Foto: Wikimedia/Danijel Kadarjan

industrijski dizajn

VOLKSWAGEN KOPIRAO STOJADINA: Đuđaro preuzeo rešenja Zastave 101 za dizajn Golfa 1

Rađanju najpopularnijeg evropskog automobila u poslednjih pola veka prethodio je splet okolnosti u kojima je svoju ulogu imao i jedan Fiatov prototip – nama poznatiji kao Zastava 101.

Objavljeno: 23.04.2020. 13:44h > 14:55h

Hteli to da priznaju ili ne, današnjim proizvođačima automobila niže srednje klase oči su uprte u jedan model – Volkswagen Golf. Naravno, bave se i ostalom konkurencijom, ali, prilikom konstruisanja novih modela obavezno se nabavlja jedan Golf koji se rastavlja do najsitnijih detalja i proučava. Ovde ne mislimo na kopiranje dizajna, već na ukupan inženjering. To možemo da tvrdimo posle višedecenijskog iskustva u testiranju automobila koji su vremenom zaista postali sve bolji. I Nemci su, međutim, radili isto što danas rade ostali. Učili su od Italijana i Fiata. Najznačajniji svetski dizajner automobila. Đorđeto Đuđaro, izjavio je da je još 1970, prilikom donošenja skica Golfa, u fabrici u Volfsburgu slučajno video rastavljeni Fiat 128.

Fiat 128foto: Wikimedia Creative Commons

Da podsetimo, "stodvadesetosmica" se pojavila 1969. godine i smatra se prvim automobilom sa modernim konceptom koji je objedinio prednji pogon, poprečno postavljen motor sa zupčastim kaišem i ventilima bez klackalica, "mekferson" ogibljenje i disk kočnice. Volkswagen je ovu ideju dodatno usavršio, odlučivši se za Đuđarov dizajn, s obzirom na to da su ostali prototipovi bili katastrofalno zastarelog koncepta. U to vreme (1969. godina), po Torinu se uveliko vozio prototip Zastave 101. Neshvatljivom greškom menadžmenta Fiata doneta je odluka da prvo hečbek vozilo u istoriji - hečbek verzija Fiata 128 bude prepuštena Zastavi. Verovatno su u Fiatu tada procenili da takav koncept automobila neće napraviti veliku karijeru - i grdno su se prevarili.

Zastava 101 je u trenutku kada se pojavio bio revolucionarni automobil u svetskim razmerama - prvo hečbek vozilo u svetu.

foto: Wikimedia Creative Commons

Đuđaro je po uzoru na dizajn buduće Zastave 101 Nemcima ponudio dizajn Golfa 1 kao hečbek vozila koji je imao troja vrata, koja su nagoveštavala sportski i mladalački karakter preko potreban u ambicioznim i poletnim sedamdesetim godinama. Tako je nastao oblik karoserije koji je odredio sudbinu automobila do današnjih dana.

Volkswagen Golf 1foto: Wikimedia Creative Commons

Za pojavu Golfa zaslužan je i, između ostalog, tadašnji novi direktor Volkswagena, Rudolf Liding, koji je zaustavio razvoj prototipa sa zadnjim pogonom i uzdužno postavljenim motorom sa vodenim hlađenjem smeštenim ispod zadnjeg sedišta.

Posle četiri godine razvoja, maja 1974, Golf (fabrički kod "tip 17") je ugledao svetlost dana. U prvom momentu su se proizvodile verzije koje su imale troja, a zatim i petoro vrata. Odmah je preuzeo motore od Audija 50 i Audija 80, zapremine 1.1 litar sa 50 KS, 1.3 sa 60 KS i 1.5 sa 70 KS.

