predviđanja
AKO VAM NEKO KAŽE TO ZA KORONAVIRUS, ZNAJTE DA LAŽE: Progovorio prvi čovek za borbu protiv epidemije u Hrvatskoj
Ipak, postoji i mogućnost da kao neki njegovi prethodnici tokom leta nestane
Vrhunac pandemije koronavirusa u većini zemalja članica Evropske unije je, tako zasad brojke pokazuju, iza nas, a neke evropske države među kojima je i Hrvatska počele su s popuštanjem protiv-epidemioloških mera.
Istovremeno s ponovnim otvaranjem ekonomije i društvenog života, jedna od evropskih top tema je i kada će doći drugi talas epidemije i hoće li biti jači ili slabiji od ovog prvog.
Mađarski premijer Viktor Orban već je javno upozorio svoje građane da se pripreme na još jedan udar rekavši:
- Virus nije nestao, samo smo malo dobili na vremenu. Moramo se pripremiti za drugi val epidemije u oktobru i novembru.
Poznati molekularni biolog iz Hrvatske Ivan Đikić nedavno je rekao kako bi nepripremljenost sveta na drugi talas bila najveća opasnost i da on može biti i opasniji od prvog.
Šef Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak u razgovoru za "Jutarnji list" rekao je kako je razumno očekivati drugi talas epidemije ove jeseni, ali da niko danas ne može sa sigurnošću i naučno utemeljeno tvrditi hoće li biti drugog talasa a i ako ga bude, hoće li on biti pogubniji, slabiji ili uporediv s ovim prvim talasom.
- Ko god vam kaže da zna kako će situacija izgledati na jesen - laže. Imamo više scenarija i ako ništa drugo, na jesen ćemo znati već mnogo više o koronavirusu nego danas - kaže Capak i dodaje da je pojava drugog talasa razumna pretpostavka.
- Iako to niko ne može znati sigurno, jednostavno zato što naučnih dokaza za to nema jer je koronavirus novi virus i ne znamo kako će se on ponašati, verovatno će se tokom leta širenje zaraze značajno usporiti. Znamo da sve kapljične infekcije leti jenjavaju. Ultraljubičasti zraci isušuju te kapljice u aerosolu i virus jednostavno ne može dugo preživeti u tim uslovima.
- Ima više varijanti za to što će se događati na jesen. Virus može potpuno nestati kao što je bilo sa SARS-om, a može nam se vratiti i kao sezonski virus zato što je došlo hladnije vreme i ljudi ponovo više borave u zatvorenim prostorima gde se lako prenose kapljične infekcije. Zaključno, po mojoj proceni – ako virus ne mutira ili ne nestane – na jesen ćemo imati drugi talas onda ćemo se protiv koronavirusa boriti do proleća 2021. godine.
- Tada bi većina populacije mogla već razviti imunitet na virus pa bi problem mogao biti rešen. Ali ni to ne možemo znati sa sigurnošću jer još nemamo saznanja koliko dugo traje imunost na taj virus kod osoba koje su jednom prebolele zarazu - kaže Capak.
Tvrdi kako je iz perspektive 2020. nezahvalno vući paralele između današnje i pandemije španske groznice koja je “udarala” u tri talasa i koja je tokom 1918. i 1919. širom sveta usmrtila između 50 i 100 miliona ljudi. Kod pandemije španske groznice opasno je bilo i to što je drugi talas bio gotovo deset puta jači, odnosno smrtonosniji od prvog udara.
- Španski grip (groznica) ne može se uporediti s epidemijom koronavirusa. Ona je izbila pred sam kraj Prvog svetskog rata kada je mnogo ljudi bilo izgladnelo i imunokompromitovano, a uz sve te ratne nedaće u to vreme nije postojala još ni mogućnost lečenja obolelih. To je sasvim drugi kontekst i ne možemo epidemiju španske groznice upoređivati s ovom današnjom - tvrdi Capak.
No, do mogućeg odnosno verovatnog dolaska drugog talasa epidemije moramo prvo “izgurati” ovaj prvi talas sa što manje umrlih i sa što strmijim međunedeljnim padom broja novoobolelih.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)