ZAŠTO JE NIŠ PROŠAO NAJGORE U CELOJ SRBIJI Ovaj lekar je dao detaljno objašnjenje i znate šta? Prognoze nisu sjajne

Poslednji podaci Instituta za javno zdravlje pokazuju da je na jugu Srbije najviše zaraženih u Nišu - gotovo 1200. Koliko se virus raširio po Nišu, govori podatak da je na drugom mestu zaraženosti, odmah iza Beograda, koji je milionski grad, ali i činjenica da grad sa sličnim brojem stanovnika Novi Sad ima skoro 10 puta manje nego Niš.

Dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju KC Niš, dao je svoje viđenje problema:

Sada je već očito da je u ovoj pandemiji Covid-19 naš grad Niš prošao najlošije u čitavoj Srbiji kako po broju obolelih tako i po broju umrlih. Plašim se da će, kada se završe sve analize u narednim mesecima, činjenice biti još lošije po naš grad.

Niš je po svim parametrima najbolje uporediv sa Novim Sadom pre svega po broju stanovnika, ali i po drugim kriterijumima. On nije saglasan sam mišljenjima da je stanje u Nišu lošije nego u Vojvodini zbog mirnijeg „temperamenta“ Vojvođana, dolaska većeg broja naših sugrađana iz inostranstva u Niš gde su privremeno boravili i radili ili zbog ulaska virusa u staračke domove:

On smatra da je suština problema u nečemu drugom:

1) Na samom početku pandemije nedopustivo dugo na niški aerodrom su sletali avioni koji su imali direktan let iz Bergama (koji je centar pandemije u Italiji) što je bio način na koji su importovani slučajevi infekcije u Niš od kojih su neki registrovani ali mnogi svakako da nisu.

2) Organizacija zdravstvenog sistema u Novom Sadu (i Beogradu) je mnogo sofisticiranija i usko specijalizovana da omogući daleko organizovaniju i sveobuhvatniju uslugu za pacijente koji se tamo leče. U Nišu praktično postoje institucije primarnog (Dom zdravlja) i tercijarnog zdravstva (KC), bez postojanja sekundarnog nivoa (bolnica opšteg tipa). Beograd i Novi Sad imaju i brojne Institute i KBC koji omogućavaju najsavremeniji vid zdravstvene zaštite pacijentima i koji su geografski razmešteni u različite delove grada. Niš ima samo jednu ustanovu (KC) koja hospitalizuje sve bolesnike i kardiovaskularne, i onkološke, i nefrološke, i ginekološke, i opšte hirurške, i urološke, ortopedske... Samim tim, svi pacijenti (bez obzira na dijagnozu) su prinuđeni na to da uslugu traže na jednom mestu te je i rizik od inficiranja i širenja infekcije nesumnjivo veći.

Upravo ova situacija sa pandemijom je pokazala koliko sve ove institucije nedostaju Nišu:

1) Odluka o prelasku Klinike za plućne bolesti iz Knez Sela u KC Niš se pokazala kao pogrešna. Nema nikakvog opravdanja da se najteži plućni bolesnici prebace iz prirodnog okruženja borove šume u Knez Selu u centar grada Niša, u zgradu koja se nalazi pored jednog od najprometnijih gradskih bulevara, gde je i kvalitet vazduha zbog velikog saobraćaja lošiji. Nažalost, Niš je jedan od gradova sa najvećim problemom zagađenosti vazduha u Srbiji što je naročito karakteristično za zimske mesece. Knez Selo se nalazi na 10 km od Niša i može se lako videti koju bi komparativnu prednost Niš imao u odnosu i na Novi Sad i Beograd u uslovima pandemije. Pacijenti sa Covid-19 lečili bi se u specijalizovanoj ustanovi u uslovima izolacije, čime bi se prenošenje infekcije dramatično smanjilo ako ne i potpuno sprečilo. Formiranje Instituta za plućne bolesti u Knez Selu (u Novom Sadu takav Institut već postoji), gde bi pored Klinike za plućne bolesti bila i Klinika za grudnu hirurgiju, omogućila bi najbolji i sveobuhvatni način lečenja plućnih bolesnika.

2) Kardiovaskularna oboljenja jesu i biće i dalje glavni uzrok umiranja stanovnika Srbije. Formiranje Instituta za kardiovaskularne bolesti i transplantaciju omogućio bi da na jednom mestu budu grupisane 3 klinike: Klinika za kardiovaskularne bolesti (kardiologija), Klinika za kardiohirurgiju i Klinika za vaskularnu hirurgiju koje su danas razasute po Kliničkom Centru. Formiranjem Instituta i grupisanjem ambulanti ovih klinika na jednom mestu, pacijenti bi dobili vrhunsku uslugu u najkraćem vremenskom roku čime bi se dramatično olakšala i ubrzala dijagnostika i lečenje kardiovaskularnih bolesnika. Umesto što idu u više različitih klinika na preglede, što često traje i danima, pacijenti bi dobili uslugu na jednom mestu u jednom danu. Ovaj vid organizacije postoji na IKVB Dedinje i IKVB Sremska Kamenica. Sigurno da i pacijenti grada Niša i Juga Srbije zaslužuju ovakav vid zdravstvene usluge. Spajanjem zgrada niške kardiohirurgije i zgrade bivših internističkih klinika dobio bi se savršen i idealan prostor za ovaj Institut.

3) Neophodno je i formiranje Instituta za onkologiju koji bi na jednom mestu pružio kompletnu uslugu onkološkim bolesnicima koji spadaju u red najosetljivije populacije kojima treba omogućiti sve vidove zdravstvene zaštite na jednom mestu. Instituti za onkologiju postoje i u Novom Sadu i u Beogradu i predstavljaju apsolutno najbolji vid organizacije zdravstvene usluge za ove bolesnike. Sadašnja zgrada stare hirurgije u KC Niš bila bi idealna za ovu namenu jer ima veliki kapacitet (4 sprata) i veliki broj hirurških sala i naleže na zgradu radiologije koja je neophoda za dijagnostiku onkoloških pacijenata.

4) Formiranje Instituta za majku i dete pokazalo bi brigu za naše najmlađe. Ovakvi Instituti već postoje u Novom Sadu i Beogradu i osnov su za najmodernije vidove lečenje mladih. Klinike za dečije bolesti i dečiju hirurgiju ostale bi u sadašnjem prostoru samo bi imali samostalan vid organizacije.

5) Preko je neophodno da se Vojna bolnica u Nišu uključi u zdravstveni sistem grada Niša kao opšta bolnica koja je preko neophodna Nišu. Prevodjenje Vojne bolnice u Gradsku bolnicu došlo bi do značajnog rasterećenja Kliničkog Centra koji sada radi i pruža zdravstvenim osiguranicima i usluge sekundarnog tipa koje bi bez ikakvog problema mogle i trebale da se pružaju u opštoj bolnici.

Jedno je sigurno, iz ove situacije moramo izvući ozbiljne pouke kako nas neki budući neželjeni događaji ne bi zatekli nespremne.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)