da li ćemo na more?
EVROPA SE DELI NA CRVENU I ZELENU KORONA-ZONU: Ovo su detalji
Predlozi komisije nisu poznati, ali može se nagađati da će ići u smeru koji su javno predložili profesori Mikel Oliu-Barton i Bari Pradelski
Moramo učiniti sve što možemo da spasimo leto u Evropi – ta se tvrdnja čuje sve češće u Briselu i na videokonferencijama na daljinu organiziranima u raznim institucijama EU, a Evropska komisija danas će usvojiti paket koji sadrži smernice državama članicama o tome kako bi mogle koordinirati turističku sezonu u doba koronavirusa.
Predlozi komisije nisu poznati, ali može se nagađati da će ići u smeru koji su javno predložili profesori Mikel Oliu-Barton i Bari Pradelski sa Oksforda i Université Paris-Dauphine: njihov je predlog da se različite regije unutar država članica označavaju zelenom ili crvenom bojom, zavisno o tome koliko je u pojedinoj od njih povoljna epidemiološka situacija, te da se omogući turistima da slobodno putuju između zelenih područja.
Zelena boja značila bi da je virus pod kontrolom, a crvena da nije, no da bi takav sistem funkcionisao, potreban je visok stepen koordinacije epidemioloških mera poput socijalnog distanciranja, testiranja i praćenja kontakata novozaraženih.
Terezija Gras, državna sekretarka u Ministarstvu unutarnjih poslova RH, juče je pred Odborom za građanske slobode Evropskog parlamenta rekla da bi trenutna ograničenja prelazaka granica unutar EU najpre trebalo olakšati za one koji putuju između područja sa sličnom epidemiološkom situacijom. S time se složio i član tog Odbora Karlo Resler (HDZ).
- Gde god više ne postoji znatna epidemiološka opasnost, treba osigurati slobodno kretanje ljudi – rekao je Resler.
Komisijine preporuke, koje će biti objavljene danas, neće biti obvezujuće državama članicama i stvarna odluka o tome kada i kako će se otvarati granice ostaje na nacionalnim vlastima. Na nacionalnim je vlastima da odluče i hoće li propisivati obveznu 14-dnevnu samoizolaciju ili karantin za svakog ko iz strane zemlje ulazi u njihovu: Španija, recimo, propisuje takvu meru, a Francuska je, s druge strane, napravila izuzetak za građane drugih zemalja EU.
Takav se će pristup verovatno preferirati i u Komisijinim preporukama. Sve će ostati u domeni nacionalnih ovlašćenje, no Komisija državama želi pomoći u tome da se otvaranje događa koordinisano, postupno i bez diskriminacije, odnosno bez posebnih privilegija za samo neke građane EU, a nauštrb drugih. Ključan kriterijum ne bi trebala biti nacionalnost, nego isključivo zdravstveni kriterijumi.
Princip nediskriminacije među građanima EU mogao bi značiti i da se ne podstiče sklapanje bilateralnih sporazuma o turističkim koridorima između samo nekih država članica. O tome je, u intervjuu za nemački Bild, govorio i Manfred Veber, šef evropskih pučana u EP-u, kad je spomenuo razgovore između Nemačke i Hrvatske kao nešto što nije dobar primer jer se događa bilateralno, umesto zajednički na nivou EU. Ali opet, pitanje je koliko će države članice da slede takve preporuke.
Evropska komisija navodno nije sklona tome da države članice propisuju obvezan karantinunakon prelazaka granice. Radije ih želi podstaknuti da se vode time je li epidemiološka situacija iz područja odakle neki putnik dolazi povoljna ili nije, jesu li epidemiološke mere tamo slične onima koje su na snazi i u toj državi itd. U sklopu tih kriterijuma, važan će biti i broj testiranja na COVID-19 u nekoj zemlji. Ali sve države rade na povećanju kapaciteta za testiranje.
Uspeju li se države članice dobro koordinisati oko svega toga, do leta bi mogla postojati neka vrsta interaktivne karte EU na kojoj će ljudi koji žele otputovati na letnji odmor moći s prilično velikom sigurnošću videti koliko je u epidemiološkom smislu koja destinacija sigurna, pa čak i “zumirati” pogled do te mjere da vide kakva pravila ima neki hotel ili kakva je politika socijalnog distanciranja na nekoj plaži.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Večernji)