ZNALI SU ZA KORONU JOŠ PRE ŠEST GODINA?! Lovci na viruse konačno otkrili tajnu, sve je unapred planirano?

Pre ulaska u pećinu, naučnici su obukli protektivna odela, stavili zaštitne maske i debele rukavice kako bi pokrili čitavo telo. Svaki dodir sa izlučevinom slepog miša ili njegovom tečnošću može da ih izloži neki od opasnih,a malo poznatih virusa. Uz kacige i lampe, stavljaju mreže na ulazu u pećinu u Junanu, kineskoj provinciji čekajući predvečerje. Kad zađe sunce, roj slepih miševa izleće tražeći hranu ali pravo u zamku.

Tada članovi ekspedicije uhvaćene miševe anesteziraju, pre nego im izvade krv iz vene na njihovom krilu.

- Uzimamo i bris iz usta, ali i fekalne uzorke - kaže Peter Daszak, koji predsedava alijansom EcoHealth, američkom NVO koja je specijalizovana za pronalaženje novih virusa i sprečavanje pandemija.

On je, u poslednjih desetak godina, posetio više od 20-ak država u pokušaju sprečavanja pandemija ulazeći unutar pećina gde su slepi miševi u potrazi za novim patogenima. Preciznije rečeno, novi korona virus.

Kako njegova, tako i istraživanja drugih istraživača, od pomoći su svetu u predviđanju toka virusa i njegove opasnosti po ljude, nalik virusu Covid-19.

- Skupili smo više od 15.000 uzoraka od slepih miševa i otkrili oko 500 novih korona virusa - kaže Daszak dodajući da je jedan od njih, koji je 2013.g godine nađen u jednoj kineskoj pećini, najverovatnije predak Covid-19.

Sve do pojave SARS-a pre 17 godina, onima koji su ispitivali virus korona nije pridavan značaj. Kako bi to oni rekli: "Svetu to nije bilo dovoljno seksi"

- Nisu nas gledali kao seksi odeljak medicinskih istraživanja - kaže virolog Vang Linfa iz Singaprua čovek koji razvija potrebne alate za uzimanje uzoraka.

Oba, do tada otkrivena virusa iz porodice korona registrovana su još 1960. godine.

Tek je pre 11 godina, tačnije 2009 godine, osnovano udruženje koje prati ove vrste virusa. Kao osnovni cilj postavili su pronalazak nove zoonotičke bolesti, što podrazumeva i viruse korona, pre nego što zaraze čoveka. Za studiju od deset godine dodeljena su im sredstva od 200 miliona dolara.

Od kada su počeli sa radom, našli su pet novih vrsta. Među njima i ovaj sadašnji. Doktor Daszak misli da slepi miševi mogu nositi na sebi 15.000 vrsta ovog virusa, a dosad je pronađeno njih stotinak. On sa svojom ekipom neprekidno vrši ispitivanja u Junanu, zato što tu obitava stotinak hiljada slepih miševa.

Fokusirali smo se na Kinu jer smo tražili izvor SARS-a, a tada smo shvatili da postoji još na stotine opasnih korona virusa i onda smo preusmerili našu pažnju. Cilj je bio da ih sve pronađemo - objašnjava Daszak.

Organizacija Predict ima svoje timove angažovane u preko 30 svetskih država. Neki od njih su sada u Keniji i Mijanmaru, gde su otkrili šest novih vrsta.

- To su područja sa puno biodiverziteta divljih životinja, rastućom ljudskom populacijom koja polako remeti njihovo prirodno stanište. Dobre putničke mreže i velika količina stoke predstavljaju veliki potencijal za širenje virusa među vrstama - kaže Davn Zimerman, rukovodilac nekih od istraživanja o uzorkovanju virusa na Smitsonijan univerzitetu.

- Jugoistočna Azija i Kina posebne su interesantne naučnicima, jer veliki deo njihove populacije redovno stupa u kontakt sa divljinom, loveći je, prodajući je - često živu - na divljim pijacama i jedu je - rekao je Daszak.

Pošto su ispitani uzorci iz krvi ljudi koji borave u blizini pećina okruga Jining, u provinciji Junan tokom 2015. godine, tim doktora Daszaka pronašao je da tri posto tamošnjeg stanovništva poseduje antitela na te viruse koja imaju i slepi miševi- što govori da su oni već bili eksponirani virusu.

- Mnogi su nesvesno uneli ove patogene u sebe i oporavili se, ili je virus napao samo neke ćelije - kaže Daszak.

Virusi korona moraju biti vezani za receptore ćelija kako bi imali sposobnost da zaraze ljude, što po pravilu iziskuje "posrednika" koji to prenosi, kaže Vang.

