DAČIĆ OTKRIO POTRESNE DETALJE IZ PRIVATNOG ŽIVOTA ZA KOJE SRBIJA NIJE ZNALA: Sada ćemo ga gledati DRUGIM OČIMA!

Ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić gostovao je u emisiji "Glamur Specijal- Moja životna priča" na Happy televiziji gde je govorio o svom životu i otkrio detalje koje su bile nepoznate javnosti sve do sada!

Dačić se tom prilikom prisetio najupečatljivijih segmenata iz života počev od detinjstva u Žitorađi, preko dolaska u Niš i Beograd, studiranja, političkih početaka, političke karijere itd.

Naime, on je tokom emisije istakao kako je u životu stekao jako puno prijatelja jer su njegovi roditelji često menjali mesto prebivališta tako da je zahvaljujući tome upoznao ljude različitih karaktera.

Takođe, kazao je kako je za njega najveći kompliment to kada mu kažu da je čovek iz naroda.

Ipak, najjači utisak je svakako ostavio segment u kojem je pričao o svom detinjstvu, obrazovanju, kao i roditeljima, tačnije o svom pokojnom ocu.

Moj otac je bio milicioner, radio je u Prizrenu. On je tamo dobio službu. Tada nije moglo da se bira gde ćete da radite. Nisam poreklom sa Kosova, ali po majčinoj liniji postoji jedna grana koja ide odatle, dakle od Leposavića. Život je tako udesio da sam se tu rodio 1. januara u Prizrenu. Imao sam svega šest meseci kada smo se odselili u Žitorađu gde je otac dobio prekomandu. U to vreme je isto vladala epidemija, ali su moji roditelji dobili mogućnost da biraju gde će da pređu da rade. Otac je odabrao Žitorađu jer je bila najbliža njegovom rodnom mestu Blace. Tamo sam završio osnovnu školu i dva razreda srednje škole. Nakon toga sam otišao u gimnaziju "Stevan Sremac" u Niš, pa potom u vojsku u Kumanovo, i nakon vojske na Fakultet političkih nauka u Beograd i ovde sam ostao", kazao je Dačić.

Dačić je rekao kako su njegovi roditelji naporno radili kako bi njemu i njegovoj sestri obezbedili novac za školovanje.

Takođe, osvrnuo se i na period studiranja u Beogradu gde je završio studije novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka sa desetkama kao najbolji student.

Moji roditelji su pripadali siromašnijem sloju društva, a školovali su mene i moju sestru. Oni nisu imali svoju zemlju, mučili su se. Zahvalan sam im jer da nije bilo njih ne bih imao od čega da se školujem, a plata milicionera u to vreme nije bila dovoljna za školovanje dva studenta. Kao mali sam već otišao od kuće, dakle, u Niš, zatim u vojsku, a potom u Beograd kao što sam malopre spomenuo, gde sam živeo sam i tu sam navikao da se probijam kroz život. Sećam se svih tih dana i kada vratim misli, mislim da mi koji smo došli iz unutrašnjosti smo bili u prednosti od ljudi koji su rodom iz Beograda jer smo navikli da se mukom probijamo kroz život, a drugima su roditelji već obezbeđivali novac, stan itd ovde u Beogradu. Kao najbolji student fakulteta imao sam prosek deset, ali nisam imao vezu te nisam odmah dobio sobu u studentskom domu već sam živeo godinu dana kod mojih prijatelja kao ilegalac gde sam spavao na podu tačnije na dušeku i ništa mi nije falilo, čak mi je to bio i jedan od najlepših perioda u životu. Posle su sa mnom u sobi bili novinar "Politike" Darko Pejović, Cvijetin Milivojević, Cane Bahli koji sada radi za Dojče vele u Nemačkoj. Bio sam u "4. aprilu" na Studentskom gradu i to je moj život.", objasnio je Dačić.

Budući da je Žitorađa u to vreme bila malo mesto, te svaka kuća nije imala telefon već je komunicirao sa roditeljima tako što je zvao policijsku stanicu gde mu je radio otac, napomenuo je Dačić.

Osvrnuo se i na to kako mu je taj period ostavio setu u duši jer su kuću u Žitorađi prodali nakon očeve smrti.

Inače, moja jedina komunikacija sa kućom je bila da pozovem milicijsku stanicu u Žitorađi jer nisam imao telefon. Nisu postojale druge tehničke mogućnosti jer je Žitorađa jedno malo mesto. Čim su ga uveli, evo i dan danas pamtim taj broj telefona. Takođe, pored posla milicionera koji je moj otac imao, oni su radili druge poslove, mučili su se i radili za decu, pa zato uvek kažem da su najzaslužniji za naš dolazak do ovih visina. Otac mi je umro pre dve godine i ono što poručujem svima jeste da svojim roditeljima, dok su živi kažu koliko ih vole, tačnije da im to pokažu jer ćete se posle nekog vremena kajati što niste provodili vreme sa njima i nedostajaće vam to što nema niko da vas pozove od kuće. Majka mi je živa i ona živi kod sestre, tu kuću u Žitorađi smo prodali, pa kupili garsonjeru, te zato kažem da se sa setom sećam tog vremena. Tako je sve krenulo, svoje školovanje sam završio sa desetkama, mada dobio sam i jednu devetku tokom studija", ispričao je Dačić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)