Tramp odustaje od Kosova?

Protiv razmene teritorija

Izvestilac Evropskog parlamenta za tzv. Kosovo Viola Fon Kramon izjavila je da se protivi ideji o razmeni teritorija između tzv. Kosova i Srbije i poručila da je ideja o davanju više nadležnosti opština sa srpskom većinom na KiM opcija za razmatranje.

Kramon je izrazila skepticizam da se sa trenutnom američkom administracijom predsednika Donalda Trampa može postići dugoročni sporazum o stabilnosti.

U tom kontekstu, istakla je, da je ideja o razmeni teritorija o kojoj se govorilo „veoma loša ideja i da se to nikada ne bi smelo dogoditi u bilo kom obliku.“

„Čuli smo alarmantne glasine da je ideja o razmeni teritorija na stolu, ali, nadam se da se ona nikada neće pojaviti. Razmena teritorija nije rešenje o kome treba razgovarati. Moram da budem jasna, razmena teritorija je veoma loša ideja, nikada se ne sme dogoditi u bilo kom obliku“, ocenila je Kramon.

Prema njenim rečima, to ne bi rešilo nijedan problem i bio bi to zaista loš primer.

„Nije tačno da važe samo takozvana objedinjena stanja. To nas ne uči istorija. Da se i ne spominje da Srbi na Kosovu ne žive samo u severnim opštinama, tako da cilj za koji kažu da pokušavaju da postignu razmenu zemlje nije izvodljiv“, rekla je Kramon odgovarajući na pitanje da li je razmena teritorija još uvek moguća opcija u vreme Trampovog rukovodstva.

Nemačka, ali i veliki broj država članica EU i Velika Britanija, izjasnili su se protiv ideje razmene teritorija, strahujući da će to destabilizovati čitav region Zapadnog Balkana i prouzrokovati nove sukobe.

Kramon je navela je i da je ideja o više nadležnosti opština sa srpskom vecinom na Kosovu opcija za razmatranje.

Ta opcija, povezana je sa sporazumom koji su Vlada Kosova i Vlada Srbije potpisale 2013. godine, a potom ažurirale 2015. godine za Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Kramon je istakla da više vlasti ili nadležnosti za srpske opštine „neće morati da budu iste kao srpski entitet u Bosni“.

„Imalo bi smisla dati više vlasti srpskim opštinama, ali to bi definitivno trebalo da bude deo tzv. Kosova kao države. Ne bih je uporedila sa Bosnom, jer tamo je situacija potpuno drugačija i taj sistem je stvoren odmah nakon rata i prilično je diskutabilno koliko dobro sada funkcioniše. Ali, trajno rešenje će se naći prema nacrtu Ahtisarijevog plana“, naglasila je Kramon.

„Sporazum koji služi dugoročnoj stabilnosti može se postići s nekim ko prepozna važnost multilateralizma. Nacionalistički ili izolacionistički pristupi nikada nisu doneli stabilnost“, istakla je Kramon odgovarajući na pitanje da li će eventualne promene u rukovodstvu u Beloj kući ili dolazak demokratskog kandidata Džoa Bajdena obnoviti saradnju između EU i SAD, piše Kosovo onlajn.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Kosovo onlajn/ Alo)