RADIMO SVE DA POMOGNEMO NAŠIM GRAĐANIMA U AMERICI: Ambasador Srbije o velikoj borbi s KORONOM u SAD

Pandemija novog koronavirusa samo za nekoliko meseci je promenila svet na načine koje još ne razumemo u potpunosti, a svi se slažu da odnosi na međunarodnoj sceni više nikada neće biti isti.

Jedno od najvećih žarišta korone na planeti su Sjedinjene Američke Države, u kojima po poslednjim podacima ima oko 75.000 umrlih, a ne nazire se kraj epidemije.

O tome šta se tačno dešava u Americi, kakve su posledice na ekonomiju najjače sile na svetu, kao i o situaciji sa našim građanima i reakciji Srbije na probleme koje su imali, razgovarali smo sa Đerđom Matkovićem, ambasadorom Srbije u Vašingtonu.

Kakva je trenutno situacija u Americi? Očekuje se da će broj mrtvih porasti iznad 100.000, ali mnogi prognoziraju da je još veća opasnost ona koja preti od ekonomske krize koju je korona izazvala?

Situacija u SAD je veoma ozbiljna. Broj novo-zaraženih se na dnevnom nivou kreće između 15 i 25 hiljada, a broj preminulih je u isto vreme blizu 2 hiljade dnevno. Po najnovijim procenama broj preminulih od posledica korona virusa bi mogao da bude između 100 i čak 200 hiljada. Najpogođeniji su, do sada, bili veliki urbani centri, u kojima se epidemija proširila velikom brzinom. Pojedine američke savezne države pak beleže veoma blag porast broja zaraženih, zbog manje gustine naseljenosti. Upravo je iz ovog razloga reakcija svake od 50 država nejednaka - dok su u mnogima restriktivne mere u većem delu produžene, ili makar u tek najmanjoj meri ublažene, dotle po širokim prostranstvima Srednjeg Zapada ima onih, koji smatraju da se uvođenjem/produžavanjem rigoroznih mera, u većoj meri stvaraju dugotrajni negativni efekti na ekonomiju, a da se u manjem obimu štiti zdravlje stanovništva. Stav velikih preduzetnika se svodi na krilaticu, već često korišćenu na brojnim protestima, da je veći problem nahraniti milione ljudi koji gube poslove, nego lečiti hiljade koji će biti potencijalno zaraženi.

Procene posledica ogromne ekonomske krize koja očekuje SAD bi bile preuranjene, jer sve zavisi od ukidanja sadašnjih mera, kao i od razmera tzv. drugog talasa virusa. U svakom slučaju poražavajući je podatak da je u poslednjih 6 nedelja u SAD posao izgubilo preko 30 miliona ljudi i da je stopa nezaposlenosti, koja je pre izbijanja pandemije bila na rekordno niskom nivou od 3,5%, sada porasla na blizu 20%. Poređenja radi, za vreme velike recesije između 1929. i 1933. godine, najviša stopa nezaposlenosti je bila 25%.

U početku je na najvećem udaru korone bio Njujork, ali kako vreme odmiče bolest se širi i po manjim mestima. Kakva je sad situacija?

Njujork je u jednom trenutku, po broju novo-zaraženih i preminulih po danu nadmašivao svaku pojedinačnu državu na svetu, da bi se danas smatralo da je vrhunac krize prošao, te da postupno sledi relaksacija strogih mera. Druge gradske sredine, poput Čikaga, Portlanda ili recimo glavnog grada Vašingtona, sa dve naslonjene države, Virdžinijom i Merilendom, tek prolaze kroz vrh krive zaraženosti. Bela kuća je nagovestila da bi krizni štab za borbu protiv COVID 19 uskoro mogao da prestane sa radom, iako ima dosta glasova, na prvom mestu među epidemiolozima, koji smatraju da opasnost još uvek nije prošla, naročito među ugroženom populacijom.

U poslednju se, pored onih koji su prirodno rizični (zbog godina, prethodne istorije bolesti) ubrajaju i velike grupe stanovništva koje ili nemaju zdravstveno osiguranje, ili nemaju luksuz da ostanu kod kuće (uslužne delatnosti, privreda).

