"KRIVULJA IDE U POGREŠNOM SMERU" Tri razloga zbog kojih bi švedska strategija mogla da bude na korak od KATASTROFE

Čitav svet suočava se sa neviđenim merama u borbi protiv novog korona virusa. Zatvorene su državne granice, ne rade škole, vrtići, restorani, kafići... Jedna zemlja sve to vreme ima znatno relaksiraniju strategiju. Reč je o Švedskoj, koja se protiv globalne epidemije bori drugačije od ostalih i koja tvrdi da je njena taktika ispravna, ali u petak je prijavljeno rekordnih 812 novih slučajeva, dok je dan pre toga imala 751 novoobolelih. Glavni švedski list "Aftonbladet" napisao je da "krivulja korone ide u pogrešnom smeru" nakon što su objavljene brojke.

Drugačija taktika

Mediji širom sveta puni su fotografija i snimaka Šveđana kako opušteno šetaju gradskim ulicama, škole su mesta okupljanja đaka, a zemlja nije uvela nikakve obvezujuće mere izolacije. Umesto toga, starijima su savetovali da održavaju socijalnu distancu, zaposlenima je preporučen rad od kuće, a apelovano je i da se odlože sva putovanja koja nisu nužna.

Liberalna strategija

Takav pristup izazvao je velike kritike u delu javnosti, među kojima su i 22 uticajna naučnika koji su u švedskim novinama "Dagens Najheter" objavili otvoreno pismo, tvrdeći da su švedske javnozdravstvene vlasti potpuno zakazale. Traže da političari hitno uvedu strože mere, dodajući da je stopa smrtnosti od korona virusa u švedskim domovima za stare drastično veća od one u ostalim nordijskim zemljama - u Švedskoj je mrtvih 131 na milion ljudi, dok ih je u Danskoj 55, a u Finskoj svega 14.

Iza ovako liberalne strategije stoji državni epidemiolog Anders Tegnel sa Nacionalnog instituta za javno zdravlje. On je najpre iznosio uverenja da se virus neće proširiti iz Kine i da će biti dovoljno motriti na pojedinčne slučajeve koji dolaze iz te zemlje. Tako je hiljadama švedskih porodica koje su se krajem februara vratile sa skijanja u italijanskim Alpima savetovano da se vrate na posao i u školu ako ne pokazuju vidljive simptome.

Kada pandemije stugla i u Švedsku, a sve odluke o nacionalnom odgovoru na nju pale na njega, on je krizi pristupio na osnovu sopstvenih ubeđenja.

- Mislim da se naš pristup precenjuje širom sveta. Pokušavamo da zadržimo krivu rasta bolesti, u suprotnom bi naš ceo zdravstveni sistem mogao da kolabira. Ovo nije bolest koju je moguće zaustaviti, barem ne pre nego što razvijemo vakcinu. Moramo pronaći dugoročno rešenje. Švedski zakoni o zaraznim bolestima baziraju se na dobrovoljnoj osnovi i individualnoj odgovornosti. Građani imaju odgovornost da ne šire zarazu. To je osnova od koje smo krenuli, jer prema postojećim zakonima nemamo na osnovu čega da zatvaramo gradove. Karantin se može odrediti na manjim područjima poput škola ili hotela, ali ne možemo zatvoriti čitava geografska područja - objasnio je.

Tegnel dodaje kako dugotrajni karantini, po njegovom mišljenju, istorijski gledano nemaju nikakve rezultate.

- Zatvaranje granica je smešno jer je Covid-19 u svakoj evropskoj zemlji. Važnije je nadzirati kretanje unutar Švedske. Kao društvo, radije smo odabrali kontinuirano podećanje ljudi da se pridržavaju zaštitnih mera. Potpuno zatvaranje bilo bi kontraproduktivno - dodao je.

Glavna rasprava trenutno se vodi oko mera u domovima za starije, gde se nalaze najrizičnije grupe stanovništva. Tegnel ne veruje da ovako liberalan pristup može da bude rizičan za starije stanovništvo.