- To može biti civet mačka, deva, pangolin ili drugi sisar usko povezan sa ljudima - rekao je on.

Oni potiču, pre svega, od slepih miševa, koji imaju u sebi veliki deo virusa koji mogu preneti ljudima, kao što su Marburg, Nipa, Ebola i Sars, rekao je Daszak jedan od koautora u studiji Nature na tu temu pre tri godine.

- Budući da slepi miševi leteći sisari, njihovo telo je izloženo velikom stresu, što bi obično stvorilo odgovor imunog sistema. Da bi se suočili sa tim, oni moraju da smanje svoj imuni sistem, što ih zauzvrat čini podložnijim virusima i sposobnim da tolerišu veće opterećenje virusa - navodi Daszak.

On dodaje i da šišmiši takođe čine otprilike 20 odsto svih vrsta sisara i okupljaju se u ogromnim kolonijama u prepunim pećinama, čineći širenje virusa među njima verovatnijim.

Nakon sakupljenih uzoraka, doktor i njegov tim istraživača polaže ih u tečni nitrogen šaljući ih širom sveta na laboratorijske analize. DNK koji se odatle izvuče poredi se sa pređašnjim materijalom iz baze do sada otkrivenih životinjskih i ljudskih virusa.

- Tako ustanovimo da li se borimo sa novim ili nekim starim virusom - objašnjava Zimerman.

Virus se može smatrati kao nov ukoliko u njegovom DNK lancu postoji razlika od 20 procenata u odnosu na već poznate viruse.

Iako pomisle da su pronašli nov virus, ispostavi se kako ga je lokalno stanovništvo već odavno preležalo. Većina takvih virusa uzrokuje upalu pluća, ali, ukoliko se pacijenti brže oporave, niko se time neće baviti.

Pre 15. godina, naučnici su uočili nov korona virus kod dvoje pacijenata iz Hongkoške bolnice nazvavši ga HKU1. Potom je ispalo da je on već registrovan u SAD, Australiji i Francuskoj.

Nipah je, jedan od virusa koji je takođe prešao na čoveka a to nije bilo primećeno. Daszak smatra da je taj virus, koji se javio 1998. godine stvorivši epidemiju u Maleziji i ubivši 105 ljudi bio prisutan i pre u ruralnim predelima Bangladeša.

- Svake godine bilo je nekoliko epidemija klasifikovanih kao aberantne ospice. Obavili smo studiju na ovim pacijentima i ustanovili da su se oni ustvari zarazili Nipah virusom - kaže Daszak.

Ta prenošenja virusa bila su nerimećena jer su ljudi koji tamo žive bili slabijeg socijalnog statusa zbog čega nisu mogli tražiti pomoć lekara ili su bili predaleko od najbliže bolnice. Uzroci koje Daszak sa kolegama sakuplja trebali bi da "popune neke praznine u ovom znanju".

Po pojavi Covidq-19, Virusolog kineskog Instituta za virusologiju u Vuhanu Ši Žengli odmah je pristupio poređenju sa bazom podataka od 500 novih virusa korna organizacije "EcoHealth Alliance". Veoma brzo su došli rezultati- novi koronavirus poklapao se sa uzorkom koji je sa šišmiša uzet u Junan pećini 2013. godine.

- Bilo je 96,2 odsto lanca DNK identično - kaže Daszak.

Samim tim se može smatrati da je taj virus zapravo predak aktuelne korone ili blizak srodnik".

- Veoma je verovatno da je životinja posrednik prenela ovaj virus na ljude i napravila razliku od onih 3,8 odsto u genomu - objašnjava Daszak.

Ključne informacije za naučnke jesu odakle je virus potekao i kako se vrši njegova transmisija. Time se rano uočava epidemija i osmišljava strategije za njeno zaustavljanje.

- U slučaju Covid-19, znanje o tome odakle je virus potekao pomogao bi naučnicima kako virus mutira i postaje zarazan za ljude. To bi nam pomoglo da sprečilo nove talase epidemije - objašnjava Daszak.

Postoje i presedani. Na primer, januara 2019. su doktori Univerziteta Kolumbija u saradnji sa članovima Eco Health Allance obelodanili da je u Liberiji nađen slepi miš koji prenosi ebolu, virus koji je u trogodišnjem periodu 2013-2016 usmrtio minimum 11.000 ljudi u zapadnom delu Afrike

Naravno, postoji presedan. Recimo, u januaru 2019. su stručnjaci sa univerziteta Kolumbija i članovi EcoHealth alijanse objavili da su u Liberiji pronašli slepog miša koji nosi virus ebole, virusa koji je u periodu od 2013. do 2016. godine u zapadnoj Africi ubio najmanje 11.000 ljudi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)