ALBANSKA MANEKENKA SPASILA SRPKINJU U VELIKOJ NEVOLJI: Ono što je uradila za nju je ZA SVAKU POHVALU!

Ljudi sa naših, Balkanskih prostora, tradicionalno su srdačni, dobre komšije i uvek tu da priteknu u pomoć kad zatreba. To svi dobro znamo, ali ne dođemo svi u situaciju da tome svedočimo iz „prve ruke“.Porodica Parabucki, spletom nesrećnih okolnosti, jeste.

Nakon što je njena majka Jelena (63) doživela moždani udar tokom boravka u Albaniji, Ana Parabucki je rešila da joj pomogne svim raspoloživim sredstvima. Sva ušteđevina koju je imala ona, njen otac Bogoljub i sestra Iva, usmerena je na lečenje majke. Kada su shvatili da to neće biti dovoljno, okrenuli su se ljudima dobre volje. Ipak, najveću pomoć, dobila je od poznatog albanskog modela i direktora bolnice u kojoj je njena majka ležala.

Kako je Ana rekla razgovoru za "Blic", u dobru volju ljudi, uverila se dva puta i to u veoma kratkom vremenskom roku.

- Ja sam u svega dva meseca imala prilike da se u istinitost ovih reči uverim dva puta. Prvi put na početku pandemije, kada sam pokrenula Fejsbuk grupu „Pomoć sugrađanima u karantinu Srbija“, koja je za cilj imala da poveže one kojima je pomoć u vidu dostavljanja hrane ili lekova, sa onima koji bi želeli da pomognu. Vrlo brzo su članovi grupe prevazišli moja očekivanja, ili bolje reći inicijalni cilj grupe – hranili su one koji su ostajali bez osnovnih potrepština, prevozili svoje sugrađane, nabavljali lekove iz inostranstva, davali lične laptopove deci čiji roditelji nisu imali da im iste priušte, odazivali se i donirali krv, sređivali bašte starijim sugrađanima kako bi ovi mogli da izađu u iste u vreme karantina i proteknu noge, i još mnogo toga - započinje Ana svoju priču za Blic.

Drugi put je ljudsku saosećajnost i empatiju, nažalost osetila na svojoj koži, prilikom prikupljanja sredstava za majčine bolničke troškove.

- Drugi put i na moju žalost, u jeku pandemije kada je moja mama dobila moždani udar u Albaniji. U jednoj sekundi sam se prešla iz uloge onog koji pruža pomoć u ulogu onoga kome je potrebna. I to finansijska. Do sada je moja porodica bila dovoljno, recimo, srećna da nam nikada ništa nije falilo. Kada je bolnica u kojoj je moja mama smeštena ispostavila predračun troškova od 45.000 evra, oslanjala sam se na DDOR putno osiguranje svojih roditelja i uz to se nadala da je država donela neku regulativu o zdravstvenoj pomoći državljanima koji su ostali van granice Srbije bez mogućnosti da se vrate. Iz osiguranja su isprva rekli da će bolnici isplatiti maksimalnu sumu osiguranja, da bi posle nekoliko dana stigao zvanični dopis da su odbili slučaj. Saznala sam i da nikakva odluka o zaštiti državljana Srbije zatečenih u inostranstvu za vreme vanrednog stanja nije donešena. Naša ušteđevina prosto nije bila dovoljna, i morala sam da pokrenem akciju skupljanja donacija.

Pomoć je stizala sa svih strana

Ubrzo nakon što je podelila apel, javili su se brojni ljudi sa željom da pomognu. Jelenine kolege iz bolnice u kojoj je radila, porodični prijatelji, Anini i Ivini drugari, svi oni velikog srca i dobre volje. Međutim, i pored toga, nisu sakupili dovoljno sredstva.

- Vest se proširila i ljudi su se odazvali: porodica, prijatelji, poznanici, mamine kolege iz Crne Gore, iz Srbije, kolektiv KBC „Dragiša Mišović“, moji drugari iz osnovne škole od kojih neke nisam videla više od 20 godina, nepoznati ljudi iz svih zemalja u okruženju, iz Izraela. Obični ljudi, isti oni koji već godinama unapred leče decu preko SMS poruka, grade kuće porodicama preko Blic fondacije „Srce za decu“, hrane svoje sugrađane preko raznoraznih inicijativa ali i ovako, na svoju ruku. U međuvremenu, bolnički račun je dodatno narastao, dostigavši pre nedelju dana sumu od 50.000 evra. Jedina šansa koju sam videla je da se obratim za pomoć nekome ko donosi odluke, morala sam da dođem do direktora Spitali Amerikan bolnice u Tirani.

