KORONAVIRUS JE MUTIRAO! Ovo će promeniti ceo tok PANDEMIJE, poznati su i detalji

Prošlo je više od pet meseci otkad se u Vuhanu pojavila nova zarazna bolest Covid-19 (koronavirus). Iako se na početku činilo da će se Covid-19, poput slične bolesti SARS (teški akutni respiratorni sindrom) koja se pojavila 2003., zadržati u Kini i okolnim zemljama, to se nije dogodilo. Nova se bolest proširila svetom i postala najveći medicinski izazov, o čemu najbolje govori podatak da je o Covidu-19 od januara objavljeno čak 10.000 naučnih radova. Iako oko bolesti i njenog uzročnika, novog koronavirusa SARS-CoV-2, još ima mnogo nepoznanica, sada ipak raspolažemo spoznajama koje će nam olakšati borbu u slučaju drugog pandemijskog talasa.

Kako se SARS-CoV-2 zapravo širi?

- Kada su sredinom januara spoznali da se nova respiratorna bolest Covid-19 efikasno širi među ljudima, naučnici nisu bili sigurni kojim se sve putevima širi. No, pretpostavljalo se da je glavni vid širenja kapljičnim putem s čoveka na čoveka prilikom kijanja ili kašljanja. Pritom su kapljice definisane kao vlažne čestice veće od 20 mikrometara koje padaju blizu osobe. Ali, postojalo je mnogo sumnji da se bolest može širiti putem aerosola, što je poznato i kao širenje u vazduhu.

Širenje aerosola dolazi od osušenih čestica, tzv. kapljica jezgri, koje se mogu raštrkati na udaljenosti i do šest metara. Ali, u analizi 75.465 slučajeva Covida-19 u Kini nije zabeležen prenos putem vazduha. Danas je stav Svetske zdravstvene organizacije (WHO) da se novi koronavirus širi kapljičnim putem pa je za zarazu potreban bliži kontakt s inficiranom osobom, duže od 15 minuta na udaljenosti manjoj od dva metra.

Ipak, neki naučnici ne isključuju mogućnost zaraze putem aerosola u određenim situacijama, na primer na intenzivnim odelenjima bolnica gde leže pacijenti s visokim virusnim opterećenjem. Novi koronavirus takođe može završiti na nekim površinama koje ljudi mogu dodirivati rukama pa ih potom preneti u usta, nos ili oči. Međutim, sposobnost virusa da zarazi ljude takvim načinom prenosa naglo opada, posebno leti kada je u vazduhu više vlage koja se nakuplja na kapljicama i povećava im težinu, a posebno brzo na Sunčevim ultraljubičastim zracima koji uništavaju viruse.

Koji su “novi” simptomi Covida-19?

- Covid-19 počeo je da se širi severnom hemisferom u vrijeme sezone gripa, a kako obe bolesti imaju slične simptome, to je zadavalo velike probleme medicinskim radnicima. Na početku su simptomi Covida-19 bili povišena telesna temperatura, otežano disanje, bolovi u mišićima i umor, a posle su na taj spisak dodati i simptomi poput gubitka ukusa i mirisa, glavobolje, mučnine, povraćanja i osipa.

Da li je lek protiv malarije efikasan protiv Covida-19?

- Kako razvoj novog leka traje duže od deset godina, naučnici su u terapiji Covida-19 morali da pribegnu za već postojećim antivirusnim lekovima. Posebnu pažnju medija privukli su lekovi protiv malarije, hidroksihlorokin i hlorokin, koje su nekritički promovisali neki naučnici poput francuskog mikrobiologa Didijea Raula, ali i američki predsjednik Donald Tramp.

No, hidroksihlorokin i hlorokin su kod gotovo 15.000 osoba koje su ih uzimale povećali rizik od smrti, otkrila je studija objavljena prošle nedelje u uglednom medicinskom časopisu Lancet. U istraživanju su se koristili podaci iz 671 bolnice i obuhvaćeno je više od 96.000 ljudi hospitalizovanih zbog Covida-19 na šest kontinenata.

Kako koronavirus mutira?

- SARS-CoV-2 je RNK virus, a njegov genom sadrži manje od 30.000 “slova” A, C, G i T (nukleotidi: adenin, citozin, guanin i timin). Poput svih virusa, i SARS-Cov-2 mutira pa je jedan od najvećih strahova na početku pandemije bio da će mutirati u puno smrtonosniji soj, kao što je bio slučaj kod pandemije zloglasnog španskog gripa koji je od 1918. do 1920. godine odneo živote između pedeset i sto milona ljudi.

Ova bolest je čovečanstvo napala u tri pandemijska talasa, od kojih je najubojitiji bio drugi u avgustu 1918. godine jer je virus mutirao u opasan soj na čijem su udaru bili prvenstveno mladi ljudi. Ali, kod novog virusa ohrabrujuće je što mutira sporije od gripa: primećena brzina promena SARS-CoV-2 je oko dve mutacije mesečno zbog čega se postojeći sojevi značajnije ne razlikuju.

Trenutno u svetu kola veći broj sojeva novog koronavirusa, ali najvažnije su tri grupe: S, V i G. Pritom je G postao dominantan u celom svetu, uključujući i Balkan.

Slabi li SARS-CoV-2?

- Iako predviđanje evolucijskog puta novog koronavirusa neki upoređuju s prognozom vremena, deo naučnika smatra da će SARS-CoV-2 s vremenom oslabiti. - SARS-CoV-2 je jako dobar u širenju među ljudskim domaćinima pa nije pod evolucijskim pritiskom da se razvije u smrtonosniji soj - utvrdio je još pre dva meseca dr. Kristian Andersen, profesor na Scripps Research u Kaliforniji.

Ali, čini se da se već primećuju znakovi slabljenja novog koronavirusa.

- Ono što veseli jest da kliničari javljaju da su kliničke slike obolelih sve blaže, što znači da virus slabi, ali i dalje ima onih koji su, nažalost, na respiratoru. Ali, opšti utisak je dobar, a u prilog nam sigurno ide i lepo vreme koje generalno dobro utiče na respiratorne bolesti. Naravno, zbog toga smo i puno manje u zatvorenim prostorima - rekao je pre nekoliko dana ministar zdravstva Hrvatske Vili Beroš.

Italijanski dnevnik Corriere della Sera se osvrnuo na istraživanja Arnalda Karusa, profesora na Univerzitetu Breša i predsednika italijanskog virusološkog društva, čiji je tim izolovao novi soj koronavirusa u Lombardiji koji je mnogo slabiji od dosad dominantnih sojeva.

- Dok su virusni sojevi koje smo izolovali i sekvencirali poslednjih mjeseci prave biološke bombe koje mogu istrebiti ciljne ćelije u roku od dva do tri dana, ovom soju treba minimalno šest dana da počne da napada naše ćelije - izjavio je Arnaldo Karuso italijanskoj agenciji Adnkronos. Ipak, on upozorava na oprez jer je u ovom trenutku nepoznanica koji bi soj novog koronavirusa mogao postati dominantan na jesen.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)