IMAMO LI IMUNITET NA VIRUS?
SVI SE PITAJU DA LI SRBIJA IMA ŠTIT ZA DRUGI TALAS KORONE: Danas počinje testiranje 17.000 ljudi
Kolektivni imunitet stiče se kada je većina ljudi u populaciji ili preležala zaraznu bolest ili je vakcinisana
Koliki je imunitet na virus korona u Srbiji počinje da se ispituje u ponedeljak, ali pre nego što na terenu počne testiranje treba precizirati detalje metodologije u vezi sa pozivanjem učesnika, pribavljanjem njihove saglasnosti, uključivanjem ustanova koje će raditi testiranje...
Od ove velike studije, planirane tako da obuhvati 7.000 porodica, sa ukupno 17.000 članova, računajući i decu, očekuje se važan odgovor - sa kakvim zaštitnim potencijalom ćemo dočekati jesen, kada bi mogao da usledi novi nalet virusa. Od toga najviše zavisi dalje planiranje borbe protiv kovida 19, na dva glavna koloseka: epidemioloških zaštitnih mera i zbrinjavanja eventualno većeg talasa obolelih. Jer, na klinički proverenu, efikasnu i bezbednu vakcinu teško da se može računati pre 2021. godine.
Metodologiju za studiju pravi Medicinski fakultet u Beogradu. Biće testirane porodice izvučene slučajnim uzorkovanjem, u kojima će svi članovi prihvatiti da budu testirani. Ideja je da se studijom geografski "pokriju" svi delovi Srbije, pa i ona mesta gde dosad nije bilo značajnijeg broja obolelih.
Za razliku od testova za utvrđivanje prisustva virusa korona, koji se rade iz brisa grla i nosa, čime se zapravo potvrđuje ili isključuje infekcija, ispitivanje takozvane prokuženosti stanovništva podrazumeva analizu krvi u kojoj se traže antitela.
Četvrta faza borbe protiv ovog virusa, u kojoj je sada Srbija, obuhvata, kako je objasnila premijerka Ana Brnabić, i epidemiološku studiju, a to je upravo ovo testiranje na antitela, koje će pokazati koliko smo imuni na virus korona.
- Ono što je u ovoj fazi potrebno, i već smo doneli odluku, jeste izrada epidemiološke studije, da vidimo u kakvom stanju se sada nalazi naše društvo, koliko je ljudi preležalo kovid 19, koliko stanovništva ima antitela - rekla je premijerka.
Zasad se barata samo procenama da je novim virusom inficirano pet do 10 puta više od zvaničnog broja obolelih. Iako je to minimum oko 47.000 inficiranih, još smo daleko od kolektivnog imuniteta.
- Dok ne završimo testiranje nećemo znati ništa o kolektivnom imunitetu, a sve što kažemo je na osnovu pretpostavki i proračuna - kaže epidemiolog dr Branislav Tiodorović. - To je veliki posao. Ako sve bude išlo po planu, mogli bismo pre jeseni da imamo jasnu sliku da li smo stekli kolektivni imunitet od 60, ali dobro bi bilo da bude 70 odsto.
Globalno gledano, još nema jedinstvenog stručnog stava koliki je imunitet posle preležanog kovida 19 i koliko on traje. U svetu je bilo slučajeva ponovnog obolevanja već izlečenih od nove zarazne bolesti, ali su to stručnjaci objasnili kao novu infekciju, izazvanu drugim sojem virusa. Samo u Kini je dosad potvrđeno oko 30 sojeva novog SARS-KoV2 virusa, ali stručnjaci na osnovu onoga što se dosad zna o njemu, a još je prilična enigma, tvrde da on sporije mutira nego, recimo, virusi gripa.
- Testiranje na uzorku populacije otkriće nam koliko je osoba razvilo antitela na virus i kako bi se došlo do odgovora da li smo stekli kolektivni imunitet - rekao je imunolog dr Srđa Janković, iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. - Tako možemo da vidimo koji je odnos otkrivenih slučajeva infekcije prema ukupnom broju slučajeva koji se dogodio u populaciji. Od ovog odnosa zavisi i stepen kolektivnog imuniteta.
Kolektivni imunitet stiče se kada je većina ljudi u populaciji ili preležala zaraznu bolest ili je vakcinisana.
Svnjski grip
Doktor Predrag Kon podseća da je, recimo, testiranje posle epidemije svinjskog gripa 2009/2010. godine, tokom koje je preminulo 137 ljudi, pokazalo da je virusom bilo prokuženo 24 odsto populacije. Znači, bio je zaražen svaki četvrti stanovnik.
Dovoljno nasumično
Imunolog Srđa Janković upozorava da je važno da uzorak za studiju bude sistematičan i dovoljno nasumičan, kako određena grupa ne bi bila previše zastupljena u uzorku.
- Ako je jedna grupa više zastupljena u uzorku rezultat se teško može preračunavati na celu populaciju. Ovo se, inače, zove reprezentativni uzorak, i on se bira po metodologiji koja je odavno priznata za takve situacije - kaže dr Janković.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Novosti)