SVAKI SRBIN BI ZBOG OVOGA TREBALO DA BUDE PONOSAN: Dve fotografije pokazuju gde smo bili 1958. godine, a gde Zapad!

Belgija je 1958. godine predstavila svetski sajam, koji je predstavljao 200 dana proslave postratnog socijalizma, kulture i tehnološkog napretka.

Ipak, jedan eksponat tada izložen privukao je veliku pažnju. Živi prikaz muškaraca, žena i dece iz Afrike u "prirodnom okruženju", izloženi za edukaciju i zabavu belih Evropljana.

U tri hektara tropske bašte su muškarci, žene i deca iz Konga bili danima izlagani, "tradicionalno" obučeni, iza ograde od bambusa.

"Ljudski zoološki vrt" nije bio novina na Zapadu i redovno je održavan početkom 20. veka i u Londonu, Parizu, Oslu i Hamburgu. U Njujorku je 1906. godine mladi muškarac iz Konga sa naoštrenim zubima dobio "dom" u kući majmuna, u zoološkom vrtu u Bronksu.

Izložba iz 1958. godine je bila manja, ali sa sličnim sadržajem. Postavljeno je "tipično" selo gde su ljudi iz Konga provodili dane baveći se svojim zanatima i praveći kolibe, dok su ih posmatrali beli muškarci i žene sa ivice ograde.

- Ako nisu reagovali, bacali su novac ili banane preko ograde - napisao je jedan novinar o posmatračima, piše britanski "Gardijan".

Kongoanci su bili među 598 ljudi dovedenih iz Afrike za potrebe sajma. Smešteni u zgradi izolovanoj od sajma odakle su dovođeni žalili su se na loš smeštaj i stroga ograničenja, ali i zlostavljanje na sajmu.

Do jula umetnici i zanatlije iz Konga i njihove porodice nisu više mogli da izdrže, i neki su se vratili kućama. Ljudski zoo vrt, kako ga Kongoanci nazivaju, zatvoren je, dok je ostatak sajma nastavio da radi.

Ništa slično više nikada nije priređeno, a već sledeće godine Kongo je izvojevao nezavisnost.

U vreme kada su Belgijanci još uvek imali ljudski zoo-vrt, Jugoslavija je primala studente iz Konga, koji su bili više nego dobrodošli u našu zemlju.

A ovu razliku u ophođenju neko je lepo islustrovao sa dve fotografiej koje sigurno govore više od reči.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mediji)