ZATO SE TAKO DOBRO RAZUME U STVARI
ANGELA MERKEL JE BILA VRHUNSKA NAUČNICA PRE ULASKA U POLITIKU: Oblast koju je izučavala je jedna od NAJTEŽIH!
Jedna je od lidera koji se razumeju u ono o čemu govore
Danas je svet suočen sa pandemijom korone, bolesti koja ima potencijal da ubrza ono što istoričarka Eva Šlotojber naziva "pandemijom uma".
Dok se dezinformacije šire, a linije između činjenica i mašte se rutinski i nonšalantno prelaze, svetski lideri moraju sada, više nego ikad, osvetlili smislen put unapred, put koji se zasniva na nauci i rezonovanju zasnovanom na činjenicama.
Mnogi lideri rade upravo to. Ali jedna među njima se izdvaja: uz veru svojih građana, koji su joj poverili da ih vodi kroz ova mutna vremena pandemije, a da nisu podlegli pandemiji uma, jedna političarka nije samo vrhovni komandant, nego više vrhovni naučnik: Angela Merkel.
Već nedeljama liderka Nemačke pokazuje svoju karakterističnu racionalnost, udruženu sa nekarakterističnom sentimentalnošću, i koristi tih da vodi državu kroz pno što je zasad relativno uspešna bitka protiv COVID-19. Pandemija se pokazala kao veliki izazov za političarku čiji liderski stil je konstantno opisivan kao analitičan, ne-emotivan i oprezan. U svojoj potrazi za društvenom i ekonomskom stabilnošću u toku ove pandemije, Merkelova ima nekoliko prednosti: veoma poštovan, koordinisan sistem naučne i medicinske ekspertize širom Nemačke; teško stečeno poverenje javnosti; i neospornu činjenicu da je čvrsto i razumno liderstvo ponovo u modi. Sa 30 godina političkog iskustva, i pred ogromnim izazovom koji zahteva mirno, razumno mišljenje, Merkelova je krizu odradila vrhunski, po modelu skromne kredibilnosti naučnika koji radi. I ovo joj se isplaćuje, i politički i naučno.
Rođena u Zapadnoj Nemačkoj 1954. godine, Merkelova je odrasla u malom istočnonemačkom gradu severno od Berlina. Njen otac je bio luteranski pastor, i meta špijunaže istočnonemačke tajne službe, Štazija. Izvanredan student, Merkelova je rano naučila da "ne stavlja sebe u centar stvar", ukoliko ne želi nelagodnostima da izlaže sebe i svoju porodicu, piše Štefan Kornelijus, zvanični biograf nemačke kancelarke, i urednik novina Zidojče Cajtung. Kad je 1989. godine pao Belinski zid, Merkelova, koja je do tada zaradila doktorat iz kvantne hemije, radila je kao naučnik-istraživač. Nedugo zatim, ona je napustila posao kako bi se pridružila novoj političkoj grupaciji koja je formirana u komšiluku, tiho lansirajući svoju političku karijeru. Ona se probijala u nemačkoj politici i čistom inteligencijom i serijom dobro tempiranih taktičkih poteza, došla je do pozicije kancelara 2005. godine, na čelo nemačke federalne vlade. Njena putanja je bila dramatična i neuobičajena - za ženu, za istočnu Nemicu i za obučenu naučnicu koja nema nikakvo iskustvo u pravu ili radu u administraciji.
Zašto je Merkelova napustila obećavajuću karijeru u nauci zbog nesigurnosti politike? U profilu Njujorkera o njoj, Džordž Paker je nazvao tu odluku "centralnu misteriju u neprozirnom životu". Kornelijus pripisuje drastičnu promenu shvatanju da će kao naučnica iz siromašnije i resursima slabije Istočne Nemačke biti preteknuta od strane svojih zapadnih kolega.