foto: Wikimedia Creative Commons

Prodaja je odlično započela, već od prvog dana. Kupci su smatrali da novi auto ima sportski karakter, čak i sa najmanjim motorom. S obzirom na to da je tada vladala naftna kriza, potrošnja je bila veoma važna. Iz tog razloga se pojavila "formula E" verzija sa petostepenim mijenjačem koji je pri 90 km/h spustio potrošnju sa 6,4 na 5,2 l/100 km. Značajan istorijski trenutak je pojava GTI modela 1976. godine. Dobio je 1.6 motor iz Audija 80 GTE sa 110 KS (pri 6100 o/min), ventilirajuće diskove i hladnjak ulja. Estetski detalji su bili prava atrakcija – ručica menjača sa kuglom u obliku golf loptice, prednji spojler, šire gume dimenzija 175/70 HR 13, crveni okvir na prednjoj maski i crna folija na vratima prtljažnika su GTI izdvajali od svih drugih automobila. Motor je imao mehaničko ubrizgavanje goriva, a sa masom od samo 810 kg imao je zaista atraktivne performanse za to vreme – maksimalna brzina je bila 182 km/h, a do "stotke" je ubrzavao za 9,2 sekunde. Još jedan veoma važan trenutak u razvoju Golfa dogodio se septembra 1976. Predstavljena je dizel verzija, što je bilo prilično neobično za to vreme za automobil te veličine. Dotad su dizeli smatrani za veoma prljave i bučne. Kao osnova za razvoj dizela poslužio je 1.5 benzinac. Tako su dizeli u početku imali zapreminu 1.5 litara i 50 KS, a ubrzo su povećani na 1.6 i 54 KS. Uprkos buci i vibracijama, bio je tražen zbog veoma male potrošnje, koja se kretala oko 5 l/100 km. Prva restilizacija usledila je 1978. godine. Golf 1 je dobio plastične branike sa funkcijom apsorpcije energije prilikom udarca, a drastično je poboljšana i zaštita od korozije. Golfovi su pre toga masovno trulili zbog loše legure recikliranog metala, koji je sadržavao i veliku količinu bakra u sebi. Avgusta 1979. je predstavljena sedan verzija Golfa, odnosno Jetta. Namenjena konzervativnijim kupcima, stigla je u verzijama koje su imale dvoje i četvoro 2 i 4 vrata. U Severnoj Americi je Jetta postigla veliki uspeh, ali je u Evropi prodaja bila daleko ispod očekivanja. Godinu dana kasnije, Golf dobija još izmena – široka zadnja svetla i novu komandnu i instrument tablu. Ovakav auto je po dizajnu bio najbliži Đuđarovim originalnim skicama. Uvedeni su i nivoi opreme "C", "CL" i "GL", a instrument tabla je dobila moderne četvrtaste instrumente i LED indikatore. GTI je postao dostupan i sa petoro vrata. Kako se proizvodnja bližila kraju, uvedene su i luksuznije verzije "LX" i "GX", kao i specijalni Golf Pirelli. Tako je 1982. dobio 1.8 motor sa 112 "konja". Njegova cena je bila znatno veća u odnosu na baznu verziju iz 1976. – 22.800 nemačkih maraka spram 13.850 DEM, a ideja je bila da se predstavi niskobudžetna verzija GTI modela za svakodnevnu upotrebu. Još važniji trenutak za istoriju Golfa, pa i cele kompakt klase je uvođenje prvog turbo-dizel motora. Marta 1982. na sajmu u Ženevi predstavljen je Golf GTD. U to vreme je bio najekonomičniji serijski auto na svetu. Bio je baziran na šasiji GTI modela, sa dosta pozajmljenih dizajnerskih elemenata, uključujući i sportska Recaro sedišta. Uz pomoć "garetovog" turbo-punjača, imao je 70 umesto 54 KS i 133 umjesto 104 Nm obrtnog momenta. Ukupno je napravljeno 30 izmena na motoru kako bi se povećala snaga i smanjila potrošnja. Sa svim dodacima masa je povećana za 18 kilograma, a prosečna potrošnja je iznosila manje od 6 l/100 km. Proizvodnja Golfa prve generacije u Nemačkoj prestaje 1983. Napravljeno ih je više od šest miliona, od čega milion dizelaša. Osim u Nemačkoj i Jugoslaviji (Tvornica automobila Sarajevo), Golf se sklapao još u Australiji, Belgiji, SAD, Južnoafričkoj Republici, Nigeriji i Meksiku.

Bonus video:

espreso.co.rs/ekapija.com