Marko Elzner je mnogo voleo Crvenu zvezdu, Foto: Printscreen/Youtube/Crni Guja

Uvek je voleo Zvezdu

KAD SAM DOŠAO ZVALI SU ME SMUČAR, A OTIŠAO SAM KAO CAR: Delije su skupile 200.000 maraka da ubede Elznera da ostane

Prisećamo se jednog od poslednjih intervjua preminulog fudbalera Zvezde

Objavljeno: 18.05.2020. 14:16h

Rastužiča je vest o smrti Marka Elznera sve navijače Crvene zvezde, pogotovo one koji ga pamte i iz igračkih dana.

Jedan od najboljih slovenačkih fudbalera ikada je ostavio veliki trag na Marakani gde je igrao od 1983. do 1987. godine, a i njemu je Crvena zvezda zauvek ostala u srcu.

O tome je pričao i u jednom od svojih poslednjih intervjua koje je dao za "siol.net".

- U Beogradu je sve bilo drugačije nego u Ljubljani. Svuda su nas dočekivali kao kraljeve, nije bilo šanse da negde platim račun. U svakom restoranu bi nam rekli: "Nećete platiti ništa, hvala što ste nam došli". Bilo je mnogo ludih mečeva, ali dva su mi najviše ostala u sećanju. Prvo onaj iz Kupa šampiona kada smo pred 108.000 gledalaca pobedili Real sa 4:2. Šteta što smo primili gol pred kraj meča. Tada smo mogli da odemo mnogo daleko, možda čak i do kraja.

Posebno pamti i svoju poslednju utakmicu u crveno-belom dresu.

- Znalo se da idem u Francusku, vodili smo u Sarajevu 5:0 i imali penal. Navijači su vikali da ja pucam, ali sam odmahnuo rukom i rekao da će Piksi pucati. Na kraju su me saigrači podigli na ramena i bacali u vazduh pred navijačima. Osećao sam se kao kralj - pričao je Elsner, pa otkrio šta se sve dešavalo kada je rešio da ode iz Jugoslavije.

- Svi su znali da je to moja konačna odluka jer sam imao 28 godina, a pre toga mi nismo mogli da idemo u inostranstvo. Pružena mi je lepa prilika, ali su u Beogradu insistirali da ostanem. Kada sam došao dve godine su me zvali Smučar, a odlazio sam kao car - sećao se Elsner i obajsnio šta je zapravo hteo da kaže:

- Otišli su toliko daleko da su prikupljali novac za Crvenu zvezdu. Tri, četiri puta bio sam gost u poznatoj radijskoj emisiji u kojoj su sakupljali novac i prikupili prilično mnogo. Mislim da je tada bilo 150, 200 hiljada nemačkih maraka. Ali ja sam odlučio da napravim korak napred. Zahvalio sam se i otišao, a ljudi mi nisu zamerili.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)