TELO NJEGOVOG BRATA NIKADA NIJE PRONAĐENO: Posle 21 godine, još nema odgovora na isto pitanje - ZAŠTO?

Već 21 godinu ne dobijamo odgovor na jedno jedino pitanje: zašto su ubijeni naši najbliži u zgradi RTS-a tokom NATO bombardovanja? Nećemo odustati od tog pitanja dok god smo živi jer to dugujemo našim najbližima.

Reči Miroslava Medića, brata stradalog Siniše Medića, svake godine su sve potresnije, a ove godine možda i najtužnije jer zbog pandemije korone ni porodice ubijenih radnika RTS-a nisu mogle u potpunosti da obeleže godišnjicu smrti svojih najbližih kod spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku.

U noći između srede i četvrtka, u dva sata i šest minuta, tačno 21 godinu nakon NATO bombardovanja komemoraciji su zbog policijskog časa prisustvovali samo Medić i Dejan Dragojević, brat ubijenog Dragorada Dragojevića. Tela Siniše i Dragorada do dana današnjeg nisu pronađena. Ni juče roditelji 16 žrtava koji mahom imaju više od 65 godina nisu mogli da izađu iz kuća i zapale sveću na običajenom obeležavanju godišnjice ispred spomenika "Zašto".

- Ova godišnjica jeste tužnija nego inače jer nismo mogli svi da budemo na okupu. U ime svih porodica žrtava ja sam zapalio sveće na komemoraciji. Čuo sam se sa svim porodicama, naročito sa roditeljima žrtava i objasnio im kakva je situacija. Naravno, shvatamo sve ali još nam je teže što nismo zajedno i što još nema odgovora na isto pitanje: zašto? To pitanje i dan danas postavljamo i zvaničnima NATO-a, ali i ljudima koji su te 1999. godine bili na vlasti, kao i na čelu RTS-a - naglašava Medić čiji je ubijeni brat Siniša bio dizajner programa na RTS-u.

Pitanje je uvek isto jer nema odgovora.

- Kako je rekao jedan kolega, zločin je ne pričati o zločinu i ne podsećati na zločin. I zato mi ne odustajemo. I dalje se nadamo da će se možda nekad u budućnosti otvoriti arhive i dokumenta u kojima se nalazi odgovor na naše pitanje. Podsećam da su i Momir Bulatović i Zoran Lilić govorili da su uvek unapred znali koje će ciljeve NATO gađati i da su sklanjali tehniku i ljude. Zašto to nije bilo u slučaju i naših najbližih? To nas već 21 godinu mući. Istina bi morala kad tad da se sazna zbog svih žrtava - podvlači Medić.

Prvi put u istoriji ratovanja bombardovana je jedna medijska kuća iako se znalo da u njoj svake noći radi između 150 i 160 ljudi.

- Ubili su jednu šminkerku, jednu video-mikserku, tehničare mastera, tehničare u razmeni, električara, ljude iz obezbeđenja, preciznog mehaničara, kamermana, montera opreme, dizajnera opreme i režisera. Zašto? Šta su im ti ljudi uradili? Koga su ugrožavali? Kome su bili pretnja? To su bili obični ljudi koji su samo profesionalno obavljali svoj svakodnevni posao - rekao je Medić.

Ni Dejan Dragojević, brat ubijenog radnika obezbeđenja RTS-a Dragorada, ne gubi nadu da će dobiti odgovor na pitanje.

- Nećemo odustati dok smo živi, ali mislim da do istine nećemo doći dok god se ne promeni postojeći sistem državne bezbednosti. Menjale su se za ove dve decenije vlasti, ali sistem bezbednosti koji je trebalo da otvori arhive i dokumenta o bombardovanju RTS-a ostao je isti - podvlači Dragojević.

Poginuli

U NATO bombardovanju zgrade RTS-a u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine poginuli su: Jelica Munitlak, šminker, Ksenija Banković, video-mikser, Darko Stoimenovski, tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović, tehničar u masteru, Dragorad Dragojević, radnik obezbeđenja, Dragan Tasić, električar, Aleksandar Deletić, kamerman, Slaviša Stevanović, tehničar, Siniša Medić, dizajner programa, Ivan Stukalo, tehničar, Dejan Marković, radnik obezbeđenja, Milan Joksimović, radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović, tehničar u masteru, Slobodan Jontić, monter, Milovan Janković, precizni mehaničar, i Tomislav Mitrović, režiser programa.

(Espreso.co.rs/Blic)