autorski tekst
DA BI PREŽIVEO, SVAKO ĆE MORATI DA POČNE DA MISLI SAMO SVOJOM GLAVOM: Mozak krda nema šanse protiv koronavirusa!
Isto tako radnici i ostali zaposlenici u institucijama tržišne ekonomije (čikaške škole) postaju glineni golubovi ispred snajpera virusa koji se samo pritajio
Svako od nas moraće da počne da razmišlja svojom glavom. Ovoga puta zaista. Tome nas je naučio ovaj čudni virus kojem se još uvek ne zna tačno poreklo, niti je razjašnjena njegova prava priroda. Tzv. nauka & struka nemaju precizne odgovore, a nemaju ni lek. Imaju teorije, neke čak i imaju čvršće utemeljenje, ali od teorije do dijagnoze je dalek put.
Ljudi su zbunjeni. Kad izađu iz kuće sve deluje normalno. Nema srušenih zgrada, nema leševa po ulicama, nema spaljenih automobila, nema razbijenih izloga i demoliranih radnji, nema dima u daljini, tamnih oblaka, niti zloslutne tišine koja para uši - kao što bi se to moglo očekivati od epidemije smrtonosnog virusa koja sluti na apokalipsu.
Opet, ništa nije normalno. Ljudi svakodnevno umiru ili se bore za život na respiratorima. Broj novozareženih varira, čini se da opada, ali vrlo lako može i da skoči, što bi onda značilo novo zaoštravanje mera i novo odlaganje povratka normalnom životu. Zato se ljudi s pravom pitaju: šta bi to pod ovim uslovima moglo uopšte biti normalan život i hoće li ga uopšte biti ako stručnjaci najavljuju drugi talas virusa na jesen, a možda i pre; do kada ovakvo stanje može da traje?
U Srbiji su ljudi, većinom, počeli da žive kao da je pandemija gotova. Svedoci smo da su napunili kafiće, parkove, pijace, prodavnice i ostala mesta za razbribrigu, pritom masovno odustavši od nošenja zaštitnih maski i rukavica, vrlo retko poštujući preporuku o tzv. socijalnom distanciranju (u prevodu: dva metra od mene!). Odakle im razlog za takav optimizam? Je l' bilo na vestima da je pandemija gotova? Da li brojka od osamdesetak novozaraženih i dvoje, troje mrtvih svakodnevno govori da više nema nikakve opasnosti od virusa? Da li je sada pravi trenutak da se mitinguje ispred Skupštine i da se organizuju skupovi na kojima će, zbijeni u gomili, ljudi izražavati svoje nezadovoljstvo bilo čime? Šta će se time postići - imunitet krda ili dokaz nedostatka zdravog razuma?
Virus je, neizbežno, tema u svim medijima, ali i među intelektualcima i vodećim svetskim misliocima, kako već isti ti mediji krste ljude čije mišljenje se smatra bitnim. Tako se nedavno ponovo oglasio izraelski istoričar Juval Noa Harari, kojeg smatraju guruom novog doba zbog vrlo čitanih knjiga "Homo deus", "Sapijens" i "21 lekcija za 21. vek" (sve u izdanju Lagune na srpskom), ovog puta za srpski "Nedeljnik", gde je konstatovao da je danas daleko bolje nego što je bilo nekada: "Kada bi pre hiljadu godina pandemija pogodila neko srednjevekovno kraljevstvo, ljudi su se okretali sveštenicima i pitali ih šta da rade; onda bi sveštenici preporučivali poteze kao što su molitve i post, koje su bile prilično beskorisne. Danas, kada udari epidemija, čak i sveštenici slušaju naučnike i lekare. Pa ipak, u poslednjih nekoliko godina poverenje u nauku je elodiralo, najviše zato što su populistički političari počeli da napadaju eksperte", smatra Harari.
Iako ima vrlo zanimljive stavove, ovaj popularni istoričar, inače deklarisani gej, čije delo je oduševilo i Bil Gejtsa (čemu taj cinični osmeh?), zapravo izlaže stavove i mišljenja koji spadaju u domen opštih mesta, samo potvrđujući žalosnu činjenicu da ni intelektualci sa najjačom reputacijom i oreolom empirijske vidovitosti ne mogu da proniknu u socijalnu dimenziju ovog virusa.
