MNOGI SADA KUPUJU ZAMRZNUTU HRANU: Otkriveno koliko dobrih sastojaka može da izgubi kada se zaledi!

U poslednjih nekoliko nedelja, dok su kupci nastojali stvoriti zalihe hrane koja će da potraje, u svetu je značajno porasla prodaja konzervisane i zamrznute hrane, a u porastu je bila čak i prodaja zamrzivača.

Ali mnogi među nama učili su da su sveže voće i povrće najhranjiviji proizvodi.

Činimo li, posežući za konzervisanim ili zamrznutim namirnicama, medveđu uslugu svojem zdravlju?

Fatima Hahem, viša nutricionistkinja pri UN-ovoj specijalizovanoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO), kaže da je važno upamtiti kako je hrana najhranjivija u doba branja. Sveži plodovi počinju propadati čim se uberu jer su zemlja iz koje rastu i stabla na kojima rastu za njih glavni izvor hranjivih tvari i energije, piše BBC.

- Sveže povrće namenjeno termičkoj obradi može izgubiti deo svojih hranjivih vrednosti ako ostane dugo na polici trgovine- kaže Hahem.

Jednom kad se ubere, voće ili povrće i dalje crpi vlastite nutrijente te ih razlaže da bi održalo svoje ćelije na životu, no neke su hranjive vari posebno osetljive.

Vitamin C, koji pomaže ljudskom organizmu u apsorpciji gvožđa, pridonosi sniženju nivoa holesterola i štiti od slobodnih radikala, posebno je osetljiv na kiseonik i na svetlost.

Odlaganje proizvoda u friđider usporava proces propadanja hranjivih sastojaka, premda stopa pri kojoj se gube ti nutrijenti varira od proizvoda do proizvoda.

Dajen Barett, nekadašnja naučnica s kalifornijskog univerziteta u Davisu, koja se bavila naukom tehnologije hrane, 2007. godine je proučavala brojne studije, posebno vodeći računa o nutrijentima u sadržaju svežeg, zamrznutog i konzerviranog voća i povrća.

Otkrila je da spanać gubi 100 posto sadržaja vitamina C u roku od sedam dana ako se čuva na sobnoj temperaturi od 20 Celzijevih stepeni, a ako se čuva u hladnjaku gubi 75 posto. Čuvan u zamrzivaču gubi samo 30 posto vitamina C.

Za razliku od spanaća, šargarepa čuvana sedam dana na sobnoj temperaturi gubi tek 27 posto sadržaja vitamina C. I ostalo povrće čiju je nutritivnu vriednost proučavala Baret izgubilo je puno manje vitamina C u zamrzivaču. Pojasnila je da se zamrzavanjem zaustavlja proces oksidacije, što je jedan od razloga zbog kojega poljoprivredni proizvodi mogu početi tamniti nakon što se uberu.

Masovno zamrzavanje poljoprivrednih proizvoda relativno je novo u prehrambenoj industriji.

Povrće se ubere, preveze u fabriku, opere, blanšira i zamrzne za nešto više od dva sata. Sedamdesetih godina prošlog veka taj je proces trajao i po nekoliko dana.

U industriji smrznutih proizvoda ključna je brzina. Čim se poljoprivredni proizvod ubere, sledi nutritivna trka s vremenom.

Pre zamrzavanja poljoprivredni se proizvod blanšira, što znači da se zagrejava nekoliko minuta na visokoj temperaturi. To je potrebno kako bi se deaktivirali neželjeni enzimi koji kvare teksturu i boju za vreme čuvanja na hladnom, kaže Baret. Dodaje da taj proces ipak smanjuje nutritivni sadržaj namirnice.

- Premda nema razloga za brigu kada je posredi zamrznuta ili konzervisana hrana, bolje je odlučiti se za zamrznutu zbog količine soli koja se dodaje pri konzerviranju, a u neke konzervirane vrste voća dodaje se i šećer- podseća Hahem.

No konzerviranje može poboljšati sigurnost hrane, osobito one sklone razvoju patogena.

- U procesu konzervisanja dobro je to što hrana ide u proces tokom kojega se sterilizira. Rezultat jest veći gubitak nutrijenata, no jednom kad se voće ili povrće nađu u konzervi, tu mogu ostati godinama i možete biti sigurni da je hrana sigurna jer je prošla proces koji ubija sve mikroorganizme.

Najvažnija je raznovrsna ishrana, kaže Hachem, koja i sama poseže za kombinacijom svežih, zamrznutih i konzervisanih namirnica.

Neki stručnjaci savetuju kupnju lokalnog i organskog, što znači da će sveže voće i povrće biti maksimalno nutritivno vredno. No to je u ovim prilikama teško, premda ne mora predstavljati prepreku sveukupnom načinu ishrane.

Bez obzira na to je li namirnica zamrznuta, konzervirana ili sveža, naučnici su složni u mišljenju da je važno svakodnevno konzumirati voće i povrće, kako god ono bilo pripremljeno.

Britanski NHS smatra da sveže, zamrznuto, konzervisano ili sušeno voće i povrće ulazi u vaših "pet dnevnih obroka". I Baret smatra da je važno ne prestati konzumirati voće i povrće u bilo kojem obliku.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index)