ALBANCI PRETILI ĐOKOVIĆU, REAGOVAO SKOTLAND JARD: Emotivna Dijana otkrila sve i o zelenašima! Nismo imali za hleb!

U prvoj, premijernoj epizodi serijala “Majke šampioni” na televiziji Arena Sport govorila je Dijana Đoković, majka najboljeg tenisera sveta.

Rodila je Novaka Dijana, podigla ga i gledala kako postaje najbolji na planeti - a danas joj nedostaje.

Kako kaže gospođa Đoković, samo želi da bude sa njim, nasamo. Nedostaje joj to vreme koje je nekada imala sa svojim sinom, a danas je taj luksuz pored svih obaveza i ljudi oko sebe gotovo nemoguć.

- Novak od malena nije bio kao sva druga deca. Ne pričam o tenisu, već o njemu kao malom detetu. Uvek se razlikovao od ostale dece jer je bio mnogo zreliji. Voleo je da se igra, ali mu je pažnja bila drugačije usmerena. Nije imao blentav pogled, već čist, od kad se rodio. Od kada se rodio, bio je drugačiji u startu, jedini nije imao povez oko glave posle porđaja, nego je imao crnu kosu i drao se kao magare, znala sam da je moj, počela je priču Dijana u prvoj epizodi serijala “Majke šampioni”, a priredio je "Blic".

Dijana nije bila onaj klasično ambiciozni roditelj, te nije ni sanjala da će njen sin biti najbolji na svetu.

- Nisam mogla da pojmim da će da bude svetski šampion, ni u najluđim snovima. Kada je počeo da igra tenis na umu na je bilo samo da se bavi sportom. Niko od nas nije igrao tenis. Kasnije, sa šest-sedam godina, pred polazak u školu ubacili smo ga u kamp na Kopaoniku gde je bila Jelena Genčić i Teniski klub Partizan. Tada ga je ona preuzela i rekla “da nije videla talentovanije dete na ovim prostorima, posle Monike Seleš.

Novak je bio talentovan, ali tenis je skup sport...

- Moj muž je mnogo puta već pričao o zelenašima i sve što je rekao je istina. Bila sam uključena u sve to. Ujutru kada se probudiš i nemaš čime da deci kupiš hleb i najosnovnije stvari, to boli. Prosto si očajan jer ne znaš kako da rešiš neke stvari. On (Srđan Đoković prim. aut) je puno puta presipao iz šupljeg u prazno. Pozajmljivao je od jednih, pa da bi njima vratio, uzimao je novac od drugih i tako redom. Bilo je puno neprospavanih noći. Moj muž nikome nije dozvoljavao da kaže jednu reč protiv Novaka, da mu se bilo suprotstavi. Kucao je na hiljade vrata ne bl li našao sponzora koji bi pomogao da Novak ode u Australiju, Pariz, jer su to velike svote novca. Na kraju, pošto nismo imali mogućnosti, morali smo po svaku cenu da uzmemo menadžere iz Izraela. I to je mnogo skupa igranka. Nije lako. Mislim da smo na tom putu izgubili dosta živaca i nerava, ali to je život. Mnogo puta je razgovarao s nekim našim biznismenima i ljudima koje je poznavao da ulože u Novaka, ne da daju novac, već da se napravi ugovor. Međutim, nisu naši to hteli i nisu imali sluha. Nažalost, ali je tako, verovatno bi danas stekli milione preko njega, to je činjenica.

I bez takve vrste pomoći o kojoj je govorila Novakova majka, on je uspeo da u karijeri samo od tenisa zasad zaradi više od 139 miliona dolara

- Veoma je bilo teško. Kada znaju da ti je hitno, kamatu namerno uvećavaju. Kamate koje smo plaćali na mesečnom nivou, u inostranstvu se ne plaća na godišnjem nivou. To su bile abnormalne stvari, ali nekako smo se dovijali. Imali smo posao na Kopaoniku, koji sam morala da radim, po nekoliko meseci godišnje, kako bi decu ishranila i kako bismo vratili dugove. Veći deo sezone sam radila za dugove i debeli zakup na Kopaoniku. To je tako moralo. Kada znaš da nešto mora, imaš cilj i ideš ka njemu. Sećam se kada je Novak išao na juniorski Rolan Garos, neki ljudi su u poslednjem trenutku odustali od sponzorstva, Srđan je morao da uzme na kamatu. Čovek kada je video da mu je frka rekao je: “Znaš kako, inače je deset posto, ali za tebe je 15, jer vidim da ti se žuri”. I šta ćeš, moraš da uzmeš, jer nemaš vremena za drugu opciju, jer on sutra putuje. U tim trenicima u kući naravno nemoamo dinara, Srđan odlazi s Novakom na turnir, a ja bez para za hleb ostajem kod kuće s dvoje male dece. Mislim da smo bili veoma hrabri. Da se rodio u nekoj drugoj državi sve bi bilo drugačije. Ovde nismo imali ničiju podršku, niti pomoć. Ta briga me je kansije koštala zdravlja.

