doktori govorili pred nacijom
KON OTKRIO NAJRIZIČNIJE MESTO POSLE UKIDANJA VANREDNOG STANJA: Otkriveni su i novi detalji o virusu u Srbiji
U martu nam je postalo jasno da ćemo svi 2020. pamtiti kao godinu kada se sve u svetu promenilo.
Srbija je ukinula vanredno stanje uvedeno zbog epidemije koronavirusa, ali sada se svi pitamo kakvom se redovnom stanju vraćamo posle osam nedelja.
Vanredno stanje sačuvalo nam je živote, rekao je za RTS Predrag Kon.
Imali smo slučajeve mladih koji su loše završavali, nismo znali šta se dešava, oni uđu na nogama i za dva dana budu na respiratoru, ukazala je doktorka Violeta Mihajlović Vučinić.
U martu nam je postalo jasno da ćemo svi 2020. pamtiti kao godinu kada se sve u svetu promenilo. Epidemija koronavirusa u Srbiji jenjava, a ukupan broj preminulih je 203.
Kon je rekao se čim ispod jedan odsto padne procenat zaraženih, rizik od zaražavanja drastično smanjuje. U jednom danu smo, podseća, imali čak 40 odsto pozitivnih.
Kaže da se tek krajem maja može očekivati da više dana zaredom imamo "nula" zaraženih.
- Mi ćemo imati završetak epidemijskog talasa i to ćemo saopštiti. U formalnom smislu, mi imamo proglašenje epidemije, što je viši nivo od prijave, a da li će biti odjave epidemije je arbitrarna stvar. Kada nema virusa u cirkulaciji, mi nemamo epidemiju - rekao je Kon.
Kaže da je moguće da će tokom leta biti suspendovane neke vanredne mere, ali da se, dok god ima virusa, one ne mogu u potpunosti ukinuti.
Epidemiolog Predrag Kon rekao je u specijalnoj emisiji "Oko" da nakon ukidanja vanrednog stanja, ostaju na snazi vanredne mere, jer epidemija nije prošla.
Praveći paralelu između koronavirsa i tuberkuloze, Kon kaže da ovaj virus ne može da opstane toliko u spoljnoj sredini i da neće izazvati iste posledice kao tuberkoloza, što ne znači da nije velika opasnost.
- Relativno brzo smo shvatili da se radi o agensu koji je smrtonosan, tako da smo reagovali onako kako je moralo - kaže Kon.
Doktor Kon podvlači da će se o tome pričati decenijama. Ističe i da je vanredno stanje uvelo efikasnost.
U situaciji kada nemate lek i vakcinu, onda preduzimate ono što je moguće kroz propise i mogućnosti, ukazuje Kon.
Ipak su na vreme preduzete rigorozne mere, čoveka bi trebalo izvući iz čaure, epidemija ostaje, kaže Kon.
Ističe da manje ima zaražavanja, što je posledica manjih kontakata. Kada nema kontakata virus nema gde da ide i počinje da odumire.
Prema njegovim rečima, postoje indicije da je oslabio zbog mutacije, ali to je nagađanje.
Brojke pokazuju da je 1,8 odsto pozitivno, ukazao je Kon.
- Virus je i dalje tu, moramo da pratimo rezultate testiranja, kada je masovno bio prisutan mere su bile restriktivne - ukazao je Kon.
Govoreći o gradskom saobraćaju, Kon kaže da uvek doživljava gradski saobraćaj kao najrizičnije mesto.
- U prvoj nedelji namenjen je samo za zaposlene. Uspostavlja se da ljudi dolaze na posao. Čovek sam bira gde će ići. Bitno je shvatiti da se ne stavraju gužve, razređena su sedišta, obeležena su mesta gde se stoji - ponovio je Kon.
Vanredno stanje sačuvalo nam je živote, rekao je Kon.
Direktorka Infektivne klinike Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov kaže da su 32 pacijenta na bolničkom lečenju, 208 je otpušteno, a 21 pacijent je preminuo.
- Danas je bio pacijent na kontroli, koji je bio prvi zaraženi ali plućna rehabilitacija traje, dvoje su upućena na sekundarne ustanove - kaže Turkulov.
Prema njenim rečima, ovaj virus je drugačiji.
