ŠOKANTNE PROGNOZE NAUČNIKA: Možda NIKAD ni ne dobijemo VAKCINU protiv korone - ovo će vas OSVESTITI!

Teško je preterati sa naglašavanjem važnosti razvoja vakcine protiv novog koronavirusa.

To je brzi put za povratak normalnom životu i razlog zašto je ministar zdravlja Velike Britanije Met Henkok rekao da će Britanija u razvoj vakcine uložiti sve što je moguće.

Ipak, postoji mogućnost da nikada nećemo dobiti vakcinu protiv koronavirusa. Ijan Sempl, urednik naučne rubrike uglednog Gardijana, donosi članak u kojem objašnjava zašto.

Citirao je glavnog medicinskog službenika Engleske Džonatana Van-Tama koji je izjavio da nema stopostotne sigurnosti da će se doći do vakcine.

"Vakcine su u principu jednostavne, ali kompleksne u stvarnosti. Idealna vakcina štiti od infekcije, sprečava širenje zaraze i to radi na siguran način. Ali ništa od toga nije jednostavno napraviti, kao što nam pokazuje i istorijat vakcina ", napominje Sempl.

Navodi da je više od 30 godina prošlo otkako su naučnici izolovali virus HIV koji uzrokuje AIDS, ali i dalje nemamo vakcinu. Denga groznica je identifikovana još 1943., ali tek prošle godine je odobrena prva vakcina protiv nje.

Najbrže ikad proizvedena vakcina je ona protiv zaušnjaka. Čitav proces je trajao četiri godine.

Naučnici su već radili na vakcinama protiv koronavirusa, tako da ne počinju od nule. Ipak, najveća je zabrinutost u tome što koronavirusi u čoveku ne pokreću imunost koja traje dugo. Gotovo četvrtinu običnih prehlada uzrokuju koronavirusi, no imuni odgovor toliko brzo odlazi da se ljudi već sedeće godine mogu opet zaraziti.

Naučnici sa Oksforda koji razvijaju vakcinu nedavno su analizirali krv pacijenata koji su se oporavili od novog koronavirusa i pronašli su da nivo antitela raste u prvom mesecu nakon ozdravljenja, ali onda takođe počinje padati.

Njihove kolege sa Univerziteta Rokfeleru Njujorku otkrili su da većina oporavljenih od covida-19 koji nisu otišli u bolnicu nije imala antitela.

"To je jako izazovno. Ako obična infekcija ne daje veliki nivo imuniteta, osim kada govorimo o ozbiljnoj infekciji, šta može vakcina? Može bolje od toga, ali ne znamo hoće li tako biti. Ako će nas vakcina štititi godinu dana, novi koronavirus će među nama biti dugo", rekao je Stenli Perlman, dugogodišnji naučnik koji radi na istraživanju koronavirusa na Univerzitetu Ajova.

Genetska stabilnost virusa je takođe bitna. Neki virusi, poput gripa, mutiraju toliko brzo da proizvođači vakcina moraju raditi nove formulacije svake godine. Rapidna evolucija HIV-a je razlog zašto i dalje nemamo vakcinu protiv takvog virusa.

Za sada, Sars-CoV-2 se čini stabilan, ali ima mutacije, kao i svi virusi. Neke genetske promene su već uočene na proteinu virusa, što je baza za većinu vakcina. Ako taj protein previše mutira, onda antitela koja dobijemo preko neke vakcine neće biti dovoljna da spreče infekciju.

Hoćemo li dobiti vakcinu?

Odgovor na to pitanje je sledeći. Verovatno da. Proces je, doduše, veoma komplikovan, a glavni naglasak je stavljen na stroge kontrole bezbednosti kako vakcina ne bi uzrokovala opasne nuspojave. Trenutno je u celom svetu u razvoju više od 100 vakcina.

"Naverovatnije, vakcina protiv novog koronavirusa neće biti 100% efikasna. U razvoju se koristi barem osam različitih pristupa. Idealno, vakcina koju dobijemo će stvoriti konstantan i visok nivo antitela za uništavanje virusa i stvaranje T-ćelija za uništavanje zaraženih ćelija. Ipak svaka vakcina je drugačija i danas niko ne zna kakav je odgovor imunološkog sistem dovoljno dobar", napominje urednik naučne rubrike Guardiana.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)