ZAGRLJAJ KOJI JE PROMENIO SRPSKI FUDBAL: Snimak Veljka Paunovića je obavezna lektira za sve navijače Srbije!

Prošlo je skoro pet godina od najvećeg srpskog reprezentativnog uspeha - osvajanja zlata na Novom Zelandu.

Momci predvođeni selektorom Paunovićem otišli su tiho i bez velike pompe na daleki kontinent, a potom su uspeli da gotovo celu Srbiju "dižu" ranom zorom kako bi gledali njihove mečeve i pohod na svetsku krunu.

SMS, Živković, Grujić, Rajković i ostali tada bubuljičavi dečaci su upravo na tom prvenstvu stasavali u prave momke i po prvi put osetili šta znači biti fudbaler.

Preko Urugvaja, Meksika, Malija, Mađarske i SAD, došlo se do finala sa neprikosnovenim Brazilcima koji su u napadu imali jednog Gabrijela Žesusa, a on je trenutno među najboljim napadačima sveta.

Na internetu se može videti video snimak od skoro dvadeset minuta koji neverovatno dobro pokazuje slogu i zajedništvo te generacije.

Veljko Paunović je selektor kakav dugo neće biti prisutan u našim reprezentacijama, a upravo je on zadao domaći zadatak svima koji se late posla nakon njega.

Molitve, gledanje u oči, grljenje i osećanje jedno drugog su pravi način da se stekne poverenje i nađu snaga i motiv za velika dela.

Na dan meča, tenzija među igračima i nervoza razbila se tako što su svi zajedno, uključujući sve trenere i funkcionere, izašli iz hotela i prošetali mirno i tiho nekoliko kilometara, da bi se ispred nekog tržnog centra zajedno istegli kao da su odradili običan trening i kao da nemaju najvažniji meč svojih života samo nekoliko sati ispred sebe.

Brazil je naravno pao, Srbija je osvojila zlato, ali čovek kao Veljko Paunović verovatno nikada neće voditi našu reprezentaciju, a trebalo bi...

(Espreso.co.rs)