Ne treba biti neki poseban pametnjaković, čak ni preterano ekonomski potkovan, da bi se uvidelo kako je virus razorio ekonomije širom sveta i kako postoji velika šansa da mnoge države uđu u opasan rizik, te pre isteka pandemije počnu da vraćaju stvari u normalu, kako bi spasili šta se spasiti da, stvarajući tako uslove za još veću katastrofu. Iako ovo nije klasičan rat, možemo se poslužiti i ratnom analogijom. Ono što neke zemlje rade nalikuje situaciji kad komanda pošalje svoje vojnike da zauzmu grad za koji se veruje da ga je neprijatelj napustio; lako se može desiti (a često se dešavalo) da ti "hrabri oslobodioci" postanu glineni golubovi neprijateljskih snajpera. Isto tako radnici i ostali zaposlenici u institucijama tzv. tržišne ekonomije (Fridmanove čikaške škole) postaju glineni golubovi ispred snajpera virusa koji se samo pritajio, vrebajući uslove za novo širenje.
Međutim, rizik je sada, izgleda, vin-vin situacija. Ljudima trebaju plate, treba im novac da prehrane sebe i svoje porodice, a vlasnicima firmi i kompanija potrebni su radnici kako bi se posao nastavio i smanjili neizostavni gubici. Tako praktično imamo društveni ugovor po kojem su i radnici i vlasnici saglasni sa idejom ulaska u rizik. I države su svesne da nema druge, jer preduga paraliza ekonomskog sistema vodi u kliničku smrt čitavog društva, usled koje virus više neće biti jedino zlo. Što bi onda bilo luz-luz situacija.
Uostalom, u Americi ste imali bizarnu situaciju da ljudi koji su ostali bez posla i primanja zbog pandemije koronavirusa izlaze na ulice da se bune i traže od države da ukine mere izolacije i omogući im da rade. Nasuprot njih su stajali medicinski radnici tvrdeći da će njihovo ponašanje dovesti do novih žrtava i da su neodgovorni. Onda su radnici odvratili medicinarima: "Šta vi hoćete, vi imate posao i dobijate platu uprkos virusu, pustite nas da imamo ista prava!".
Ovo je verovatno najbolji dokaz koliko je ovaj virus opasan i lukav. Njegova najgora osobina je protivrečnost. Od početka je praćen raznim kontroverzama: ne može se sa sigurnošću konstatovati da li se prenosi vazduhom ili ne; da li se zadržava na odeći, kvakama, gelenderima, ambalaži iz prodavnice; može li se preneti seksualnim putem; koliki mu je domet - dva ili četiri metra; koliko živi izvan tela - 2 sata ili 20 dana; može li onaj ko ga je preboleo da se opet razboli... Dakle, mi o njemu, takoreći, ne znamo ništa pouzdano. Osim da ostavlja strašne posledice i strašne priče.
Pored Hararija, virusom se bavio i jedan od najkontroverznijih i najčitanijih svetskih pisaca, Francuz Mišel Uelbek (veoma popularan i u Srbiji, gde ga objavljuje Booka), koji je poslao pismo Francuskom radiju u kojem je izneo svoje mišljenje o virusu.
- Banalni virus, srodan na ne mnogo prestižan način opskurnom virusu gripa, sa slabo poznatim uslovima preživljavanja i nejasnim karakteristikama, čas benigni, čas smrtonosan, koji čak nije ni seksualno prenosiv: ukratko, virus bez kvaliteta. Iako je ova epidemija svakodnevno odnosila čak hiljade života širom sveta, ipak je, ni manje ni više, stvorila intrigantni utisak da nije događaj - napisao je Uelbek.
Za njega, kako kaže, ovaj virus nije neko veliko iznenađenja, niti misli da će virus bilo šta promeniti, mada mnogi svetski analitičari i moderni filozofi smatraju da svet neće biti isti nakon korone:
- Ne verujem ni pola sekunde u izjave poput "nikada više ništa neće biti kao pre". Naprotiv, sve će ostati potpuno isto. Tok ove epidemije je čak izvanredno normalan. Zapad nije, po božanskom pravu, večno najbogatije i najrazvijenije područje na svetu; gotovo je, sve to, već neko vreme, nije to ništa novo. Ako pogledamo čak,detalje, Francuska je nešto bolje prošla od Španije i Italije, ali gore od Nemačke. Ni ovo nije veliko iznenađenje.
Eto, čak ni od uvek šokatnog mislioca i kreativca kakav je Uelbek nismo čuli ništa novo niti epohalno, a kamoli radikalno drugačije, našta nas je navikao u svojim knjigama i intervjuima.
Nije mnogo radikalna bila ni Vedrana Rudan, takođe poznata po oštrim stavovima i pisanju bez dlake na tastaturi. Riječka spisateljica je na svom sajtu zapravo konstatovala kako joj izolacija prija:
- Dani su ljepši. Naše je ropstvo sve ugodnije. Muž se prestao brijati, ja sam otkrila da mi frizer ne treba. Uzela sam škare i ošišala se. Nisam se pogledala u ogledalo. Bilo je pet popodne. Na meni je bila pidžama. Ropstvo oslobađa. Zatočeništvo je sloboda - napisala je Rudanova konstatujući tako da se lako navikla na tzv. novu stvarnost.
