NAJVEĆA DEPRESIJA U NOVIJOJ ISTORIJI: U svetu zbog korone 305 MILIONA radnika DOBILO OTKAZ!

Međunarodna organizacija rada Ujedinjenih nacija (MOR) procenjuje da će zbog pandemije korona virusa u drugom kvartalu ove godine biti izgubljeno skoro 11 odsto radnih sati širom sveta.

To je 305 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom, navodi se u aktuelnom izveštaju pod nazivom Kovid-19 i tržište rada, koji je MOR predstavio u Ženevi, piše Dojče vele (DW).

Posebno su pogođeni mladi između 15 i 24 godine. Njima nije bilo lako ni pre pandemije: nezaposlenost u toj starosnoj grupi nadprosečno je visoka, a mnogi rade za manje novca, bez ugovora i socijalne sigurnosti, često na lokalnim tržištima ili u uslužnim delatnostima.

Ti mladi ljudi će sada biti brže i teže pogođeni od drugih, kaže Gaj Rajder, generalni direktor MOR-a.

Čak i oni koji još uvek imaju posao, izgubili su četvrtinu svojih radnih sati.

MOR navodi da su mladi ljudi trostruko pogođeni zbog krize. Oni gube posao, njihovo obrazovanje ili dalje usavršavanje je prekinuto ili otežano, a za one koji sada završavaju školu i traže posao - posla nema.

Sva ispitivanja pokazuju sledeće: ako ljudi na početku svog profesionalnog života dugo ne mogu da rade, to onda izaziva posledice koje često traju decenijama, kaže Rajder za DW.

Dodaje da oni to nikada više ne nadoknade, nikada više ne nađu normalno profesionalno usavršavanje. Zbog toga sada postoji opasnost od lokdaun-generacije, upozorava Rajder.

Mlade žene su, kaže, posebno teško pogođene, jer one često rade u ugostiteljstvu ili u trgovini.

One su i pre pandemije bile zapostavljene, a sada je njihova situacija posebno opasna, ističe on. Kako bi se šteta smanjila i sprečilo da čitava jedna generacija dugoročno odrasta zapostavljena, MOR zahteva da vlade deluju brzo i dalekosežno.

Suočićemo se s ogromnin društvenim rizikom ako se u obnovi nakon pandemije ne budemo posebno pobrinuli za te mlade ljude, kaže Rajder i objašnjava da bi to moglo da se izvede kroz neke forme specijalnih programa obrazovanja ili uz garantovanje radnih mesta.

Pitanje je samo ko bi sve to trebalo da plati. Nakon što su se mnoge zemlje u cilju prevazilaženja krize već prilično zadužile, u Evropskoj uniji se sada raspravlja o paketu za podsticaj ekonomije u visini od 750 milijardi evra.

Među zemljama u kojima se korona virus trenutno posebno brzo širi su i mnoge države sa znatno ograničenijim sredstvima, poput zemalja Latinske Amerike. Stanje bi moglo dodatno da se pogorša ukoliko se broj zaraženih i u Africi poveća.

Šest od deset ljudi na svetu zarađuje za život na crnom tržištu rada. U Africi, južno od Sahare, čak devet od deset ljudi, pa i više, navodi šef MOR-a.

Ako se ekonomski život zbog pandemije zaustavi, to bi za mnoge moglo biti opasno po život.

Karakteristika međunarodne reakcije na ovu krizu do sada je bila nedostatak solidarnosti i pomoći, napominje Rajder. To bi, dodaje, moralo da se promeni, jer su u pitanju životi stotina miliona ljudi.

MOR ukazuje i na značaj opsežnih testiranja na koronu i praćenja lanca infekcije. Ako na tom planu bude dovoljno učinjeno, onda će biti potrebno manje izolacije i zabrane kretanja, a time se štiti tržište rada, kaže Rajder.

Azijske zemlje, poput Tajvana i Južne Koreje, na taj način su uspele da ograniče širenje zaraze bez da su u potpunosti obustavile rad u mnogim privrednim granama, naveo je šef MOR-a Gaj Rajder, piše DW.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)