ISPOVEST JELENE TRIVAN KOJA JE PRELEŽALA KORONU: Otkrila sve o hrani i posteljini na Infektivnoj o kojima se priča

Direktorka "Službenog glasnika” Jelena Trivan jedna je od obolelih koji su pobedili virus korona. Sve ono kroz šta je prolazila sada je ispričala. Njenu ispovest prenosimo u celosti:

"Kada se pojavila korona, bila sam prestrašena, ne zato što sam kukavica nego zato što je "Službeni glasnik" radio sve vreme i imala sam stalnu strepnju i odgovornost da se nekome od tih ljudi nešto ne desi. Tako sam prve simptome koje sam dobila pripisala paranoji - kašljala sam i bile su mi jako otečene žlezde na vratu.

Ne bih se ni pojavila na testiranju da mi lekar koji me leči od sistemske bolesti, a sa kojim sam bila u kontaktu, nije javio da je pozitivan. Otišla sam na pregled i ispostavilo se da imam obostranu upalu pluća i smeštena sam na Infektivnu kliniku. Dok sam tamo ležala, testirana je moja ćerka. I ona je, ispostavilo se, takođe bila pozitivna i tada sam prebačena u bolnicu "Dragiša Mišović" zato što ova bolnica ima dečje odeljenje. Srećom, ona nije imala ni jedan jedini simptom, tako da je u ovoj bolesti dobro prošla. Sve vreme imala sam samo jedan strah - šta će biti sa njom i svaki minut mi je prošao u iščekivanju da li će se njoj pojaviti temperatura i kašalj. Kada sam čula svoje rezultate, pomislila sam: "Gospode, ovo je neka šala". Jer nije ni godinu dana prošlo kako sam jedva izvukla živu glavu od prethodne operacije. A kada sam saznala za ćerku, sva osećanja su se svela na strah za nju. Jednostavno zaboraviš i da si bolestan i kako se osećaš i gde se nalaziš, samo misliš na dete. Nikada nisam osetila takav strah i nemoć. Zato i kažem da su lekari meni više bili psihijatri nego infektolozi jer nisam mogla da se izborim s tim očajem. I hvala im na tome.

Za one koji pričaju o hrani ili posteljini na Infektivnoj klinici, mogu da poručim da bolestan čovek iz nje ponese sećanje na toplinu tih ljudi i urednost bolnice.

Zbog drugih zdravstvenih problema dosta sam teško izdržala terapiju hlorokinom, koju prate mučnine. Ali sve to prođe i zaboravi se. Ostane sećanje na strah i neizvesnost na jednoj strani, ali i ljubaznost i razumevanje ljudi koji u bolnici rade, kao i solidarnost nas obolelih koji smo jedni druge hrabrili i bodrili. Ljudi se zbliže u takvim mukama i pomažu na sve načine. Jedna profesorka iz Prokuplja je na svaku moju suzu stalno ponavljala: "Mi smo žene, mi smo majke, mi sve možemo da izdržimo" .

Virus me je naučio da zaista cenim jednostavan život i da sve ono što imamo ne uzimam zdravo za gotovo. Odavno sam naučila da cenim zdravlje. Ali sad sam naučila šta je nemoć i neizvesnost jer je reč o bolesti o kojoj niko ne zna dovoljno. Užasno me je promenila ova bolest. Jer sam uvek verovala da čovek može sve da pobedi ako želi. Sada sam shvatila kako je čovek mali pred prirodom.

Rastužilo me je što su ljudima nekada bile važnije površne stvari poput otvorenih kladionica i kafića od života i što, hvala bogu, nisu bili svesni kakva se tragedija događa oko nas. Na prijemnom odeljenju sam probala da razgovaram sa starijim čovekom i da ga obodrim. Rekla sam mu: "Nadam se da nemate koronu". A on mi je odgovorio: "Svejedno mi je, umro mi je sin juče, doveli su nas u bolnicu preventivno. Ako smo pozitivni, nećemo moći ni da ga sahranimo." Žao mi je što svi oni koji su negodovalu zbog mera nisu videli oči i tugu tog čoveka u kome je umrlo sve.

Ja sam samo jedna od više od hiljadu izlečenih i nikada ne bih pričala o nečemu kroz šta danas prolaze svi ljudi. Nisam POSEBNA, samo obična građanka. Radim to da se ne stekne utisak da je korona nešto što treba kriti i osećati grižu savesti ako si zaražen. Radim to da ohrabrim ljude i da kažem da znaju da će biti zbrinuti i da su u dobrim rukama, a ćutala sam do izlaska iz bolnice isključivo zato da bih zaštitila dete kome nije bilo lako da se izbori sa pitanjima, pozivima i ispitivanjima dok sama prolazi kroz patnju i iščekuje da vidi majku."

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)