Merkel nikad nije javno govorila o tome zašto je napustila nauku, ali to je možda zato što je nikada zaista nije ni napustila. Naučno razmišljanje - njeno uporno ispitivanje svakog novog delića informacije, njene oprezne konsultacije sa ekspertima - su sastavni deo svakodnevnog procesa donošenja odluka Merkelove, i njene političke persone. Ona je bez sumnje svesna da njeno odmereno i smerno vođenje poslova Nemačke bar delimično ima ulogu u tome zašto ona već skoro 15 godina uživa podršku države čije je istorijsko poštovanje za naučnim dostignućima i velikim umovima (pomislite na Kanta, Ajnštajna, brojne druge) zauvek u balansu sa akutnom opreznošću prema harizmatskim liderima sa velikim idejama (pomislite na Hitlera).
Pre pandemije, politička zvezda Merkelove je bila u padu. Postala je poznata, prema Kornelijusu, kao kancelarka koja "izbegava stvari, a manje kao kancelarka koja gradi stvari". Da, ona je sprečila raspad Evrope tokom finansijske krize i predvodila kontinent dok se suočavao sa migrantskom krizom koja je usledila. Ali u poslednje vreme politički ju je skrajnuo rast domaćeg populizma, ekstremne desnice i ekstremne levice, kao i autokratske vođe širom sveta.
A onda je stigao koronavirus. Prvi slučaj u Nemačkoj je potvrđen 28. januara, ali pretnja nije zaista transformisala svakodnevni život sve do sredine marta. Vladine mere restrikcije u Berlinu su bile postepeno uvođene, ali su sve više i više ometale normalan život. Malo njih je imalo mnogo protiv otkazivanja velikih okupljanja, kao što su industrijske konferencije, ali kad su gradski kreativni centri - pozorišta, opere i koncertne dvorane - počeli da se zatvaraju 10. marta, nešto ključno je nestalo. Nekoliko dana zatim, utihnula je i čuvena i proslavljena scena noćnog života u Berlinu. Pešaci su se raštrkali, uplašeni vlasnici restorana su ih zatvorili ili su podigli barijere od pleksiglasa. Sama suština društvenog i kulturnog života glavnog grada je nestajala. Žitelji jednom podeljenog grada su ponovo bili podsećeni na to koliko brzo sloboda može da se izgubi.
Merkel - za koju su, budući da je bivša istočna Nemica, sloboda i slobodnost poznate kao vrhunski cilj - razumela je i previše lično šta zatvaranje znači za njene sugrađane. 18. marta, pošto je država zatvorila škole, ekonomiju, svoj način života, ona je održala redak televizijski govor koji je učvrstio njeno liderstvo.
Okrenuta kameri dok sedi iza stola, sa nemačkom i zastavom Evropske unije pored sebe, ona je počela emotivno, priznajući da "naša ideja normalnosti, javnog života, društvene zajedničkosti - sve ovo je sada stavljeno na test kakav dosad nismo imali". Ona je naglasila koliki je značaj demokratije i donošenja transparentnih političkih odluka, i insistirala da je svaka informacija o pandemiji koju deli sa građanima zasnovana na temeljitom istraživanju. Onda, u izjavi koja je neverovatna za vođu Nemačke, koju je "beskrajno promišljala", kako tvrdi Kornelijus, ona se osvrnula na najcrnji čas svoje zemlje. "Posle Drugog svetskog rata", rekla je Merkel, "nije postojao izazov za našu državu u kojem je delovanje u duhu solidarnosti toliko bitno".
Ono što je ostalo upamćeno iz govora nisu medicinski saveti Merkelove, već njen neobično direktan poziv za društvenom zajedničkošću, i otkrivanje njenih ličnih ograničenja kao pojedinca i kao lidera ("čvrsto verujem da ćemo proći ovaj test ako svi građani iskreno budu videli ovo kao svoj zadatak". Njena racionalna uveravanja i njen emotivni apel bili su ključni u vreme kad se podizao nivo panike. Iako raspoloženje više nije toliko mračno u Nemačkoj - zahvaljujući nekolicini faktora, Nemačka se izborila sa epidemijom bolje od mnogih drugih zemalja - Nemci i dalje masovno slede detaljna uputstva kancelarke. Broj ljudi zaraženih koronavirusom se povećao, kao i svuda u svetu. Ali, za razliku od Italije, gde je više od 22.000 ljudi umrlo od Korone, ili od SAD, gde je broj smrti prešao tu cifru i nastavlja da raste ubrzano, broj smrti u Nemačkoj je nešto preko 4.000. Da bi se bolje shvatilo, dva puta više Njujorčana je izgubilo život od korone nego u Nemačkoj.
