KORONA NAM JE DONELA OVA DVA STRAHA KOJE MNOGI LJUDI IMAJU: Stručnjaci kažu da su opasniji za zdravlje od virusa!

Pre pandemije sve nas je polako opsedao strah da ćemo propustiti nešto bitno, nešto uzbudljvije od onog čime se sami bavimo. Taj osećaj nazvan Fear of Missing Out (FOMO) nas tera da smo konstantno online, u toku sa svim vestima i novitetima.

Ali, pandemija i popuštanje mera samoizolacije su dovele do toga da ga polako zamenjuje jedan drugi ekstrem – strah od izlaska naplje, među druge ljude, odnosno Fear of Going Out (FOGO).

Nekada je teško izbeći a da na nas ne utiče mišljenje drugih ljudi i način na koji se oni ponašaju. To je usko povezano i sa samopuzdanjem i osećajem da smo izostavljeni iz bitnih događanja. Ovaj koncept, imenovan kao FOMO nije ništa novo, ali je sa povećanjem upotrebe tehnologije i popularnošću društvenih mreža postao toliko sveprisutan da dovodi do depresije i anksioznosti, naročito kod mladih ljudi, upozoravaju psiholozi.

Strah da nešto propuštamo

Upravo je FOMO doveo do toga sa svi, u manjoj ili većoj meri stvaramo tu fejk ličnost koju imamo na Tviteru, Fejsbuku ili Instagramu kako bi nas što više ljudi pratilo, lajkovalo objave ili jednostavno da bismo isprovocirali neku vrstu reakcije od druge strane. To isčekivanje notifikacije je kao neka instant nagrada koja čini da se osećamo vrednijim i bitnijim u tuđim očima.

FOMO je postala jedna moćna emocija koja utiče na naše društvene odnose i na naše ponašanje. I to ne samo kod mladih, nego kod čitave populacije. Društvene mreže su preuzele ogroman uticaj na to kako ostajemo u kontaktu sa prijateljima, porodicom, ali i sa ostatkom sveta. U isto vreme, one su beg od dosade i zaokupljuju nas dok smo distancirani od drugih.

Opustiti se ili ostati na oprezu

U trenutku pandemije sve ovo je dobilo drugačiji oblik jer više niste morali da se osećate loše što niste izašli na piće, otišli na koncert ili iskoristili sunačani dan za šetnju. Sada se desilo nešto drugo. Naime, kako je Covid-19 redefinisao FOMO, isto se desilo i sa jednom drugom fobijom koja je sada još prisutnija. U pitanju je jedna vrsta agrofobije, odnosno straha od izlaska napolje (FOGO). Tokom pandemije bombardovani smo upozorenjima i savetima da ostanemo kod kuća što je moguće više, da se izbegava kontakt sa drugima kako bi se smanjila mogućnost prenosa zaraze. Svaki odlazak u radnju izgledao je kao priprema za boj pod punom zaštitnom opremom uz obaveznno održavanje razdaljine od dva metra. Situacija sa popuštanjem mera zaštite samo je još više zbunjujuća. Koliko stvarno smemo da se opustimo? U koje je vreme najbolje da se izađe? Da li je sigurno da se sedne na klupu u parku? Da nosimo masku ili ne? Pitanja se samo nižu, a nigde odgovora!

Ironično, što više brinemo, to je veća šansa da se osetimo lošije. Ne zbog samog virusa, nego zbog toga šta strah radi našoj psihi.

FOGO je u širokom smislu fenomen koji je postao sinonim za pretnju i usko je povezan sa našom percepcijom toga koliko smo u rizuku da se razbolimo. Kod mnogih on je izazvao potrebu da se ova kriza produži što je moguće duže, da se ne bi izlazilo među druge potencijalno zaražene ljude ali i da se ne napusti uljuljkanost na koju smo se protekla dva meseca navikli. Sedenje kod kuće je postalo novo „normalno“ koje je mnogima sada teško da napuste a brojni oprečni saveti i mišljenja stručnjaka samo povećavaju anksioznost.

Najbolja opcija je lagano vraćanje svakodnevnim obavezama koje podrazumevaju izlazak iz kuće. Kontakt sa bliskim prijateljima i porodicom čiji se krug treba polako povećavati ali uz oprez i držanje distance, bar u prvim nedeljama nakon izlaska.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Noiz)