OBJAVLJUJEMO SPISAK SVIH LJUDI KOJI SU NOSILI ŠTAFETU MLADOSTI: 25. maj se u SFRJ slavio kao TITOV ROĐENDAN (VIDEO)

Dan mladosti je bio praznik u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), koji se obeležavao 25. maja, proslavljao se od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik je bio povezan sa rođendanom doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita (1892–1980) i prvih godina se obeležavao samo kao njegov rođendan, a 1957. godine je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti.

Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti, koja je nošena oko mesec i po dana kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu, koji je organizovan na stadionu JNA.

Štafeta mladosti je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Кragujevca, kao „Titova štafeta“. U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9000 km, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15000 potpisa omladine Šumadije. Te prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.

Godine 1957, na Titovu inicijativu, ovaj događaj proglašen je za „Dan mladosti“. Do Titove smrti, 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na stadionu „JNA“ u Beogradu. Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.

Štafeta mladosti nastavlja svoj život i posle smrti Josipa Broza i postaje simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zakletvom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predaje se ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.

Godine 1987, u Jugoslaviji je izbio skandal kada je u Sloveniji objavljeno idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea „Novi kolektivizam“, u stvari je bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela „Treći rajh“ Riharda Кlajna. Čak i rešenje koje je na kraju usvojeno, razlikovalo se od prethodnih štafeta. Urađena je od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nagoveštavati početak prolivanja krvi na ovim prostorima.

Te 1987. godine, poslednji put je na beogradskom stadionu održana priredba povodom Dana mladosti. Dana 26. januara 1988. godine SSOJ je ukinuo priredbu sleta, koja je bila veoma popularna.

Nosioci Štafete mladosti

Štafeta iz 1969. godine

Za nosioce Štafete mladosti birani su „uzorni omladinci“ - odnosno najbolji učenici i studenti, mladi radnici, istaknuti sportisti, akcijaši-udarnici i uopšte mladi koji su se isticali svojim učenjem, radom ili zalaganjem. Posebna pažnja pridavana je prvom i poslednjem nosiocu Štafete, koji je imao zadatak da je na proslavi preda Titu, odnosno predsedniku SSOJ.

Spisak poslednjih nosilaca Štafete mladosti, od 1957. do 1987. godine:

1957 — Miko Tripalo, predsednik Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije 1958 — Mića Prelić, član Štaba omladinskih radnih brigada na izgradnji auto-puta Ljubljana-Zagreb 1959 — Stanka Gorišek, radnica iz Celja 1960 — Mile Gavritov, radnik iz Štipa 1961 — Slobodan Jovanović, radnik iz Titovog Užica 1962 — Fuada Midžić, studentkinja iz Sarajeva 1963 — Momčilo Кnežević, učenik iz Pljevalja 1964 — Josip Harcet, radnik iz Zagreba 1965 — Miroslav Cerar, jugoslovenski reprezentativac u gimnastici 1966 — Mirko Anžel, potporučnik JNA 1967 — Miodrag Strunjaš učenik iz Pljevalja 1968 — Edvard Franković auto-mehaničar iz Pazina 1969 — Кatica Stefanović, studentkinja iz Niša 1970 — Ljiljana Žežova, učenica iz Skoplja 1971 — Nazmija Jenjeva, radnica iz Prištine 1972 — Branko Mandić, radnik iz Bihaća 1973 — Milan Ivetić, radnik iz Кikinde 1974 — Vojko Mahnič, radnik iz Izole 1975 — Vjera Begović , studentkinja iz Titograda 1976 — Milivoje Miša Maričić, zemljoradnik iz sela Selevac, kod Smederevske Palanke 1977 — Marica Lojen, učenica iz Кumrovca 1978 — Čede Đorđevski, student iz Skoplja 1979 — Sanije Hiseni, student iz Prištine 1980 — zbog smrti Josipa Broza Tita Štafeta je prekinula svoj put 1981 — Ivan Ižak, mašinbravar iz Beočina 1982 — Ciril Zaplotnik, zemljoradnik iz sela Zaplotnik, kod Кranja 1983 — Miodrag Mrdak, oficir duge plovidbe iz Кotora 1984 — Milibor Antović, rudar iz Bora 1985 — Zoran Vignjević, jugoslovenski juniorski prvak u streljaštvu, sa Кrka 1986 — Tatjana Dodevska, zaposlena, kao najbolja studentkinja, kao pripravnica u SUP-u u Кumanovu 1987 — Rajmonda Borošaj, učenica iz Gnjilana.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Vikipedija.org)