SAMO SE U ŠOKU SRUŠIO! Majka mu je nervozno saopštila nešto što mu je U SEKUNDI PROMENILO CELI SVET

- Otkrila je da mi nije biološka majka. Njen brat, jedan od mojih ujaka, čovek koga nikad nisam sreo, a koji je živeo na severu Grčke, bio je moj pravi otac. U šoku sam se srušio. Oduvek sam znao da su moji roditelji koji su se nastanili u Kanberi imali problema da dobiju decu. Pokušavali su 17 godina i dogodila su se tri pobačaja - ispričao je Piter u svojoj ispovesti za "Gardijan".

Njegova majka je 1973. morala da se vrati u Grčku kako bi posetila svog bolesnog oca, Piterov tata je predložio da usvoje dete iz sirotišta u Solunu, ali to se nije desilo. Njegov ujak kog nikada nije upoznao predložio je da njegova supruga rodi dete koje će dati porodici Papatanasiou.

- Već su imali dva sina, Džordža i Bilija, koji su imali 10 i 11 godina, i rekli su da su godine odgajanja dece iza njih. To je bio poklon, ali mama se uplašila da će njen brat i njegova supruga možda želeti da zadrže dete: nije bilo ništa u pisanom obliku. Ipak, složila se, vratila se u Australiju i čekala. Jednog dana, dobila je pismo. Pisalo je: „Moja žena je trudna. Beba će se roditi u junu 1974. - kaže Piter.

Njegova majka provela je pet meseci u Grčkoj pazeći na njega i čekajući dokumentaciju. Izvod iz matične knjige rođenih izdat je njegovoj majci na kojem je pisalo da su njegovi usvojitelji ustvari roditelji.

- Džordž mi je kasnije rekao koliko je tužno bilo kada su me odveli, bilo je tri dana žalosti. Nakon toga nastavili smo sa životom. Imao sam srećno detinjstvo, ali uvek sam se osećao upadljivo - kao jedino grčko dete u školi. Ali roditeljima sam bio sve i to je bilo dovoljno da ih nikada ne dovodim u pitanje - smatra Piter.

Majka je čekala dok nije završio fakultet kako bi mu saopštila istinu kako ne bi prekinuo studije. Živela je pod teretom tajne još četiri godine dok nije doktorirao, plašeći se da će umreti, a Piter ostati uskraćen za istinu.

- Bilo joj je drago što sam istinu saznao od nje. Prvo sam osetio šok. Ta žena više nije bila mama. Tada sam se osetio prevarenim i ljutim. Ali nakon toga usledilo je uzbuđenje da imam braću. Hteo sam da pozovem sve svoje stare prijatelje i kažem im: „Sećate se tog deteta sa kojim ste išli u školu i koji nije imao rođake? Odjednom imam dvojicu! - bio je srećan mladić.

Piterova biološka majka umrla je pre nego što je stigao da je upozna, isto se dogodilo i sa ocem iako je prošlo dve godine od saznanja do njegove smrti. Kada je 2003. konačno otišao u Grčku da se sastane sa braćom, poveo je i majku sa sobom.

- Bilo je divno upoznati ih, a sada imamo sjajnu vezu. Oduvek su znali da postojim, ali su morali da poštuju porodične želje. Sada se redovno čujemo i, kako nijedno od njih nema svoju decu, oduševljeni su upoznavanjem mojih sinova. I sve one godine učenja grčkog, na mamino insistiranje, isplatile su se. Roditeljima sam se brzo oprostio. Na kraju, oduvek su me voleli. Otac mi je umro, ali toliko toga me je naučio, uključujući i to kako da budem otac - zaključuje Piter.

Bonus video: