ISPRAVKA: Crnogorsko primorje ne krije ubicu koronavirusa

*Napomena: Ovaj članak je ispravljen zbog netačnih tvrdnji da se u "crnogorskom moru supstanca koja ubija koronavirus". Izmenjen je deo teksta u kojem se ovo tvrdilo, kao i naslov. Tekst je izmenjen na osnovu analize portala Raskrinkavanje.me

Profesor dr. Herman Erlih sa Bergakademije Frajberg iz Nemačke kaže da Crna Gora u svom podmorju ima izvanredne mogućnosti za proizvodnju prirodnog antivirusnog i antibakterijskog leka

Profesor dr. Herman Erlih sa Bergakademije Frajberg iz Nemačke kaže da Crna Gora u svom podmorju ima izvanredne mogućnosti za proizvodnju prirodnog antivirusnog i antibakterijskog leka, koji se može dobiti iz “zlatnog sunđera”, a smatra da je on efikasan i u borbi protiv korona virusa Kovid 19.

Treba naglasiti da ovakve tvrdnje nisu nastale na osnovu objavljenih i recenziranih istraživanja, a da ozbilljne klinične studije i istraživanja nisu ni počela.

- Za početak odgovarajuće institucije mogu nas pitati o bromotirozinu iz ovih sunđera za anti-kovid testove - kaže u razgovoru za Dnevne novine dr Herman Erlih, koji ističe da na temi zlatnih sunđera sarađuje sa kolegama sa Instituta za biologiju mora, Kotor, od 2008. godine. Odgovarajući na pitanje Dnevnih novina da li supstance iz ovih sunđera mogu da leče zaražene od korona virusa, dr Erlih je odgovorio da mogu. Dr Erlih kaže da u Jadranu raste sunđer koji ima izuzetnu sposobnost da se odbrani od bakterija i virusa, među kojima su i RNA virusi kao što je SARS Cov-2. Uzme šta mu voda nanese On ističe da u Crnoj Gori postoji rezervoar gde se on uspešno veštački gaji na jednoj podvodnoj parceli, gde ga stručnjaci iz Frajberga proučavaju zajedno sa kolegama iz Instituta za biologiju mora i farmakolozima sa Univerziteta Drezden. Najviše se bave otpornošću sunđera na sve zamislive biološke uzročnike bolesti, kao što su bakterije, virusi ili bacili. Profesor dr Herman Erlih objašnjava da sunđer nije previše izbirljiv što se tiče hrane, već uzme šta mu voda nanese.

Ali voda mu donosi i viruse i bakterije koje on ubija bez ikakvih problema, iako nema imunološki sistem. Čak i kada se povredi, ovaj sunđer sprečava da u njegovu otvorenu ranu prodru virusi ili bakterije, jer izaziva hemijsku reakciju pri kojoj nastaju hemijski izmienjene aminokiseline bromtirosini.

- Uprkos njihovim izvanrednim biološkim aktivnostima (antivirusno, antibakterijsko, antitumorsko, dejstvo itd.), ograničeno snabdevanje iz prirodnih izvora sprečilo je razvoj leka zasnovanom na netaknutim sekundarnim metabolitima iz sunđera. Glavni naučni interes za Verongid sunđere su njihovi bioaktivni bromotirozini i njihovi derivati - kaže dr Erlih. On ističe da su ove supstance potvrdile antivirusne, antibakterijske, citotoksične, antitumorske, antileukemijske, epigenetske, hiperglikemijske, anti-parazitske, antiplazmodijske, protivupalne, antiangiogene, antipsoriatske, antitrombotike, agonisitne, anti-obrane i druge aktivnosti i prepoznate su kao potencijalni višeciljni morski lekovi. Potreban iznos za industriju Podseća da se organski izvori često moraju sakupljati u velikim količinama da bi se obezbedila potrebna količina za industriju pre nego što je hemijska sinteza aktivnih jedinjenja dostupna. - Uzgoj morskih sunđera može biti ekonomski relevantna alternativa protiv divljih sakupljanja samo ako se organizmi izlažu povoljnom uzgoju. Korišćenje vrsta sunđera koje su od interesa za izvor bioaktivnih jedinjenja zahteva sakupljanje velike količine sunđerastih tkiva, uključujući skeletni hitin. Žetva i uzgajanje ovih sunđera se zato oslanjaju na visoke stope rasta koje pružaju dovoljno snabdevanje - ističe dr Erlih.

Nedavno je grupa profesora Ehrlicha postigla vrlo optimistične rezultate u saradnji sa Institutom za biologiju mora u Kotoru.

Od 2015. godine je organizovan prvi zajednički pilot projekat u Kotorskom zalivu za uzgoj sunđera Aplysina aerophoba i Aplysina cavernicola sunđera.

- Prednost Aplysina aerophob je ta što se ovaj organizam ne mora sakupljati u velikim količinama da bi se obezbedio potreban iznos za industriju pre nego što je hemijska sinteza aktivnih jedinjenja dostupna. Pre svega, uzgoj se oslanja na visoke stope rasta (do 10 cm godišnje) kolonija koje se nalaze na dubini od dva do pet metara u Jadranskom moru i koje pružaju dovoljno snabdevanje. Prosečna vrednost bromotirozina koji se sintetišu isključivo u sunđerima je 500 evra po miligramu. Prema nedavno objavljenim podacima iz jedne kolonije Aplysina aerophob od 10 kvadratnih metara biće moguće sakupiti 18 kilograma osušenih sunđera kao izvora za izolaciju 99 grama izofistularina-3 u vrednosti od 14.850.000 dolara. U skladu s tim, iz polja za uzgoj sunđera od 100 kvadrata trebalo bi biti moguće dobiti 180 kilograma sušenog sunđera, 36.000 mg aplisinin-1 ukupne vrednosti 13.680.000 dolara - kaže dr Erlih.

Slične količine kolonija verongidnih sunđera trebalo bi da postoje i u morskim sredinama širom Albanije i Hrvatske.

- Prednost Crne Gore je što smo razvili metode za uzgoj verongijskih sunđera zasnovane na regenerativnom tkivu, kao i brzu ekstrakciju bromotirozina (5-15 minuta) i proizvodnju do 10 grama pojedinačnih supstanci (tj. Aeroplisinina, izofistularina), koje su prepoznati kao inhibitori RNA virusa, a Bromotirosin derivati iz morskih sunđera inhibiraju replikaciju hiv-1 in vitro. Takve količine mogu se odmah koristiti za predklinička i klinička ispitivanja. Dakle, odgovarajuće institucije mogu nas pitati o bromotirozinu za anti-kovid testove - zaključuje dr Erlih.

Đurović: Zlatni sunđeri su zaštićena vrsta Dr. Mirko Đurović, viši naučni saradnik u Institutu za biologiju mora, ističe da su tzv. “zlatni sunđeri” zaštićena vrsta. - Kolega dr. Herman Erlih se godinama bavi ovom temom. Ovi sunđeri nisu ekskluzivitet Crne Gore, ima ih na čitavom Jadranu, ali mi smo uspeli da ih gajimo i veštački u eksperimentalnim uslovima. Uspeli smo da iz njih izdvojimo aktivne supstance i pre desetak dana smo poslali jedan projekat u Nemačku, a koji se tiče njihovog antivirusnog i antibakterisjkog dejstva. Dr Erlih je projektu dodao i njegovo dejstvo protiv korona virusa. Ostaje da se vidi šta će sa tim biti - kazao je za Dnevne novine dr Đurović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti)