KRPELJI IZAZIVAJU LAJMSKU BOLEST KOJA JE VEOMA OPASNA I IMA 3 STADIJUMA: Na ove simptome obavezno obratite pažnju!

Svi koji borave u prirodi bi trebalo da budu na oprezu zbog krpelja jer njihov ubod može biti bezbolan, ali isto tako i da izazove ozbiljne probleme! Primera radi, lajmska bolest je najteža posledica uboda ovog parazita!

Naime, kada krpelji pronađu domaćina, traže područja na koži gde će se "zakačiti". Dakle, jednom kada krpelj pronađe odgovarajuće mesto za hranjenje i probije kožu domaćina, hrani se krvlju domaćina dok se ne napuni.

Iz Zavoda za biocide kažu za Espreso.co.rs, da je Lajmska bolest koju uzrokuju krpelji zarazna multisistemska bolest izazvana bakterijama spirohetama iz roda Borrelia sa kliničkim manifestacijama na koži, nervnom sistemu, kardiovaskularnom sistemu, a koja se prenosi ubodom zaraženog krpelja. Napominju da tokom ishrane krpelja, borelije migriraju iz creva do pljuvačnih žlezda krpelja.

Krpelj mora biti pričvršćen na domaćinu i hraniti se najmanje 24 do 48 sati da bi došlo do prenosa borelija. Lajmsku bolest odlikuje raznovrsnost simptoma i znakova koji se mogu svrstati u tri stadijuma. Oni nemaju uvek jasno određene granice i ponekad se preklapaju. lako se bolest najčešće završava u prvom stadijumu, njen tok je nepredvidljiv sa mogućim prelazom u hroničnu bolest. Pored ispoljavanja različitih simptoma moguća je i asimptomatska infekcija, kao i ponovna infekcija nakon novog uboda zaraženog krpelja.

Bolest najčešće počinje pojavom karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja (Erythema migrans). Javlja se od jedan do mesec dana posle uboda zaraženog krpelja u vidu bezbolnog crvenila u ravni kože. Crvenilo je najčešće ovalnog oblika, širi se prema periferiji i različite veličine je (od nekoliko santimetara do više desetina). Vremenom crvenilo počinje da bledi u sredini i dobija prstenasti izgled, sa jače ili slabije izraženim crvenim rubom. Ovo je siguran znak I stadijuma lajmske bolesti. Javlja se u 50% do 75% obolelih. Ponekad postoji problem u prepoznavanju ovog karakterističnog znaka lajmske bolesti. To se uglavnom dešava u slučajevima kad ona nije tipična po izgledu, ili kod pacijenata koji nisu registrovali ubod krpelja (otkinut prilikom češanja, u toku kupanja, bio na teže vidljivom mestu kao što je kosmati deo glave, leđa isl.). Mogu se javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, uvećanje i bolnost lokalnih limfnih žlezda. Rano otkrivanje i lečenje u ovom stadijumu sprečava napredovanje bolesti i prelazak u II stadijum", kažu iz Zavoda za biocide.

Kako navode iz Zavoda, promene drugog stadijuma se ispoljavaju posle nekoliko nedelja ili meseci i to kao jače izraženi simptomi i znaci stanja sličnog gripu, pojava nekoliko manjih crvenih pečata na koži koji nisu povezane sa mestom uboda krpelja (liči na alergiju), zapaljenje moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa.

U slučajevima propuštenog ili neadekvatnog lečenja bolesti u ovom stadijumu, posle deset meseci ili više godina, može da dođe do trajnih oštećenja zglobova, nervnog sistema i kože. Ove promene pripadaju III stadijumu lajmske bolesti i utiču na smanjenje radne sposobnosti i nastanak invalidnosti.

Mesto uboda krpelja se posmatra oko mesec dana. Pojava karakterističnog crvenila na mestu uboda je znak infekcije uzročnikom lajmske bolesti i obavezno se leči antibioticima. Ranim otkrivanjem bolesti i preduzimanjem adekvatnog lečenja sprečava se razvoj drugog i trećeg stadijuma bolesti.

Kada boravite u prirodi, trebalo bi da budete adekvatno obučeni što podrazumeva odgovarajuću garderobu, kao i obuću. Takođe, po povratku iz prirode, neophodno je da prekontrolišete kožu, poručuju iz Zavoda za biocide.

Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako krpelji mogu lakše uočiti. Nositi zatvorenu obuću, uvući nogavice u čarape. Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine. Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama. Pokriti glavu šeširom, kačketom, maramom... Koristiti repelente (treba znati da oni ne pružaju 100% zaštitu). Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje. Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja. Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte...) Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu. Detaljno prekontrolisati i da li kućni ljubimci posle šetnje na sebi imaju krpelje. U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu (različitim repelentima u vidu oglica, tečnosti za kožu, šampona i sl.", kažu iz Zavoda za biocide.

Na pitanje Espresa, jesu li preduzete mere u cilju suzbijanja ovih insekata, iz Zavoda kažu, da to više nije u njihovoj nadležnosti već JKP "Gradska čistoća".

Novoosnovani sektor pri JKP "Gradska čistoća" Beograd, je od ove sezone odgovoran za suzbijanje krpelja i komaraca na javnim površinama. Oni su ti koji mogu davati informacije o preuzetim merama na suzbijanju krpelja (a i komaraca). Preporuka je da se stanovništvo pridržava mera individualne zaštite od krpelja tokom boravka u prirodi", poručuju iz Zavoda za biocide.

Podsetimo, u slučaju infekcije, prvi simptom Lajmske bolesti je crvenilo na mestu ili oko mesta uboda krpelja koje se prstenasto širi. Ovaj simptom je prisutan kod 70% – 80% zaraženih ljudi i javlja se u periodu od tri do trideset dana.

Rani stadijum Lajmske bolesti mogu da prate i dodatni simptomi, kao što su bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, malaksalost, povišena temperatura, gubitak apetita, uvećanje limfnih čvorova i sl.

Bonus video: