pažljivo kupujte
DIJETOLOG OTKRIVA: Uživanje u sezonskom voću i povrću može da presedne, OVO SU NAJČEŠĆI ALERGENI
Simptomi alergije na voće i povrće mogu biti različiti, zbog čega se često ne prepoznaju i budu zamenjeni sa simptomima nekih drugih bolesti, naročito ako je reč o onim vezanim za gastrointestinalni trakt- kaže doktorka Stanković
Ljudi oduvek vole da jedu voće i povrće. Ono na šta se možda ne obraća toliko pažnje jeste kako nam užitak u tim proizvodima može pokvariti ako smo alergični. Zato je naročito važno razmišljati o kada ga kupujemo.
O tome je za Večernje Novosti govorila dijetolog Veroslava Stanković.
- Jedino je tačno da na sezonsko voće i povrće otpada 10 odsto nutritivnih alergija. Osim prozvanih jagoda i celera, najčešći uzročnici alergija su i kupine, kajsije, breskve, mladi grašak, mlade tikvice, krastavac, paprika, paradajz. Reakcija na njih najčešće može da se javi na samom početku sezone, ali i kasnije, dokle god traju. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će alergija javiti, i kada. To zavisi od ranije izloženosti alergenima iz namirnica, zdravstvenog stanja, ali i od ukrštenih reakcija sa drugim alergenima.
Da li organizmu prija baš sve što naše oko poželi?
- Ovo je donekle hipotetičko pitanje. Ukoliko osoba oseća potrebu za nekim voćem ili povrćem, za to sigurno postoji razlog. I najverovatnije neće imati nikakve posledice ako ih konzumira. Praksa je, međutim, pokazala i nešto drugo. U današnje vreme moramo da vodimo računa šta jedemo i na koji način unosimo sezonsku hranu. Ako prvi put probamo neku namirnicu, a sumnjamo na alergiju, trebalo bi da imamo i neki antialergijski lek kao prvu pomoć, obavezno tabletu kalcijuma, i to šumećeg jer je najbolji, kao i antihistaminik. A ukoliko se dogodi dramatična alergijska reakcija, praćena anafilaktičkim šokom, moraćemo da pozovemo Hitnu pomoć.
Mogu li alergijske reakcije da se jave iznenada, iako smo određeno voće ili povrće već jeli?
- Mogu da se jave kod starijih osoba, iako su konkretnu namirnicu konzumirali prethodnih godina. Uzrok za ovakvu vrstu alergije nije poznat, ali se pretpostavlja da je došlo do oštećenja na nivou gastrointestinalnog trakta, za koji osoba nije znala. U ovakvoj situaciji dolazi do propustljivosti krupnih molekula na koje organizam reaguje alergijskim reakcijama. Međutim, kod ovakvih pojava mora da se utvrdi da li je alergija nastala kao reakcija na samu namirnicu ili, možda, na prisustvo rezidua, odnosno ostataka pesticida. Ako je u pitanju ovo drugo, onda se radi o reakciji ili simptomima trovanja pesticidom.
Koliko je teško ustanoviti vrstu namirnice odgovorne za alergiju i kako se to dokazuje?
- Ukoliko se radi o malom detetu i uvođenju namirnice prvi put, onda je lako odrediti. Ali ako je u pitanju odrasla osoba, koja do tog trenutka nije imala alergiju na voće i povrće, dijagnoza je kompleksnija. Najčešći načini utvrđivanja alergije su eliminacija namirnica, imunološki testovi detekcije antitela, kožni testovi, kao i test provokacije hranom koji je možda i najbolji, jer se unosom određenih namirnica izaziva alergijska reakcija. Kada se ustanovi koja namirnica je odgovorna za alergiju, sprovode se kožni testovi na pojedine sastojke hrane, za koje se zna da su alergeni. Test provokacije hranom se obavezno sprovodi u bolničkim uslovima, zbog mogućih težih simptoma alergije.
U kojem životnom dobu se ova alergija najčešće javlja? Koji su prateći simptomi?
- Može da se javi u bilo kom životnom dobu, počevši od naranijeg detinjstva. Deci se, zapravo, zbog alergogenih svojstava voće i povrće uvodi postupno posle prve godine. Oni su najčešći izazivači alergija, baš zbog nezrelosti gastrointestinalnog trakta i propustljivosti pojedinih molekula iz namirnica. Ovi molekuli se u organizmu prepoznaju kao strano telo, odnosno antigen, koji može da izazove alergiju. Međutim, ukoliko se poštuju pravila postupnog uvođenja namirnica, za koje roditelji dobijaju uputstva, i ukoliko ne postoji nasledna opterećenost, dete neće dobiti alergiju.
A kod odraslih?
- Nutritivne alergije se češće javljaju kod osoba koje su već alergične na polen ili grinje. Javljaju se i kod onih sa autoimunim bolestima kao što su reumatoidni artritis, dijabetes melitus tip 1, Hašimoto tireoiditis. Kod njih je imuni sistem već oštećen, pa se alergijske reakcije mnogo lakše javljaju. Znači, da bi se alergije javile, organizam mora da bude na neki način kompromitovan.
Na šta ove alergije upozoravaju?
- Bez obzira na to da li su u pitanju deca ili odrasli, ove alergije govore o pojačanoj imunološkoj reakciji i potencijalno mogućim nekim bolestima tankog creva. Osim što može da bude po život opasna, ukoliko traje duže može da dovede i do astme. Astma se najčešće javlja u dečjem dobu, ali se beleže slučajevi i kod starijih. Ovde moram da naglasim da se astma javlja kod osoba koje su, osim na namirnice, alergične i na još neke materije.
Ukrštena osetljivost
Osobe koje pate od alergije na polen posle izvesnog vremena mogu da razviju i alergijske reakcije na određene namirnice. Ovakva ukrštena alergija nastaje zbog sličnosti polena i određenih belančevina odgovarajuće namirnice, na koje organizam odgovara alergijskom reakcijom. Pa tako, alergija na ambroziju i bokvicu može da prouzrokuje alergiju na bananu, ananas, dinju, sirovu šargarepu, papriku, krastavac, tikvice, peršun, celer, paradajz i luk. Alergija na brezu, lešnik i jovu može da dovede i do alergije na jabuku, kajsiju, krušku, breskvu, šljivu, trešnju, celer, krompir, kivi, višnju, šargarepu... - kaže dr Stanković.
Znakovi upozorenja
Simptomi alergije na voće i povrće mogu biti različiti, zbog čega se često ne prepoznaju i budu zamenjeni sa simptomima nekih drugih bolesti, naročito ako je reč o onim vezanim za gastrointestinalni trakt. Obično se javlja svrab kože praćen crvenilom, urtikarija ili koprivnjača, otok usana i usne duplje. Ispoljavaju se i svrab i suzenje očiju, kijanje, curenje nosa, afte na jeziku ili usnoj duplji. Javljaju se i gasovi čiji se uzrok ne zna, a žene govore da im je stomak nadut kao u šestom mesecu trudnoće. Osobe sa alergijom se žale i na mučninu, povraćaju, imaju dijareju, mada može da se javi i opstipacija, kao i grčevi u stomaku. Međutim, najteži su simptomi anafilaktičkog šoka - kratak dah ili teško disanje, stezanje u grudima, grebanje i stezanje u grlu, kašljanje, tahikardija ili aritmija, glavobolja, gubitak svesti. U najgorem slučaju može da dođe i do smrti - navodi naša sagovornica.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Večernje Novosti)