SRBIJA KRENULA U ODLUČUJUĆU BITKU: Ovo može da bude najveća borba u 21. veku

Ministarstvo zaštite životne sredine počelo je sa izradom Nacrta nacionalnog akcionog programa (NAP) za borbu protiv (dezertifikacije) širenja suvog i neplodnog zemljišta i posledica suša na teritoriji Srbije.

Cilj je da se jasno odredi šta sve doprinose tom problemu u našoj zemlji a zatim utvrde praktične mere neophodne za borbu protiv širenja neplodnog tla i posledica suše, objavilo je danas Ministarstvo zaštite životne sredine na svom sajtu.

Za potrebe izrade Nacrta NAP-a, resorno ministarstvo je obrazovalo Radnu grupu koju čine, kako se navodi, predstavnici relevantnih državnih organa i organizacija, naučnih i stručnih institucija i organizacija civilnog društva.

Prema procenama UN-a, više od jedne milijarde ljudi i oko jedne trećine poljoprivrednih površina na Zemlji pogođeni su degradacijom tla, pa time i potencijalno izloženi dezertifikaciji.

Širenje pustinja i neplodnog zemljišta, najviše se vidi na afričkom kontinentu, ali je sve učestalije i u ostatku sveta i trenutno je jedan od najvećih ekoloških izazova na planeti.

Posledica sve veće površine pod pustinjama u svetu je, prema mišljenju brojnih eksperata i organizacija za zaštitu životne srednine, i značajno povećana migracija stanovništva, najviše iz zemalja Afrike i indijskog potkontinenta.

Prema izveštaju UN "Perspektiva svetske populacije, revizija, ključni nalazi i tabele" iz 2015. godine, u svetu će do 2050. godine biti između 8,5 i 9,7 milijardi ljudi, za razliku od današnjih sedam milijardi.

Do 2100. godine, svet će kako se procenjuje, naseljavati oko 11,2 milijardi ljudi pri čemu će nakon 2050. Afrika biti jedini region koji će beležiti konstantan rast populacije, pa će 2100. Afriku naseljavati 39 odsto ukupnog svetskog stanovnišva.

Zbog sve češćih talasa migracija, eksperti su stanovnike iz ovih delova sveta, koji traže bolje mesto za život, označili kao "ekološke migrante".

Upozoravaju da ovaj fenomen izazvan nestajanjem plodnog tla predstavlja kako humanitarni, socijalni i ekonomski problem, tako i bezbednosni rizik.

Glavni uzroci ove pojave su prenaseljenost, seča šuma, šumski požari, preintenzivno obrađivanje zemlje i zagadenje hemijskim i bilološkim preparatima.

Problem degradacije zemljišta prouzrokovan dezertifikacijom ozvaničen je 1992. godine na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju održanoj u Riju.

Tada je odlučeno da se ovom pitanju posveti posebna Konvencija, koja je usvojena 17. juna 1994. godine u Parizu.

Konvenciju Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije do sada je ratifikovalo više od 186 zemalja, od kojih je preko 140 pogođeno ovim problemom.

Srbija je ratifikovala Konvenciju novembra 2007. godine odredbama našeg zakona kojim je ovaj međunarodni dokument potvrđen.

Sve države potpisnice Konvencije dužne su da pripreme nacionalne akcione programe (NAP).

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)