi na 7,3 procenta BDP-a, usled smanjenja prihoda, dok bi deficit bilansa tekućih plaćanja, usled poremećaja u mogao da dostigne 7,0 posto BDP-a.

Takođe upozorava da bi u slučaju da se pandemija produži i na treći kvartal, privredni pad mogao da bude i veći.

Ova međunarodna finansijska institucija preporučuje Srbiji da se fokusira na, kako navodi, dugogodišnje strukturne problem, kako bi ubrzala ekonomski oporavak od Kovida-19 i održala visok rast srednjoročno Upravljanje državnim preduzećima, posebno komunalnim, kao i nivo izvršenja javnih ulaganja SB vidi kao glavna uska grla za vladu.

Usvajanjem već utvrđenih mera moglo bi dalje da se unapredi poslovno okruženje, obezbedi veća konkurencije na tržištu, bolje upravljanje državnom pomoći i efikasnije administriranje plaćanja poreza i olakša trgovina, piše u preporukama.

Na kraju, potrebna je sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema da bi se odgovorilo na rastući nedostatak kadrova, zaključuje SB u poglavlju posvećenom Srbiji.

Kad je reč o Zapadnom Balkanu, SB procenjuje da bi, u odsustvu reakcije vlada, više od 400.000 građana u regionu moglo da zapadne u siromaštvo, dok bi srednja klasa mogla značjno da se smanji.

Upozorava da mnogi od onih kojima preti nemaština trenutno nisu obuhvaćeni mehanizmima socijalne zaštite.

Naročito su ugroženi neprijavljeni radnici bez pristupa osiguranju za slučaj nezaposlenosti i drugim vidovima podrške, navodi se u saopštenju Kancelarije Svetske banke u Beogradu.

U poređenju sa prosekom EU, niska i neefikasna potrošnja za zdravstvo po glavi stanovnika iz perioda pre izbijanja krize čini ovaj region posebno osetljivim kako na ovu, tako i na buduće epidemije.

Pored toga, nužno zatvaranje škola u cilju rasterećenja zdravstvenog sistema dovešće do ozbiljnog gubitka znanja od koga će društvima možda biti potrebne godine da se oporave. Procenjuje se da bi udeo građana bez osnovne čitalačke pismenosti mogao da poraste sa 53 na 61 odsto, piše u analitičkim beleškama Svetske banke.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencija)