HRVAT POBEDIO KORONAVIRUS POSLE 43 DANA: Nažalost, za njega tek sada počinje prava borba! Sačekale su ga loše vesti

Bivšem svetskom (2005.) i evropskom (2004.) bokserskom vicešampionu, Mariju Šivoliji (38) bila su potrebna 43 dana kako bi pobedio koronavirus. A zarazio se, kao još petorica članova bokserske reprezentacije, na olimpijskom kvalifikacionom turniru u Londonu na čije organizatore je i danas prilično ljut.

Taj turnir organizovali su Međunarodni olimpijski komitet i Engleski bokserski savez.

- S obzirom na to da se u tom trenutku epidemija po Evropi već bila prilično razmahala, organizatori ne samo da su fulali s održavanjem te priredbe nego tu ima i temelja za određene tužbe od svih onih koji su se tamo zarazili. Već tada je po svetu puno sportskih događaja bilo odgođeno, a oni su dozvolili da se održava takmičenje u jednom kontaktnom sportu pa su ga nakon četiri dana prekinuli. Oni kažu da će nastaviti gde se stalo, a pravedno bi bilo da se ponište svi rezultati tog nedovršenog turnira jer ko kaže da, recimo, naš Toni Filipi već u tom trenutku nije bio zaražen i da je COVID-19 uticao da on izgubi svoju borbu.

Nezadovoljan je Šivolija i zbog činjenice da se nije mogao lečiti kod kuće, posebno u razdoblju kada simptoma uopšte nije imao.

- Nakon što sam, po povratku iz Londona, odradio onih obaveznih 14 dana samoizolacije, samoinicijativno sam otišao da se testiram i nalaz mi je bio pozitivan. Premda sam u tom trenutku imao blage simptome, dva dana lagano povišene temperature i manji bol u leđima, dobio sam obaveštenje od saniteta da stižu po mene i to je bio šok. U tom trenutku samo je Civilni štab Primorsko-goranske županije imao odredbu da svi pozitivni moraju biti hospitalizovani. Nakon nedelju dana u riječkoj bolnici, sledećih sedam sam proveo u Talasoterapiji u Crikvenici, gde su uslovi bili bolji jer smo bili po dvojica u sobi. Nakon toga još sam dve nedelje proveo u izolaciji kod kuće, a odahnuo sam tek kada su mi dva "drive-in" testa bila negativna. Bilo mi je stalo da do njih dođem što pre, da izbegnem stigmatizaciju, a ona u ovim okolnostima postoji u našem društvu.

Tek tada je mogao da izljubi svoje cure, suprugu Tamaru i četvorogodišnju kćerkicu Cvitu.

- Jako sam ih se zaželeo pa sam sada s njima svaki dan, od nula do 24. Za boravka u bolnici i karantinu bilo je i nekih, srećom kraćih, kriznih trenutaka jer bi mi dolazile misli što ako sve ovo krene u lošem smeru, ako mi se stanje pogorša, no borac sam pa se nisam dao svladati tim mislima. Srećom, sve je završilo dobro verovatno zahvaljujući i tome što sam se jako dobro vitaminizovao. Uzimao sam vitamin C u izobilju, detoksikator i imunostimulans zeolit i antioksidans graviolu.

Čime je kratio vreme u karantinu?

- Odradio bih pokoji trening, pročitao pokoju knjigu, gledao sam televiziju, čitao portale. A baš za portale bih rekao da su možda i najviše krivi za strah koji se uvukao među ljude jer je oko ove pandemije bilo previše senzacionalističkih i bombastičnih sadržaja. Svestan da je portalima važan svaki klik, nastojao sam prosuđivati šta vredi pročitati, a šta ne, birao sam sadržaje jer u Hrvatskoj se, odjednom, pojavilo četiri miliona epidemiologa. Nisam ništa komentarisao, ali sam čitao samo ono što je mojoj logici bilo prihvatljivo.

Takmičarsku karijeru Marijo je završio u najboljim godinama, s 28. Zašto tako rano?

– S amaterskim boksom prestao sam se baviti jer sam odlučio posvetiti se obiteljskom biznisu i vođenju obiteljskog restorana "Kaštel" u Omišlju. Bilo je to nakon Olimpijskih igara u Pekingu iz kojeg sam došao prilično razočaran neosvajanjem medalje. Tada sam imao izbor, a da ga nisam imao, možda bih ostao i dalje u boksu. Gledano iz današnje perspektive, šteta je što se tada niko nije pojavio s nekom ozbiljnom pričom vezanom uz profesionalni boks kroz koji sam, možda, mogao da osiguram egzistenciju i naplatim dugogodišnji trud i sav znoj.

Za egzistenciju se sada bori u ugostiteljstvu i turizmu, a njemu i njegovim kolegama ovo zasigurno nije dobra godina.

- Za mene tek sada predstoji prava borba, kao i za sve u turizmu jer ovo s koronavirusom me i ekonomski uzdrmalo. Naš restoran je sezonski i da je sve normalno, mi bismo već sada bili otvoreni. Nažalost, moja je pretpostavka da će manje od 50 odsto ugostitelja otvoriti sada u startu jer im, pod ovim uslovima, to neće biti isplativo. Vi morate da investirate u pleksiglas, morate da smanjite broj stolova, a time i gostiju, a morate da imate isti broj radnika i to ne pije vodu. Neodrživo je i ovo da srednji i mali preduzetnici imaju tolika davanja, tome treba stati na kraj, a ova kriza s koronavirusom samo je ukazala na svu apsurdnost funkcionisanja našeg sistema. Bojim se da će oni koji imaju preduzetničkog duha morati da potraže novi smer.

Marijo ga je već pronašao:

- U Zadru imam prodavnicu finog nakita koja mi ovisi o Azijatima i Amerikancima, oni vole korale, a njih teško da će ovo leto biti. Isplativ, do neke manje mere, mogao bi biti jedino kafić u sklopu Lidla. Planirao sam da otvorim i dve suvenirnice, no s tim sam sada stao - žali se Marijo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)