JEDNAKO ZLO KAO KORONA: Lekari upozoravaju, stvari se otimaju kontroli, Srbiji preti NOVA EPIDEMIJA

U jeku pandemije korona virusa, u nestrpljivom čekanju nove vakcine kao spasonosnog rešenja za bolest koja odnosi stotine hiljade života širom sveta, izgleda da se donekle zaboravilo na druge vakcine - posebno na onu zbog čijeg smo smanjenog obuhvata vakcinisanja imali epidemiju u skorijoj prošlosti.

Reč je naravno o MMR vakcini.

Obuhvat vakcinisane dece MMR vakcinom u prošloj godini iznosio je tek 88 odsto, a neophodno je da 95 odsto populacije bude vakcinisano kako bi se stvorio kolektivni imunitet i kako bismo svi, cela nacija, bili zaštićeni od malih boginja.

Ono što dodatno može da nas zabrine to je odgovor na pitanje - kakav je obuhvat od početka epidemije korona virusa kod nas? Zvaničnih i preciznih podataka za sada nema, ali je izvesno da taj procenat nije u porastu s obzirom na to da su u tom periodu mnogi odlagali odlazak u domove zdravlje u strahu od korona virusa.

Sa vakcinacijom se ne sme stati jer bismo u skorijoj budućnosti mogli da se suočimo sa "zaboravljenim" epidemijama na čelu sa epidemijom malih boginja. Na to je upozorila i epidemiolog prof. dr Darija Kisić Tepavčević.

Moguće epidemije bolesti opasnih kao i korona virus

- Beležimo smanjen odziv za vakcinaciju, a redovna vakcinacija ne sme da stane - izričita je epidemiolog i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević. - Kad je u pitanju vakcinacija, imamo nedvosmislen stav da ne sme da se prekine, jer bismo vrlo brzo imali pojavu epidemije bolesti koje su jednako opasne kao i korona virus. Vidimo da jeste u ovom momentu smanjen odziv za vakcinaciju, što jeste za očekivati.

Nije nam prvi put

Opadajući trend u vakcinaciji nije samo u prethodnim nedeljama koliko je korona virus kod nas. Podaci Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazuju da je u prethodnoj godini taj obuhvat bio manji nego u 2018. godini i iznosi 88 osto. To nije dovoljno.

Godinu u kojoj smo imali epidemiju malih boginja, od koje je u Srbiji preminulo 15 osoba, završili smo sa 81 odsto vakinisanih ukupno u Srbiji, ali tek posle brojnih apela zdravstvene struke. Tokom te godine procenti su u nekim delovima zemlje pali na oko 50! Sledeće godine, svest građana se podigla, pa smo imali obuhvat od 94,3 odsto, ali opet nedovoljno.

Godine u kojoj smo imali epidemiju, broj dece koja su vakcinisana bio je veći u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji, a najmanji broj vakcinisanih bio je u velikim gradovima - Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, podaci su "Batuta".

Šefica odseka Instituta zа jаvno zdrаvlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za imunizaciju Gorаnkа Lončаrević rekla je da je tada u niškoj regiji najniži obuhvat vakcinom MMR - tek 51 odsto, a da je u Beogradu samo 65 odsto dece vakcinisano tom vakcinom koja je prevencija za male boginje, rubele i zauške.

Ta različitost se ponovo ispoljava. Pojedini pedijatri kažu da se situacija sa vakcinacijom drži dobro, ali drugi svedoče o smanjenoj vakcinaciji. Tako pedijater Doma zdravlja "Čukarica" Dejan Jonev kaže da roditelji dovode svoju decu.

- Prvo pozovu telefonom da provere kada mogu doći i da li je termin otkazan. Mi smo dobili uputstva Ministarstva zdravlja da se ne prestaje sa redovnom vakcinacijom i to se za sad, bar u slučaju mojih pacijenata, sprovodi redovno - kaže doktor Jonev.

On objašnjava i da se prilikom vakcinacije vodi računa o svim merama zaštitete.

- Svako dete ima svoj termin. Postoji razmak između termina. Roditelji nose maske, drži se distanca i u ordinaciju može ući samo jedan roditelj - ističe ovaj pedijatar i dodaje da su i do sada deca ulazila na poseban ulaz za zdravu decu, pa je ta praksa i sada nastavljena.

Sa druge strane, pedijatar Tomislav Stevanović iz Zrenjanina. kaže da do njega stižu nešto drugačije informacije.

- Dobili smo preporuku Ministarstva o tome da je potrebna redovna vakcinacija i to je u početku išlo dobro, ali sada stižu informacije da se to donekle promenilo, pa je vakcinacija smanjena. Problem mislim da nisu sami roditelji, već organizacija domova zdravlja od kojih su pojedini pomerili termine - istakao je doktor Stevanović i dodao da postoje određene nejasnoće o samom procesu, naočito po seoskim domovima zdravlja.

Stevanović za kraj ističe da ako se opadajući trend bude nastavio, nažalost, pribojavamo se teškog scenarija.

- Nezgodno bi bilo da u celoj situaciji sa korona virusom imamo još jedan problem, a to je epidemija malih boginja - zaključuje pedijatar.

Vakcina štiti zajednicu

Takav scenario sa malim boginjama, nažalost, nije nam stran.

Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja, zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.

Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.

- Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direktorke "Batuta".

Da nam se slična situacija ne bi ponovila u budućnosti važno je jedno znati, a što se stalno zaboravlja.

Od 2010. do 2015. godine, zahvaljujući imunizaciji, sprečeno je najmanje 10 miliona smrtnih slučajeva u svetu, a samo tokom 2014. godine umrlo 114.000 ljudi od malih boginja.

- Vakcina štiti pojedinca koji je primi, ali štiti indirektno i zajednicu. Ako je dovoljno visok procenat dece vakcinisan, onda nema kuda zaraza da se širi. Čak i ako neko dođe i donese virus, teško da će nekoga da zarazi. Vakcina je delotvorna i visokobezbedna - rekao je ranije dr sc. med. Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)