Očuvanje psihičkog zdravlja

- Ne verujem da je to slučaj. Imali smo porast broja obolelih u domovima, ali to nije dramatično. Škole će ostati otvorene. Zatvaranje škola u ovom trenutku ne bi imalo smisla, to je razumno samo u početku epidemije. Za telesno i psihičko zdravlje važno je da škole ostanu otvorene, to je važnije nego korist koju bismo ostvarili njihovim zatvaranjem - rekao je epidemiolog.

Prema Tegnelu, asimptomatski slučajevi, koje mnogi smatraju najvećim krivcima za brzo širenje, uopšte nisu problematični.

- Postoji mogućnost da su oni zarazni, što sugerišu i neke nedavne studije. Ali, broj ljudi koje oni zaraze verovatno je prilično mali u poređenju sa osobama koje pokazuju simptome. U normalnoj distribuciji zaraze oni su na margini, dok većina otpada na ljude sa simptomima na koje zaista treba paziti - rekao je on, a preneo "Jutarnji.hr".

Ipak je izbegao direktan odgovor na pitanje da li smatra da je švedski pristup uspešan.

- To je vrlo teško znati. Prerano je za to. Svaka zemlja treba da postigne "imunitet krda" na ovaj ili onaj način, a mi ćemo do njega stići drugačijim putem. Ali, koliko će dugo trajati imunitet krda, to ne možemo znati.

Argumenti protiv

Švedski pristup epidemiji zasniva se na tome što ta nacija pokazuje jedinstvenu kombinaciju poverenja u javne institucije i individualizma. Ukratko objašnjeno, vlada veruje svojim građanima da će slušati i neobavezujuće savete, a građani zauzvrat veruju da vlada radi u njihovom interesu i ponašaju se u skladu sa preporukama.

Na taj pun krug poverenja dodajte i činjenicu da su Šveđani tradicionalno "hladna nacija" koja i inače drži do "socijalne distance" i dobijate unikatno okruženje u kome bi gore opisan model mogao da uspe. Međutim, kako je stopa smrtnosti u zemlji rasla do jedne od najvećih u svetu, domaći i stani stručnjaci su sve glasnije upozoravali da bi "švedski pristup" mogao da doživi katastrofalan neuspeh.

U osnovi njihovih upozorenja nalazi se nekoliko argumenata.

Prvo, nije jasno da li je uopšte moguće steći kolektivni imunitet na ovu bolest jer je i dalje nepoznato koliko su, i da li uopšte, osobe koje su preležale korona virus otporne na njega. Nakon što su pojedine zemlje najavile izdavanje "imunoloških pasoša" ili sertifikata na osnovu kojih će izlečeni moći da putuju i rade, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je upozorenje da se to ne čini, jer nema dokaza da izlečeni stiču imunitet.

Drugo, i ako neka nacija važi za poslušnu, to ne znači da nema pojedinaca, i to mnogo njih, koji će i dalje postupatu suprotno preporukama. Tako su u Švedskoj zabeleženi slučajevi da su neki organizatori događaja namerno prodavali 499 ulaznica, znajući da su zabranjena okupljanja više od 500 ljudi. Stariji ljudi, osećajući mali pritisak vlasti, nastavili su da se kreću na prometnim mestima, kafići i dalje rade do duboko u noć, mnogi ne propisujući odstojanje među mušterija.

Treće, Švedskoj na ruku ide mala gustina naseljenosti. Kako piše "Tajm", interpersonalna distanca je važna u toj zemlji, a oko 40 posto domaćinstava čini jedna osoba bez dece. Međutim, ova statistika je narušena dolaskom velikog broja migranata, pa postoje predgrađa u kojima je gustina naseljenosti drastično skočila. To može biti objašnjenje zašto migranti čine nesrazmerno veliki deo u ukupnoj smrtnosti, pored činjenice da je njima teže dostupna zdravstvena nega.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)