Iznenada je neverovatno aktivan u medijima, naročito onim intenetskim, postao Novak Đoković koji je počeo da iznosi niz kontroverznih stavova vezanih za virus, vakcinaciju, način svog života i ishranu, odgajanje dece i ostalih medijima dragih edži tema, postavši instatno glavna zvezda u svetskim medijima. Najviše frke napravio je svojom izjavom vezanom za vakcinu, čime je odmah postao glavna zvezda svetskih teoretičara zavere:
- Priča se o obaveznoj vakcinaciji, da li će to biti, kada će to biti. Priča se da će vakcina da dođe za 18 meseci. U ovom nekom periodu do 18 meseci da li ima drugih rešenja ili je samo vakcina rešenje za virus... Ja nisam za vakcine lično i ne bih voleo da me neko obavezuje i primorava da se vakcinišem da bih putovao. Ja prvi. U neizvesnosti sam znači da li će to biti pravilo ili zakon šta će onda biti. Moram da odlučim da li ću da se podvrgnem ili ne. Imam svoj stav i razmišljanje i stojim pri njemu, da li će se to promeniti ne znam, ali to direktno utiče na moj posao i tenis. Na činjenicu da li ću da putujem ili neću - kazao je, između ostalog, prvi teniser planete (koja se nalazi u vlasti smrtonosnog virusa).
Mišljenja ovih par viđenijih i na ovim prostorima cenjenih ljudi sam vam naveo da bi ste stekli kratki, ali slikovit uvid u to koliko različitih mišljenja i stavova u ovom trenutku kola okolo, pa nije slučajno što se neko dosetio da konstatuje kako uporedo sa pandemijom Kovid-19 imamo i infodemiju. Infodemija znači da imamo na stotine, ako ne i hiljade, protivrečnih teorija o korona virusu: danas verujemo čuvenom nemačkom virusologu, sutra nam je reper krizni štab Bele kuće, prekosutra nas prosvetljuju eksperti iz Vuhana, Kubanci imaju vakcinu koja leči koronu ali izgleda da i ubija ljude, onda se pojavi francuski nobelovac sa svojom teorijom da je virus nastao u laboratoriji, koju nakon toga demantuju naučnici iz čuvenog švajcarskog kliničkog centra, sa kojima se posle ne slažu neki drugi nemački infektolozi i ruski epidemiolozi, pa ih sve poklopi Dejvid Ajk, a njega istiskuje Bil Gejtsa sa predlozima da se ljudi vakcinišu i čipuju da bi mogli da putuju, da bi na njega drvlje & kamenje bacio Vlado Georgiev na Tviteru....
Zato je potrebno da se na kraju vratimo na početak. Svaki čovek danas, više nego ikad u poslednjih pedesetak godina, mora da misli svojom glavom (najbukvalnije i najpraktičnije moguće) i da veruje svojim instiktima, kako bi mogao da zaštiti sebe i svoju porodicu. Mora da MISLI, ne da sledi. Mora da ima vlastitu logiku izgrađenu na bazi zdravog razuma - vlastiti rezon i hrabrost da ga nepokolebljivo sprovede u delo.
To znači da ako niko više ne nosi masku na ulici ili u prodavnici, a on smatra da treba, onda - treba! Ako misli da njegova deca ne treba da se igraju sa drugom decom u parku ili na terenu pored zgrade jer postoji rizik da se zaraze, neka ih ne pušta. Ako smatra da još nije vreme da uđe u gradski prevoz jer mu ne deluje da je bezbedno, neka ide peške. Svaki čovek mora da zna, sam za sebe, šta će mu sačuvati zdravlje, spokoj i sam život, jer tako se preživljavaju velike epidemije. A ovo jeste jedna od njih, ma šta neko pričao; i ne preživljavaju je najhrabriji (jer su često ludi i nepromišljeni) nego najpametniji i najpodozriviji.
Ako ne pratite masu nego svoj razum, uz čvrsto individualno rezonovanje, nećete se izgubiti u šumi informacija koje dolaze iz svih mogućih medija i iz komšiluka.
Kada više od dve nedelje broj novozaraženih bude nula, kada broj smrtnih slučajeva od virusa bude nula, kada broj ljudi na respiratorima bude nula - možemo da pričamo o famoznom POVRATKU NORMALNOM ŽIVOTU.
Do tada - use i u svoje kljuse.
U protivnom će nam ovaj virus postati kao gost na Ivkovoj slavi.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)