- Imali smo i epidemiju gripa i morbila. Pričalo se da ovaj virus nije toliko kontegiozan. U KCV smo imali mali broj obolelih. U poslednje vreme nismo imali mnogo intubiranih - rekla je Turkulov.
Govoreći o tome da li je bilo straha, kaže da je populacija bila uplašena, ali da su ih bodrili - držite se, bodrili su nas.
- Prilično je bilo straha -kaže Turkulov.
Direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije Violeta Mihajlović Vučinić kaže da je kovid 19 jedno sistemsko obolenje - ono napada sve organe i to je infektivno po svojoj prirodi.
- Veoma je agresivan, imali smo slučajeve mladih koji su loše zvršavali, nismo znali šta se dešava, oni uđu na nogama i za dva dana budu na respiratoru- ukazala je doktorka Vučinić.
Kon navodi da kolektivni imunitet dovodi do regulacije same epidemije i gašenja.
U slučaju koronavirusa, procenjuje se da je za to potrebno preko 50 odsto populacije bude imuno da ne bi bilo epidemije, već samo pojedinačnih slučajeva.
Čini se da je to jako daleko, rekao je Kon, koji smatra da će najniži broj imunih biti u Vojvodini, a najveći u Pomoravlju, dok će Beograd biti negde između.
Ipak, da bismo znali koliko smo postali imuni, potrebno je sačekati rezultate.
Kaže da je ovo novo iskustvo i svi pokušavaju da pročitaju literaturu. "To je bolest koja je nepoznata jer kada dođe do tehaničke ventilacije drugačije se ponašaju pacijenti. Nekima dobro respirator napravi potporu, neki imaju rigidna pluća", ukazala je ona.
- Druga grupa neće da istoleriše respirator - postoji teorija o supklasama virusa, buduća istraživanja genotipska unutar bolesnika nešto će da kažu, za to je potrebno vreme -ukazuje Vučinić.
- Bavim se plućima duže od tri decenije, ovakve promene nisam videla, pacijenti postanu negativni, spremni su za otpust. To je otvoreno pitanje, moramo kontrolistai ljude koji su negativni a imaju perzistente promene- rekla je Vučinićeva.
U Klinici za plućne bolesti ima 7 ljudi na respiratorima i 48 pozitivnih pacijenata, ukazala je ona.
Govoreći o tuberkulozi, kaže da je 1921. data prva vakcina i od tada imamo drugačiju predstavu o tuberkulozi. "Može se reći da je tuberkoloza 21. veka", zaključila je Vučinić.
Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu Jelena Begović kaže da je najveći broj studija bilo decidirano da je ovo prirodno nastao virus. Šest puta je prodirao u ljudsku populaciju.
- Nije ovo bilo takvo iznenađenje, nismo globalno bili pripremljeni - rekla je dr Begović.
Prema njenim rečima, za sada istraživanja ukazuju da se ne radi o veštački kreiranom virusu.
- Postoje tri tipa virusa A, B i C, dosta će se saznati, bitno je raditi na utvrđivanju genetike samih pacijenata i samog virusa - ukazuje ona.
Ističe da će početi projekat biobanke, ima puno materijala za nauku, ključan je momenat da nauka da sve od sebe.
- Kada imate jednu formu nečega kad pravite vakcinu je lakše, pitanje je da li će biti delotvorna za sve forme - rekla je Begović.
Doktorka Begović kaže da nije bilo straha, jer je prevagnula želja da se obezbedi što veći broj testova - nije bilo mesta za strah, već za izazov.
Prof. dr Turkulov je rekla da se kreće sa operativnim programima u KCV, i da je potreban naročiti oprez sa onim pacijentima koji su bili zaraženi. Pre ulaska, i bilo kakvog terapijskog protokola, mora se imati negativan tekst na kovid 19.
Ista mera je na snazi i u KCS, kaže prof. dr Mihajlović Vučinić. Navodi da se klinike Kliničkog centra Srbije postepeno vraćaju u normalu.
Sagovornici emisije Oko rekli su da je pandemija pokazala i nešto dobro - koliko je zdravstveni sistem elastičan i da u kratkom vremenu može da se organizuje, a bolnice pregrupišu.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/RTS)