DEJAN ILIĆ JE PRIJATELJ MERKELOVE I PUTINA, A SADA JE U RODNOM SELEVCU! On je naučnik kome se ceo svet divi!

Naučnik i biznismen, profesor na univerzitetima u Nju Džersiju, Parizu, Londonu i Gracu, doprineo je revoluciji u proizvodnji mini baterija za mobilne telefone, računare i automobile.

Prijatelj nemačke kancelarke Angele Merkel, ruskog predsednika Vladimira Putina, bivši saradnik Stiva Džobsa i pronazalač sa više od 700 patenata, profesor doktor Dejan Ilić živi danas u rodnom Selevcu kod Smederevske Palanke.

„Došao sam u zavičaj da se preventivno zaštitim od korona virusa, ali i da posadim nova stabla šljiva. U Nemačkoj bih zbog poslovnih obaveza bio izložen riziku da se zarazim korona virusom. Imao bih puno sastanaka, susreta s biznismenima i putovanja. Ovde u selu sam se zaštitio, zaštitio sam i komšije, moje goste, tako da živim mirno i sigurno“ – rekao je za portal Naši u svetu dr Dejan Ilić, svetski proizvođač mini baterija.

Kako sam priznaje, zazire od virusa i zaraznih bolesti, jer je početkom 2000. godine u vreme ptičjeg gripa bio u Singapuru zatočen u karantinu, maloj sobi u hotelu, 31 dan. Sada, još kada je dobio u decembru prošle godine prve informacije o korona virusu, preduzeo je sve mere.

„ Pitao sam kolegu iz Kine kakav je ovaj virus, rekao mi je da je sto puta opasniji od ptičjeg gripa. Odmah sam prebacio pogone mojih fabrika Varta i Arri iz Kine u Indoneziju, odnosno iz Njujorka u Kaliforniju. A ja sam se preselio iz Minhena u Selevac“, rekao je on.

Rođen je u Selevcu 1957. godine. Odrastao je i školovao se u Smederevskoj Palanci. Bio je odbojkaš OK „Partizan“ iz Beograda, reprezentazivac u odbojci i potom sportski gastarbajter u klubovima OK „Medon“, Italija, OK „Bajern 04“, Leverkuzen i OK „Elvangen“.

“Potičem iz porodice prosvetnih radnika. Majka Olga je bila logoped, a otac Predrag učitelj. Moji roditelji nikada od mene nisu tražili da budem najbolji đak. Nisam bio najbolji, ali ni najgori. Učio je samo ono što me je interesovalo, pre svega fiziku i matematiku. Postao sam doktor nauka sa samo 26 godina, sa disertacijom „Hemijski izvori struje“. Bio sam najmladji doktor nauka u bivšoj Jugoslaviji”.

Diplomirao je fizičku hemiju na BU (1981), magistrirao na Medon univerzitetu u Francuskoj (1982), doktorirao u Drezdenu (1985). Radio je kao docent na Univerzitetu Karlsruhe (1986).

„Radio sam pune dve godine početkom osamdesetih u Istočnom Berlinu. Tu u Istočnoj Nemačkoj upoznao sam školsku drugaricu Angelu Merkel, sa kojom sam bio u Lajpcigu 1983. godine. Širio sam svoje znanje, ali i učio od srpskog genija Nikole Tesle, od japanskog genija gospodina Mačuo Suzukija, koji se stvorio prvi „tošiba“ komjuter, a potom od Stiva Džabsa, tvorca laptopa i „ajfona“, kome sam prodavao svoje mikro baterije“.

Radio je od 1992. godine kao glavni inženjer, za istraživanja i razvoj u kompaniji „Varta“, da bi potom postao vlasnik firme „Varta mikrobateri“ u Elvengenu. Direktor je od 2007. godine i nemačke firme “Arri”, svetskog lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme. Kompaniju “Arri” preuzeo je na poziv Mihaila Glosa, nemačkog ministra za privredu.

Doprineo je revoluciji u proizvodnji mini baterija za mobilne telefone, laptopove, TV kamere i elektro- automobile. Njegov izum su mikro-baterije i smart kartica. U Nemačkoj je tri puta proglašavan za menadžera i inovatora godine, a od Udruženja vodećih privrednika Rajna-Majna dobio nagradu za inovacije „vartine polifleks baterije“.