- Imao je on nekih zdarvstvenih problema zbog toga je morao da pred nekoliko mečeva. Imao je devijaciju nosa teško je disao, onda je otišao na operaciju i bilo mu je bolje. Kasnije se saznalo, 2010. godine da je intolerantan na gluten. To mu je zadavalo dosta poteškoća. Nije mogao da se nosi sa vrućinama, na primer u Australiji. Naravno da nije namerno predavao mečve, ali je zdravlje na prvom mestu. Mnogo puta je bilo: “Nole, predaj”, gde on kaže: “Neka, probaću”. Pa ono krvarenje stopala 2007. godine, kada je igrao pet dana zaredom. Predao je potom polufinale Nadalu i tada su ga svi optužili i Džon Mekenro, koji su govorilo, kako je mogao da preda jer je to polufinale. Sećam se da smo mu noć pre duela stavljali obloge, ujutr ga vidim kako jedva hoda u papučama. Savetovala sam ga da ne izlazi na teren, ali je on želeo da igra, primio je injekciju protiv bolova. Izlomio je u prvom setu Nadala s 6:2, da ovaj nije znao “gde mu je dupe, a gde glava”, da bi u pauzi između setova tražio lekarsku pomoć, da bi mu previli rane. Kada je Nadal video krva shvatio je koliko je sati i onda ga je mnogo više šetao i Novak je posle tog seta morao da preda meč.

Novak je nizao uspehe, ali s popularnošću su došle neočekivane muke. Neke slatke, neke jezive:

- Sećam se njegovog prvog finala, 2005. godine u Londonu i para koje smo uzeli. To je za nas bilo kao da smo dobili milione, ali to je jedna sigurnost koju imaš. Imala sam malo više novca nego što sam smela i zamalo na aerodromu da me pretresaju. Sav novac od turnira je bio kod mene, kada su me pitali koliko novca je bilo u torbi, počela sam da zamuckujem, jer zaista nisam znala. Rekla sa da je to novac od turnira i srećom se pojavila neka žena koja je rekla da me puste.

Kroz suze je Dijana Đoković kazala da je ostala željna sina kog ima ceo svet, ali najmanje njegova porodica:

- Jako sam ga željna, to je nešto što je ostalo u meni duboko - rekla je u suzama Dijana. Volela bih da sednem, da popričam s njim, da pričamo, da se smejemo, plačemo... Ali nas dvoje. Željna sam da budem s njim, da pričamo, to je pola sata. Obično je mnogo ljudi uvek oko njega. Želela bih nekada da ga uhvatim za ruku i da negde odemo samo nas dvoje. Moraću to da uradim jednog dana.

Jedna od onih jezivih stvari jesu napadi Albanaca na srpskog asa.

- Bilo me je strah 2009. godine Londonu, kada je sve nas u kući čuvao Skotland Jard, zato što su albanske grupe pretile Novaku, jer je dao podršku u akciji “Kosovo je Srbija”. Tada sam se plašila, jer ti si u kući, a oko tebe Skotland Jard i onda su se pitali zašto je izgubio od Marata Safina. Izgubio je jer je dečko pod pritiskom, ali to se nije pričalo. Mnogo stvari nije ispričano.

- Sve je bilo samo za njega. Marko i Đorđe su tu bili na neki način uskraćeni, jer smo mnogo puta naše planove okretali, kada shvatimo da smo mu potrebni. Ranom zorom krećemo za Majami, Marko i Đole su tada trebali da idu u kamp u Barselonu, otkazujemo taj kamp i cela porodica ide u Ameriku da bude s njim, jer smo mu potrebni, da se oseća da smo mu iza leđa. Tada je došao do finala i to su bile ključne stvari. Davali smo sve za njega i to je činjenica. Žao mi je jer su i njih dvojica bili talentovani, ali što kaže moj muž: “Ponestalo mi je goriva”. Žao mi je jer nismo mogli da ih ispratimo, jer je došao period teškog zamora. Nismo mogli da idemo s njima, kao s Novakom.

Novak je na vrhu, ali neki porazi i dalje kidaju srce. Suze, smene, osmehe. Bes. Psovke.

- Suze u Riju su za mene najveće koje sam doživela. Ta želja da osvoji zlato, imao je sve uslove, ali nešto mu nije dalo. imao je taj problem s laktom i nije uspeo da izdrži pritisak. Veoma sam emotivno podnela to. On je srećno dete i kod njega suze nisu teške. Pogodilo ga je što je razočarao narod i što se nije dobro pokazao. To kasnije dođe na naplatu. Umem da opsujem kod kuće, čak i na terenu. Sećam se u Australiji, gde su kamere pored boksova, kada je Novak izgubio poen ja, jer sam bila svesna kamera, sagnem se da uzmem vodu i opsuje.

- Mnogo mečeva sam odlgedala, ali mi je Vimbldon ove godine bio najteži. U grotlu gde svi navijaju za Federera, šačica nas je navijala za Novaka. Nije zgodno da kažem da li me nervira Federer ili neko drugi, ali me nervira zbog toga što je pomalo arogantan. U momentu kada je Federer imao dve meč lopte, uhvatila sam se za moj krst sa reke Don, što je moja amajlija koju stalno nosim i koja me spašava u teškim trenucima. Tada sam rekla sebi Nole možešt ti to, dva puta si to uradio, možeš i treći i uradio je. Spasio ga je sam Bog. Nosim krst uvek i vernik sam. Novak je veliki vernik, veruje u Boga i mislim da je odabran. Nosi krst sa Hilandara i mislim da mu to donosi mir u sebi i sreću. Ne mora da ide u crkvu da bi se molio, ima svoje molitve koje izgovara ujutru, uveče, kada god oseti potrebu. Jednom je bio s ocem i braćom tri dana na Hilandaru. To mu je veoma pomoglo i od tada je krenuo na gore.

Uspeh i porodica. Novak ima i jedno i drugo... Ali neke čežnje i želje ostaju...

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)