SEĆAMO SE SEZONE 2010/2011: Robi je ponovo na Marakani, "Oprostite mi ružnu prošlost" i bubice Slavoljuba Đorđevića

Koronavirus je i dalje okovao srpski fudbal i prema rečima stručnjaka na našim stadionima ga neće biti bar do leta.

Podsetimo, poslednji meč odigran je polovinom marta i ova pauza preti da bude duža od one zimske koja slovi za jednu od najdužih u Evropi. Ali, budući da prirodu ne možemo da promenimo, ostaje nam samo da se strpimo i sačekamo nastavak sportskih manifestacija.

Ovoga puta odlučili smo da vam u deset delova predstavimo svaku od prethodnih deset sezona Crvene zvezde i podsetimo vas na neke mečeve, događaje i igrače koji su u to vreme nosili dres tima iz Ljutice Bogdana.

Za početak, pred vama je sezona 2010/2011 koja je bila sve samo ne dosadna i nezanimljiva. Pa, da počnemo...

Nakon volšebno ispuštene titule u sezoni ranije, vreme je bilo za novi početak.

Ratko Dostanić je napustio klupu tadašnjeg srpskog vicešampiona, a preuzeo je njegov pomoćnik i bivši igrač crveno-belih Aleksandar Kristić.

Tim je u odnosu na nekoliko meseci unazad bio pojačan trojicom odličnih igrača - vratili su se Dejan Milovanović i Ognjen Koroman, a stigao je pomalo iznenađujuće i Duško Tošić.

Prvi meč odigran je na Marakani protiv Slovana iz Bratislave, ali bolje bi bilo da se nikada nije ni dogodio.

Golovima Salate i Ivane, odnosno Trifunovića, ekipa iz glavnog grada Slovačke stekla je lepu prednost od 2:1 pred revanš na svom stadionu.

Crveno-belu su u Slovačku otišli sa nadom da mogu da naprave preokret, međutim, snove im je već u startu raspršio Slavoljub Đorđević koji je u ranoj fazi meča postigao autogol i zapečatio crveno-belu sudbinu.

Da meč dobije na neizvesnosti, potrudio se Kadu postigavši pogodak u drugom delu meča, ali to nije bilo dovoljno za uspeh - Zvezda je ispala već na startu, a navijači su bili na ivici nerava kojih je bilo sve manje.

Okretanje ka domaćem prvenstvu i pokušaj da se titula vrati na Marakanu posle četiri godine bila je jedina opcija.

Krajem prelaznog roka u klub je stigao reprezentativac Gane Li Adi koji je igrao na poziciji štopera, ali je sa odličnom tehnikom mogao da pokrije više pozicija u odbrani.

Zvezda je u prvih osam kola Superlige zabeležila sedam pobeda uz remi na startu šampionata u Smederevu, a naredni meč na programu bio je Večiti derbi u neuobičajenom terminu od 13 časova i pred neviđenim brojem policije.

Na stadionu dugo nije bilo viđeno toliko navijača, a Crvena zvezda je u meč ušla sa velikim samopouzdanjem iako je Partizan te sezone igrao Ligu šampiona. Međutim, neki "demon" nije izašao iz tela Slavoljuba Đorđevića ni dva meseca nakon meča u Bratislavi.

Zvezdin kapiten je imao želju da uputi pas prema Stamenkoviću, ali "noga mu se skratila", pa je Kleo lako stigao do lopte, uposlio Moreiru kome nije bilo teško da sa nekoliko metara pogodi praznu mrežu i donese prednost svojoj ekipi, a kasnije i pobedu.

Derbi je po još jednoj stvari bio zanimljiv, a to je prelazak Vladimira Stojkovića u Partizan par meseci ranije.

Delije to nikako nisu mogle da oproste nekadašnjem golmanu svog kluba, pa su ga od starta meča zasuli uvredama i prozivkama prozvavši ga Mustafom, a Stojković je na kraju utakmice otišao do Juga kako bi skinuo dres i pokazao majicu sa porukom - "Oprostite mi moju ružnu prošlost", aludirajući na period proveden na Marakani.

Usledio je novi poraz crveno-belih, ovoga puta u Kuli od Hajduka, da bi do kraja jeseni uspeli da ostvare pet trijumfa i remi u završnom meču polusezone protiv Vovodine.

Upravo je pomenuti meč sa Vojvodinom bila kap koja je prelila čašu. Kristić je ispustio 2:0 protiv Novosađana, meč je završen rezultatom 2:2, a Zvezda je te večeri ostala bez trenera.

Pojavljivali su se tih dana mnogi kandidati za mesto šefa stručnog štaba, ali niko nije slutio da će upravo on sesti na vruću klupu. To je bio glavom i bradom - Robert Prosinečki.

Euforija, neverica, šok... Robi je ponovo na Marakani nakon 20 godina.

Navijači su tih nedelja većali šta da rade. Da li dati podršku bivšem igraču koji je osvojio trofej šampiona Evrope ili bojkotovati zbog toga što je Hrvat?

Ipak, razum je pobedio i Prosinečki je dobio takvu podršku i ljubav, da to nije bilo normalno.

U međuvremenu, klub je pojačao mladi Uroš Čosić koji je stigao iz CSKA, kao i Evandro i Borha, momci iz Brazila, odnosno Kolumbije koji su od starta opravdali epitet pojačanja.

Crvena zvezda je "testirala" ljubav navijača prema Prosinečkom odigravši prijateljsku utakmicu protiv banjalučkog Borca, a te hladne nedelje je na Marakanu došlo više od 25.000 navijača

Bilo je jasno, kao dan - počinje nova era Crvene zvezde.

Robijev debi počeo je tesnom pobedom nad Smederevom. Uveo je neki novi stil igre koji podseća na Barselonin, efikasnost se itekako poboljšala, a navijači su sve više dolazili na stadion kako bi ponovo uživali u onome što radi Robert Prosinečki.

Nanizao je čak osam trijumfa uz svega tri primljena gola i bio je red na novi meč protiv Partizana, ovoga puta za titulu.

Delije su odlučile da ne dođu na stadion Partizana zbog Velike subote, a Grobari su ipak pogazili kodeks koji se godinama poštovao na navijačkim tribinama u Srbiji i bili su vetar u leđa svojim ljubimcima.

Tvrda utakmica, malo prilika, ali jedna prava je bila dovoljna Partizanu kako bi došao do gola. Strelac Tejgo, konačan rezultat 1:0, Partizan je bio nadomak nove titule, četvrte uzastopne.

Niko nije zamerio Prosinečkom, potrebno mu je vreme da uskladi tim, pa je naredna sezona bila mnogo važnija od aktuelne.

Što se tiče Kupa Srbije, crveno-beli su u polufinalu na dva meča izbačeni od Partizana, a ostaće upamćeno da je svoju prvu pobedu, doduše pirovu, u derbijima Prosinečki ostvario na Marakani u revanš meču, golom Kaluđerovića.

Statistika nam govori da je najbolji strelac ekipe u opisanoj sezoni bio upravo Kaluđerović sa 20 golova, a svoj potencijal su nagoveštavali Lazović, Evandro i Borha. Prosečna poseta na stadionu je bila odličnih 15.700 navijača.

Nastaviće se...

(Espreso.co.rs)