Dok poređenja na nivou država mogu da budu ponekad nepouzdana, i brojevi mogu da se pogoršaju u Nemačkoj kao i bilo gde drugde, stručnjaci citiraju jedan broj mogućih razloga za relativno nizak broj umrlih od korone: prosečna starost pacijenata je bila niža nego u drugim zemljama, što ograničava rizik; broj osoba testiranih na virus je viši nego u drugim zemljama, i slučajevi se uglavnom brižno prate; a javni zdravstveni sistem je bio dovoljno efikasan da poveća broj dostupnih jedinica intenzivne nege, kako bi se udovoljilo mogućoj potražnji.
Imajući u vidu njenu dugovečnost, svi uspesi koji će da uslede su bar u nekoj meri pripisivi liderstvu Merkelove. Kancelarka ima način da "spoji različite interese zajedno, u kompromisu", kaže Kornelijus. Njena sposobnost da prizna da nešto ne zna, i da bira svoje odluke, odlično odgovara federalizovanoj političkoj strukturi post-ratne Nemačke.
Merkelova se oslanja na stručnjake iz dobro finansiranih naučno-istraživačkih organizacija, uključujući agencije za javno zdravlje kao što su Institut Robert Koh i mreža javnih univerziteta u državi. Berlinski institut za zdravlje, ustanova za biomedicinsko istraživanje, je, kao druge organizacije, organizivala svoje napore da se prouči koronavirus. Direktor ovog instituta, Aksel Radlah Pris, rekao je da nemački istraživački instituti sada tesno sarađuju kako bi stvorili nacionalne istraživačke sisteme. Federalna vlast, sa Merkelovom na čelu, igra odlučujući ulogu, pošto je nedavno okupila sve medicinske katedre u državi i od njih napravila jedan tim za borbu sa koronom.
Pris je naglasio značaj iskrene komunikacije sa najvišim nivoima liderstva tokom pandemije. Merkelova se mnogo oslanja, i to veoma javno, na ekspertizu nekoliko sturčnjaka, uključujući sada već čuvenog Kristijana Drostena, direktora virusologije u Charite bolnici u Berlinu. Iz ugla javnosti, kaže Pris, kancelarka i virusolog "ulivaju poverenje". Ljudi znaju šta dobijaju i od Drostena i od Merkelove - stvarne i dobro proverene činjenice, i znaju da njih dvoje takođe dele sa ljudima informacije i o onome što ne znaju. Pošto su na ovaj način "pošteni" sa svojim informacijama, onda javnost njihove informacije percipira kao "kredibilne". Ova iskrenost, u vreme raširenih dezinformacija, kaže Pris, igra veliku ulogu u ubeđivanju Nemaca da u velikoj meri nastave da slede pravila i održavaju ono što je dosad veoma mirna situacija u Nemačkoj.
Još smo daleko od toga da je virus pobeđen, i niko ne zna kakvi sve izazovi su pred Nemačkom ili ostatkom sveta. Ali prema pristupu Merkelove - njena strogoća u poređenju informacija, njena iskrenost o onome što se još uvek ne zna, i njena smirenost - nje se jednog dana neće sećati kao najveće naučnice u Nemačkoj, već kao vrhovne naučnice: političkog lidera koji je izvršavao, proslavljao i oličavao razmišljanje na osnovu činjenica, i to onda kad je to bilo najvažnije.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/TheAtlantic)