“Ponosan sam na ovaj proizvod, jer je u njega ugrađeno čak 50 mojih patentnih rešenja. Ja sam učestvovao u razvoju – od ideje do osmišljavanja novog proizvoda, do konstruisanja mašine za proizvodnju polifleks baterija i njenog plasmana i praktične primene. To je jedan zaokružen proces i ne događa se čoveku često da u svom radnom veku zaokruži svoj naučni rad”, rekao je tada profesor Dejan Ilić, inače, jedini strani državljanin koji je poneo to visoko nemačko priznanje.

Dobitnik tehničkog Oskara, nagrade Američke filmske akademije za inovacije „Flex“ kamera za snimanje filmova. Osmi je srpski oskarovac.

“Mi smo u fabrici „Arri“ napravili prvu profesionalnu digitalnu filmsku kameru koja je mnogo bolja od slične kamere koju pravi „Vegasu“. Mi ćemo u trogodišnjem ciklusu do 2011. napraviti najbolju digitalnu kameru u svetu, a ostvarujemo veliki tehnički napredak i u pogledu skenera, lasera i svetla”, ističe dr Ilić za portal Naši u svetu.

Poslednjih godina dr Dejan Ilić se bavi ostvarenjem velikog sna i ideje nemačke kancelarke i svoje prijateljice Angele Merkel. Njena ideja je da Nemačka do 2025. godine dobije prvu generaciju elektromobila, a da potom u Nemačkoj budu izgrađeni dromovi sa elektronsim vođicama, kako bi njima prolazila vozila bez šofera.

„Želim milion elektromobila na nemačkim drumovima do 2025. godine, dok sam još na mestu kancelara“, izjavila je Angela Merkel.

Profesor Dejan Ilić je upoznao Angelu Merkle početkom osamdesetih godina prošlog veka, a njihovo poznanstvo i danas traje.

“Angela Merkel je kćerka sveštenika, bila je aktivna na crkvenim skupovima i intelektualnim kružocima u DDR-u, na kojima su zagovarane promene rigidnog sistema. Pošto je pao Berlinski zid i usledilo ujedinjenje dve Nemačke, premijer Helmut Kol je u svojoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) angažovao dve mlade žene s Istoka. Jedna od njih, Merkelova, postaće njegova naslednica na čelu CDU, kao i prva žena kancelar u istoriji Nemačke. Kada sam kao direktor “Varte” u nemački Elvangen preselio visokosofisticiranu proizvodnju sa Dalekog istoka 1997, dok su svi ostali sa Zapada selili poslovanje na Istok zbog jeftinije radne snage, na otvaranje fabrike došla je Angela Merkel kao ministarka zaštite životne sredine. Inače, u više navrata sam joj govorio: Pusti prvo privredu da se razvije, a onda ćeš lako zakonskom regulativom da nametneš poštovanje ekoloških standarda. Uspešnim kompanijama neće biti problem da stave prečistače i da proizvodnju usklade sa pravilima o zaštiti životne sredine“, pričao je Ilić o saradnji sa Angelom Merkel.

Deo je nemačkog tima, koji već osam godina radi na projektvoanju i prozivodnji prvog automobila na električni i elektronski pogon u ovoj zemlji.

„Već sada znam da taj elektromobil neće biti gotov do 2025. godine. Mislim da će njegova proizvodnja u Nemačkoj još da potraje. Baterije su danas srce buduće automobilske industrije. U mojim fabrikama mi tražimo način da proizvedemo snažnu bateriju za takav automobil. Jer za taj elektromobil treba rezervor sa gorivom da zamenimo sa jednom baterijom, a da elektromobil bude bezbedan za vozača i putnika.

Glavno pitanje je cena tog auta za kupce. Elektromobil treba da bude dostupan građanima“ – nabraja doktor Dejan Ilić, inače, član Njujorške akademije nauka.

U Evropskoj uniji profesor Ilić je senator – savetnik za privredu. Kao patriota dr Ilić je ponudio deo poslova oko proizvodnje elektromobila za Nemce, da se rade u Srbiji, ali nije naišao na razumevanje kod ljudi sa Beogradkog univerziteta. Ilić, međutim, ne odustaje od te ideje da Srbi, kao što to on radi, pomognu kancelarki Angeli Merkel da ostavi svoj san i program.

U Srbiji je Dejan ilić prepoznat kao veliki stvaralac i novi genije. Nagrađen je nagradoma „Nikola Tesla“ bivšeg Ministarstva za dijasporu, Zlatnom medaljom države Srbije, nagradom za životno delo države Srbije i Poveljom matice iseljenika Srbije, piše portal Naši u svetu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Naši u svetu / Rts.rs)