izbor kritičara espresa
POETIKA SIROMAŠTVA: Najbolji filmovi i TV serije o siromaštvu - izbor Vladimira Markovića (1. deo)
Espreso Kultura pokreće novi serijal kritičkih tekstova o najboljim filmskim i dramskim TV ostvarenjima koja se bave siromaštvom, sa siromašnim glavnim junacima i društvenom kritikom koja obično iz toga proističe. Nasuprot glamuru holivudske produkcije, veliki deo američke nezavisne filmske produkcije, evropske kinematografije uključujući i srpsku, i preostale svetske kinematografije mnogo češće se bave junacima koji žive u siromaštvu. Ovaj serijal ima za cilj da osvetli najuspelija dela o siromašnima i naročitu poetiku koju ovakva dela obično imaju.
Postoje specifična toplina i čovečnost koje srećemo u filmovima i TV serijama koji prikazuju nemaštinu sa kojom se bore glavni junaci, a uporedo sa emotivnošću takvi filmovi obično imaju i potpuno drugačiju vrstu filozofske dubine i oštrine nego glamurozni filmovi puni raskošne scenografije i kostimografije. Dok su filmovi o "velikim" junacima, herojima i liderima obično puni glamura i komuniciraju moć, filmovi i serije o kojima pišemo govore o malim ljudima i njihovoj svakodnevnoj borbi. Glavni izazov s kojim se sreću ovakva dela je - ne potonuti u patetiku već pokazati na delu dovitljivost i karakternu snagu koje siromaštvo može da donese.
Ostvarenja koja ćemo izdvojiti u ovom tekstu verovatno nisu etaloni poetike siromaštva, sasvim sigurno postoje i bolji i zahvalniji primeri koje će ostale kolege koje se budu bavile ovom temom navesti, ali su dobar početni korak. Raspored u tekstu je slučajan i ne predstavlja tabelu vrednovanja.
Deca neba (Madžid Madžidi 1997)
Film o deci koja maštaju o tome da imaju svako svoj par obuće. Brat i sestra dele jedan par cipela u kojem idu u školu. Zaplet nastaje kada brat poželi da se takmiči u gradskoj trci i da po svaku cenu na njoj pobedi, jer je glavna nagrada za pobednika - par patika. Jednostavna i topla melodrama iranskog autora Madžida Madžidija, koji se i u drugim svojim filmovima, poput Pesme vrabaca (2008) ili Boje raja (1999) bavi malim ljudima i siromaštvom kao temom.
Kapernaum (Nadin Labaki, 2018)
Razorna po emocije priča o libanskom dečaku koji tuži svoje roditelje sudu za "zločin" što su ga rodili. Naracija i vizura filma u potpunosti su smešteni u vidokrug dečaka Zaina, koji se sa svojih nekoliko godina uzrasta bori za opstanak onako kako ume i posmatra svoje roditelje koji prodaju njegovu rođenu sestru imućnom pedofilu... Težak i jedak film koji sabira u sebi svu muku koju je napaćena zemlja Liban pretrpela tokom poslednjih nekoliko decenija ratova i razaranja svega normalnog i stabilnog. Kada pogledamo ovaj film, shvatimo između ostalog i to da Balkan nije najsumornije mesto na svetu.
The Florida Project (Šon Bejker, 2017)
Sa napaćenog Bliskog Istoka selimo se u "najbogatiju" zemlju na svetu, u kojoj četvrtina stanovnika nema nikakvo zdravstveno osiguranje i živi u siromaštvu. Celi niz američkih filmova i TV serija govori o siromašnim i obespravljenim građanima SAD, gde siromaštvo ujedno znači i značajno kraći životni vek zbog kombinacije nezdrave ishrane i odsustva zdravstvene zaštite koja se plaća, odsustvo perspektive zbog neobrazovanosti, jer se i obrazovanje plaća... U filmu Florida Project (project je termin koji označava jeftine i loše građene višespratnice za sirotinju u američkim gradovima) pratimo devojčicu Muni i njenu white trash mamu Hejli (litvanska glumica Bria Vinaite), koje žive u jednom projekt motelu na Floridi. Kad je neko crne ili bilo koje druge boje kože koja nije bela a siromašan u Americi, to se nekako podrazumeva i nema posebno ime. Kada je neko beo i siromašan, dobija stigmu white trash - belo smeće. Devojčica Muni odrasta kao belo smeće pored majke koja nema nikakvu svest o tome kako da pomogne sebi ili svom detetu. Pratimo dete koje provodi celo jedno leto u okolini motela naseljenog čudacima, u potpunosti prepušteno samo sebi, bez ikakve roditeljske brige, sve do trenutka kada majka zbog neplaćenih računa ne bude izbačena sa detetom na ulicu. Društvena kritika u ovom filmu je nenametljiva ali sveprisutna.
Shameless (TV serija, Paul Abbott, John Wells 2011- )
Originalno britanska serija koja je u svojoj američkoj "franšizi" dobila neuporedivo bolju verziju u svakom pogledu - što se nije desilo praktično nikada sa serijama presađenim iz drugih zemalja u SAD. Priča o majci i ocu koji su teški alkoholičari, narkomani i sociopate, koji potpuno zapostavljaju celu četu dece koju su izrodili i o deci koja se prepuštena sama sebi ipak snalaze i sa dosta uspeha bore za opstanak u teškom siromaštvu na periferiji Čikaga. Za razliku od male Muni iz Florida Projecta, deca neprevaziđenog umetnika samoživosti, Frenka Galagera, nisu sama, jer imaju jedni druge, i drže se na okupu kao porodica složnih merkata okruženih kobrama. Povrh svega, Shameless nije samo briljantna drama već i fenomenalna crna komedija koja neprestano probija sve granice "civilizovanog" dobrog ukusa, sa bezbroj nenadmašno smešnih situacija i zapleta u kojima svi članovi porodice Galager i poneko od njihovih podjednako siromašnih prijatelja i komšija pokazuju fantastičnu kreativnost koja najčešće završi žurkom ili svinjarijom kakvu svet nikada ranije nije video. Uprkos tome što su Galageri blago rečeno disfunkcionalna porodica, ovo je ep o snazi i vrednosti porodice. Pored članova porodice Galager, TV serija Shameless upoznaje nas sa još stotinama likova iz čikaškog kvarta Little Village, gde nema mnogo onih koji sa lakoćom sastavljaju kraj sa krajem. Ta nesvakidašnja galerija običnih, "malih" ljudi ostavlja utisak potpune životnosti i prisnosti, jer deluju potpuno stvarno, kao ljudi koje poznajemo celog života, a njihovi problemi su najčešće slični ili na određeni način srodni problemima običnih ljudi u našoj zemlji ili gotovo bilo gde u svetu. Pored majstorski postavljene drame i razuzdane komedije, Shameless je zapravo vrhunsko delo realističkog narativa koje ulazi u srž svakog društvenog problema koji muči običnog američkog čoveka - zdravstveni sistem, stambena politika, socijalna politika, katastrofalno školstvo u kojem samo jedno od šestoro dece uspeva da završi srednju školu, penzioni sistem, socijalni stavovi, ova serija pruža suštinski uvid u sve to i mnogo više od toga u realistično prikazanim životnim situacijama.
(Nastaviće se)
Bonus video: