PEREMO RUKE VIŠE NEGO IKAD, NEKA TAKO I OSTANE: Dr Kisić Tepavčević o ukidanju vanrednog stanja i NOVIM PRAVILIMA

Ukinuto je vanredno stanje u Srbiji, uvedeno 15.marta ove godine zbog epidemije korona virusa. Jedan od uslova bio je da više od 7 dana imamo manje od pet odsto zaraženih u odnosu na broj inficiranih Kovidom 19. Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije i član Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević kaže da se vraćamo svakodnevnim aktivnostima, ali da bi i dalje trebalo da se ponašamo u skladu sa merama.

Darija Kisić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavila da se sada vraćamo svakodnevnim aktivnostima.

- Nema vremenskog ograničenja koje možemo da provodimo napolju, otvorena su nam praktično sva mesta na koja smo i pre išli. Znamo kako možemo da preveniramo infekciju. U skladu s tim sada pravimo svi svoje protokole i planove, gde je neophodno da idemo i da smanjimo rizik - istakla je Kisić Tepavčevićeva.

Objašnjava da smo sve ovo vreme u kućama imali neke nove obrasce ponašanja.

Peremo ruke više nego ikad

- Većina građana govori da češće nego ikada peremo ruke, da je bila najveća potrošnja sredstava za pranje ruku. To je nešto što treba i da nastavimo, da što češće čistimo kuće, provetravamo. To je deo i preventivnih mera kada je u pitanju ova infekcija - naglasila je Kisić Tepavčevićeva.

Ističe da nema mesta za panična ponašanja.

U kom slučaju nositi maske kod kuće

- U zatvorenom prostoru u kući ne treba da nosimo maske, izuzev ako neko od članova porodice ima simptome respiratornih infekcija, ili mi. Ako idemo u zatvorene prostore gde ima nepoznatih ljudi za koje ne znamo da li su nosioci infekcije, onda nošenje maski i pranje ruku. Jako je bitno da se redovno provetravaju prevozi, da i tokom vožnje budu otvoreni prozori. To je nešto što nas ne košta, a može da bude značajano. Kada dolazimo sa takvih mesta, jako je bitno da operemo ruke - navela je Kisić Tepavčevićeva.

Objašnjava da smo sve ovo vreme u kućama imali neke nove obrasce ponašanja.

Peremo ruke više nego ikad

- Većina građana govori da češće nego ikada peremo ruke, da je bila najveća potrošnja sredstava za pranje ruku. To je nešto što treba i da nastavimo, da što češće čistimo kuće, provetravamo. To je deo i preventivnih mera kada je u pitanju ova infekcija - naglasila je Kisić Tepavčevićeva.

Ističe da nema mesta za panična ponašanja.

U kom slučaju nositi maske kod kuće

- U zatvorenom prostoru u kući ne treba da nosimo maske, izuzev ako neko od članova porodice ima simptome respiratornih infekcija, ili mi. Ako idemo u zatvorene prostore gde ima nepoznatih ljudi za koje ne znamo da li su nosioci infekcije, onda nošenje maski i pranje ruku. Jako je bitno da se redovno provetravaju prevozi, da i tokom vožnje budu otvoreni prozori. To je nešto što nas ne košta, a može da bude značajano. Kada dolazimo sa takvih mesta, jako je bitno da operemo ruke - navela je Kisić Tepavčevićeva.

Putovanja bi trebalo ograničiti na službene posete

Prema njenim rečima, još uvek nije definisano za putovanja, jer to zavisi i od zahteva zemalja koje učestvuju u međunarodnom saobraćaju.

- Nema konsenzusa jer nema pouzdane mere. Različite zemlje donose različite preporuke, da li je to test koji važi od 24 od 72 sata, testiranje na graničnom prelazu. Austrija je u tome išla najdalje, pa je govorila da će se PCR test raditi na samom aerodromu. Međutim, nije navela u prototokolu šta je sa osobama koje nisu vaši državljani, a za koje se utvrdi da su pozitivni. Moramo da vidimo šta je to najefektivnije, makar kao skrining test. Ipak bi putovanja trebalo da se ograniče na službene posete, a da putovanja iz privatnih ili turističkih razloga odmor odložimo za neki period - kazala je Kisić Tepavčevićeva.

Aerodromi se otvaraju od 18. maja

U Srbiji je testirano više od 100.000 ljudi.

- Sve je bilo podređeno indikacijama i o trošku države. Nismo imali neke lične zahteve za testiranja, mi smo naše testove čuvali isključivo za epidemiološke indikacije. Kako će sigurno biti zahteva za odlazak u druge zemlje koje će tražiti testiranje, mi ćemo izaći u susret. Još ne znamo kako. Prioritet uvek imaju osobe za koje je utvrđena indikacija, a osobe koje imaju potrebu za test i ako to žele da plate žele rezultate odmah. To je nešto što je logično i gledaćemo kako da to organizujemo - dodaje Kisić Tepavčevićeva.

Sigurno je, ukazuje, da se 18. maja otvaraju aerodromi.

- Videćemo kakva će da bude fluktuacija putnika. Fakulteti su zatvoreni do kraja maja. Ima i studenata iz Crne Gore i RS. Otovoriće se to pitanje već tokom sledećeg meseca. Mi smo prepoznali potrebu da se ovo definiše. Ne možemo sami da odlučimo, moramo sa zemljama u okruženju i svim zemljama na svetu. Ako ovaj virus ostane bilo gde na svetu, velika je verovatnoća da će se pojaviti u svetu. Kada se pojavio u decembru u Kini mnoge to nije interesovalo. Kovid nas je podsetio šta su to zarazne bolesti - napominje Kisić Tepavčevićeva.

Trebalo bi da bude testirano 17.000 ljudi na kolektivni imunitet. Darija Kisić Tepavčević navodi da je najbitnije je da je uzorak koji je odabran metodom slučajnog izbora što garantuje reprezentativnost. Sama veličina uzorka je rađena od strane stručnjaka i procenjeno je da minimalna veličina uzorka koji će da da validne rezultate.

Shvatili smo kako za kratko vreme može život da se promeni

- Prvo smo imali proglašenje epidemije od velikog javnog značaja. Kod nas su 1972. bile velike boginje, 2009. grip, pa 2013. male boginje. To je najviši zakonski okvir koji nam omogućava sprovođenje mera. Postoji i nešto ispod toga, a to je prijava epidemije. Epidemija se odjavljuje kada istekne dvostruki maksimalni inkubacioni period za neku bolest. To je 28 dana. Epidemija malih boginja nam je trajala 18 meseci, toliko je trebalo da dođe do isteka dvostrukog maksimalnog inkubacionog perioda. Održavaće se sporadično ova bolest, ali ne znam koliko dugo. Važno je da idemo ka silaznom toku epidemije. U narednom nekom periodu će se ći ka jednocifrenim brojevima, ali sporadično održavanje bolesti će da bude izvesno - rekla je Kisić Tepavčevićeva.

Poručuje da uživamo u ovom lepom vremenu, u životu.

- Shvatili smo kako za kratko vremenski period može da nam se promeni život. Virus je tu pojaviće se i novi. Mi smo ti koji možemo da im stanemo na put. Uz odgovorno ponašanje uspećemo da ga eliminišemo iz naše populacije. Nema mesta panici, mnogo toga smo uradili, samo da ne zaboravimo da je virus tu, među nama - zaključila je Kisić Tepavčevićeva.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)