adaptacija na novi svet
POSLE KORONE MENJA SE ODNOS SNAGA U SVETU, MOGUĆ I NUKLEARNI RAT: Ruski stručnjak u svojoj strategiji predviđa sve!
Rjabkov smatra da će posledice korone te ekonomski pad i recesija prouzrokovati i dovesti do stvaranja novog svetskog poretka koji dolazi nakon smene starog. Uveren je da dolaze velike globalne promene.
- Pandemija koronavirusa nije pomirila ni smirila odnose među vodećim silama i državama, nego je doprinela jačanju konkurencije u odnosima među tim zemljama koji su ionako opterećeni problemima i mogu izazvati sukobe globalnih razmera, kazao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjbakov u svom referatu " Zaštita mira, planete, sloboda izbora za sve zemlje - nove ideje za spoljnu politiku Rusije".
Rjabkov je naglasio kako pandemija Covida-19 nije dovela do potrebnog zbližavanja, nego upravo obratno, pojačala se mogućnost novih međunarodnih sukoba, sa učešćem velikih sila, pa čak i mogućnost sukoba među globalnim silama.
Sergej Rjabkov napominje kako nije minula ni opasnost od izbijanja nuklearnog rata. Rusija je tako razradila svoju novu strategiju za vreme koje dolazi nakon pandemije te najavljuje okupljanje oko sebe svih "nezapadnih" zemalja, a potom kada ta koalicija ojača kreće i na privlačenje zapadnih zemalja. Ambiciozno.
Rjabkov smatra da će posledice korone te ekonomski pad i recesija prouzrokovati i dovesti do stvaranja novog svetskog poretka koji dolazi nakon smene starog. Uveren je da dolaze velike globalne promene.
- Nakon pandemije, ojačaće borba velikih sila za liderstvo u svetu, kaže Rjabkov te ističe da bi Rusija trebala zauzeti poziciju "zaštitnika mira na svetu" te se pozicionirati kao garant „suvereniteta manjih država“, odnosno da se državama ne nameću razne asocijacije i putevi razvoja koji im ne odgovaraju ili ih ne žele, nego da same odluče o svom razvoju i svom suverenitetu. - Bez bilo čijeg hegemonizma, kako kaže Rjabkov. No, sastavljač referata Rusiju vidi kao predvodnicu tih „nezapadnih“ država. U tome očito Rusija vidi svoju šansu kao konkurenta Zapadu u borbi za dominaciju, doduše preko poruke o samostalnom izboru razvoja svake pojedine zemlje, odnosno – zaštite političkih, kulturnih, civilizacijskih razlika, suvereniteta država i samostalnog izbora svog razvoja i političkog izbora.
Nova politika zaštite mira trebala bi se razvijati postepeno, u perspektivi za nekih 10-15 godina, kako kaže politolog Sergej Karaganov, jedan od autora projekta. On smatra da će Zapad negativno reagovati na ove predloge, što će samo pridoneti popularizaciji projekta u nezapadnim državama. Rusija tu, kako kaže Karganov za list RBK, računa na:
- arapske zemlje
- članice BRIKS-a
- članice ASEAN-a,
- Japan, Južnu Koreju, Tursku i Kinu
a kada se “koalicija za mir i Zemlju”, stvori i ojača, „može početi s privlačenje Zapadnih zemalja“.
Naime, rečeno je da Rusija mora obuzdavati Zapad, jer kada je Rusija u 90-ima de fakto odustala od politike obuzdavanja dogodili su se napadi na Srbiju, Irak i Libiju, kažu sastavljači referata.
Zato treba potpisati sporazume sa SAD-om o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.
Treća stavka nove ruske strategije je kako kaže Rjbakov i borba za ekologiju i očuvanje okoline.
Na tom tragu je nedavno i bivši premijer Rusije, a sada potpredsjednik ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, kazao kako će nakon pandemije doći do novog prekomponovanja sveta te kako Rusija predvodi inicijativu velikog samita šefova država članica Saveta bezbednosti UN. -Takav je sastanak neophodan, mišljenja je Medvedev.
On je nadalje kazao kako će demokratija, bez sumnje, opstati, ali, po njemu to će biti demokratija koja je prošla kroz iskušenja i breme pandemije.
Medvedev je siguran da će svet nakon pandemije korone biti drugačiji i doneti promene u našim spoznajama o demokratiji.
Demokratija po njemu nije "sveto pismo", nešto što je večno i zauvek dato. - Nisu to samo klasični kanoni, to je stalni razvoj, kaže Medvedev i smatra da je pred politikolozima obiman posao da sagledaju sve posledice pandemije na politički i društveni život. On je uveren da će trebati dosta vremena da se svet vrati na principe aktivnog globalizma.
Osim toga napomenuo je da sumnja i u skori povratak Šengena, smatrajući da se doći do daljnjeg zatvaranja u nacionalne granice.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Euractiv/Jutarnji List)