Zahvaljujući upornosti, slanja mejlova i zvanja telefonom, uspela je da dođe do poznatog albanskog modela i filantropa, Emine Čunmuljaj, koja ju je saslušala, a onda i pomogla.

- S obzirom da ne poznajem nikoga u Tirani, to se činilo kao nemoguća misija. Jedini način je da pišem svima za koje mislim da možda poznaju nekog u Tirani ko bi mogao da dođe do kontakta direktora. I istog dana uveče stiže mi poruka sa nepoznatog broja, od devojke koja je par dana ranije na svojim društvenim mrežama podelila apel za prikupljanje pomoći mojoj mami. Emina Čunmuljaj, Albanka poreklom iz Crne Gore koja živi u Americi, i koja u poruci piše da želi da se čujemo i da će mi pomoći. Ispostavlja se da Emina iza sebe ima zavidnu karijeru u modelingu, i još impresivnije – Fundjavendryshe fondacija u kojoj je ona potpredsednik već godinama hrani stotine albanskih porodica, gradi im domove i pruža sigurnost. Emina nije filantrop na papiru i Vikipedija stranici, ona istinski pomaže ljudima koje ne poznaje. Iako živi bajkovit život u Los Anđelesu sa svojom porodicom, iako ima dve male ćerke, Emina je tog dana provela skoro dva sata svog vremena u razgovoru sa mnom. Rečeno – učinjeno.

Zaslugom ljudi velikog srca troškovi lečenja zamrnuti na cifri od 45.000 evra

Nakon razgovora, Anu je nedugo zatim snašlo i novo iznenađenje. Emininim zalaganjem, direktor bolnice u kojoj leži njena majka, odlučio je da "zamrzne" cenu bolničkih troškova sve dok je Jelena pod njihovim krovom na lečenju.

- Ubrzo potom preko svojih prijatelja stupa u kontakt sa Dr Klodianom Allajbeu, CEO Spitali Amerikan bolnice u Tirani. Gospodin Allajbeu je i sam impresivna osoba, osnivač bolnice u Tirani u kojoj je smeštena moja mama. Sve te titule i zasigurno prebukiran radni dan ga ne sprečavaju da u kasnim večernjim satima stupi u direktan telefonski kontakt sa mnom, nekom Anom iz Srbije čija je mama pacijent u njegovoj bolnici. Upoznat sa našom situacijom, Klodian bez ikakvog premišljanja odlučuje da oslobodi moju porodicu svih troškova preko 45.000 evra. I jedno važno pomena, Klodian mi piše da se raspitao kod maminih lekara o njenoj situaciji, trenutnom zdravstvenom stanju i napominje da mu se bez ustručavanja obratim za šta god ubuduće.

Ljudi pre svega, bez obzira na veru i nacionalnost

- Sada mi je sasvim jasno zašto je ova bolnica veoma uspešan projekat i zašto su ljudi koji čine njen kolektiv, od lekara preko stražara pa do osoblja u kantini izuzetno stručni, i pre svega ljudi za primer u svojoj zajednici. Zato što je kolektiv upravo odraz onih koji se nalaze u upravi istog. I Emina i Klodian su pre svega ljudi, poput mene ili vas koji pomažemo svojim komšijama, bilo u svom kraju ili u susednoj državi. Ili im kažemo dobar dan, bez obzira na to koje su verske, nacionalne ili ma kakve druge pripadnosti ili opredeljenosti.

Novac koji je preostao od prikupljanja sredstava, Ana i njena porodica žele da preusmere onima koji je u ovom trenutku najpotrebniji, zbog čega su se obratili i državnim organima u Srbiji.

- Izrazi zahvalnosti su nesrazmerni onome što mi kao porodica osećamo prema njima dvoma i svima koji su nam se našli u ovoj situaciji. Ja se i dalje nadam da će država odgovoriti na moje dopise i da ćemo biti u situaciji da višak donacija prosledimo dalje, onima kojima su iste potrebne - zaključuje Ana na kraju razgovora za "Blic".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)