Od početka krize, koliko se Srba vratilo iz Amerike u Srbiju, a koliko ih je još tamo ostalo? Kakva je trenutno situacija?

Letom iz Vašingtona, kao i letovima preko EU, za sada se iz SAD u Srbiju vratilo blizu 450 ljudi. Međutim, naši državljani se i dalje javljaju ambasadi i generalnim konzulatima u Njujorku i Čikagu, tako da je trenutno prijavljeno preko 720 naših državljana zainteresovanih za povratak u zemlju. Naši državljani koji su se prijavili na spiskove se i dalje nadaju što bržem povratku u Srbiju, ali nakon najave da bi uskoro mogle da se ponovo uspostave komercijalni letovi, njihovo interesovanje je usmereno na ovaj način povratka.

Kakva je trenutno i u bližoj budućnosti situacija sa putovanjem Srba u Ameriku, vizama i boravkom tamo? Kakve mere je uvela SAD i kad se očekuje da će one biti relaksirane? Kakve su trenutno posledice po naše ljude koji se nalaze tamo ili planiraju da idu u SAD?

U vezi sa ulaskom stranih državljana koji nemaju dozvolu stalnog boravka u SAD restrikcije za sada postoje samo za građane koji su boravili u Narodnoj Republici Kini, sa izuzetkom Hong Konga i Makaoa, Islamskoj Republici Iran, Velikoj Britaniji, Republici Irskoj ili u nekoj od 26 zemalja koje čine Šengen zonu.

Navedene odluke stupile su na snagu Uredbom predsednika Trampa i to 02.02.2020. za putnike iz Kine bez Hong Konga i Makaoa, 04.03. za putnike iz Republike Iran. Uredbe za putnike iz Šengen zone 17.03. a za putnike iz Ujedinjenog Kraljevstva i Irske 19.03. o.g. Sve navedene uredbe su i dalje na snazi. Očekuje se postepena relaksacija ovih mera, kada se epidemiološka situacija u SAD poboljša. Moguće je ipak da, u budućnosti, bude primenjena restriktivnija vizna politika, ali za sada o tome nema konkretnih naznaka.

Građani Republike Srbije sa regulisanim boravkom u SAD strahuju od gubitka posla i nemogućnosti da izmire svoje mesečne obaveze i druge egzistencijalne potrebe. Isto je i sa dvojnim državljanima, naročito onima koji su nedavno postali državljani SAD. Nekima iz ovih kategorija lakše je da normalizaciju stanja u ekonomiji SAD sačekaju u Srbiji sa svojim porodicama. Oni koji imaju vize sa ograničenim trajanjem imaju mogućnost produženja viza zbog trenutne situacije sa korona virusom, ali je to prilično veliki trošak za mnoge od njih. Srpski građani sa sezonskim radnim dozvolama ne žele da ugroze svoj vizni status zbog mogućnosti sezonskih poslova u budućnosti. Ambasada je vodila računa o prioritetima i uložila je veliki napor da najugroženijim građanima omogući povratak u Srbiju.

Kakvo je raspoloženje među "običnim" Amerikancima?

Običan Amerikanac je zabrinut zbog mogućnosti gubitka posla, a oni koji su ga već izgubili, brinu o tome kako će da prežive. Većina se plaši zaraze, mada ima i onih koji ovu opasnost ne shvataju ozbiljno i ne pridržavaju se restriktivnih mera. SAD se nalazi u izbornoj godini, te u odnosu na to deo stanovništva smatra da je duže zadržavanje sadašnjih mera štetno za oporavak privrede, te da se moraju u najkraćem roku eliminisati kako bi se povratio pun proizvodni proces (ovo je često prisutno u taboru Republikanaca), dok sa druge strane političkog spektra, pristalice Demokrata misle da su nadležni predugo oklevali da preduzmu odlučne mere, te da je sada prerano da dođe do normalizacije, s obzirom da nema naznaka jenjavanja epidemije, niti nade za brzo pronalaženje vakcine, odnosno imunizacije većeg dela stanovništva.

Bonus video:

(I. Ć.)